Ivan-beg se s ljubom zavadio.
Da je za što, ne bi ni žalio.
Već za nešto vezena jagluka.
Ljuba veli: "Draga ’ti ga dala."
Ivo veli: "Nije, nego seka." 5
Oko tog se ljuto zavadili.
Knjigu piše Ivan-begovica,
Te je šalje svojoj zaovici,
Zaovici, Ivan-bega seki:
"Zaovice, Ivan-bega seko! 10
Jesi l’ bratu vezen jagluk dala,
Živ ti Niko[1] u bešici[2] bio?"
Mislila se seka Ivanova:
"Što ću jadna od života svoga!
A da bih se pravo zaklanjala, 15
Zavadit ću brata i nevjestu;
A da bih se krivo zaklinjala,
Izgubit ću sina jedinoga."
Sve mislila, na jedno smislila,
Te nevjesti knjigu otpisala: 20
"Nevjestice, Ivan-begovice!
Ja sam bratu vezen jagluk dala,
Živ mi Niko u bešici bio!"
U koji se danak zaklinjala,
U ’ni danak Niku izgubila.25
