Ibrahima svitovala majka:
— Ibrahime, moj očinji vidu,
žen’ se, sine, za života moga.
Da ti prosim mladu Ismihanu,
ima blaga ko na gori lista. 5
— Neću, majko, ti mi živa bila!
N'ije blago groši i dukati,
već je blago, što je srcu drago.
Isprosi mi siroticu Fatu,
il’ ću turskom virom okrenuti! 10
Ibrahima poslušala majka,
isprosi mu siroticu Fatu
pa je svome sinu govorila:
— Kada budeš u Fatinoj kuli,
što je staro, ti u ruku ljubi, 15
Fatu ljubi di je tebi drago!
Sve on čini što je naučio:
Što je staro, sve u ruku ljubi,
Fatu ljubi di je njemu drago,
ponajviše u grlo bijelo, 20
te joj rasu tri niza đerdana
i odvede dvoru bijelome.
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 203.
