Zujo i Vujo
0001 Mala mi se četa podignula,
0002 otkud mi se vazda podizala,
0003 od Perasta grada bijeloga,
0004 pred njome je Pivljanine Bajo,
0005 a za Bajom Vuksanović-Vujo,
0006 a za Vujom Šarambaća Đuro,
0007 i za njime trideset ajdukah.
0008 Otidoše gori uz planinu,
0009 a kad biše Somini planini,
0010 tu hajduci malo počinuli,
0011 oni piju crvenoga vina,
0012 i primorske lijepe rakije.
0013 Kad s’ ajduci vina nakitiše,
0014 no besjedi Pivljanine Bajo:
0015 "Nije l’ koji đegođ zapazio,
0016 zapazio dobroga šićara,
0017 nećemo li đegođ udariti,
0018 nećemo li dobro šićariti?"
0019 Njemu veli Vuksanović Vujo:
0020 "A ja znadem dobroga šićara,
0021 da se spuštat lugu zelenome,
0022 a uhodit Kurtagića dvore,
0023 tu će biti za tebe šićara,
0024 i za tebe i družinu tvoju".
0025 No besjedi Pivljanine Bajo:
0026 "Nije l’ ođe u družinu druga,
0027 da se spušti zelenome lugu,
0028 da uhodi Kurtagića dvore?"
0029 Sva družina nikom poniknula,
0030 a u crnu zemlju pogledala,
0031 te gledaju ka trave cvjetaju,
0032 do ne gleda Vuksnaović-Vujo,
0033 no međ’ oči Baju obadvije,
0034 pa besjedi Baju harambaši:
0035 "Pobratime, Pivljanine Bajo!
0036 Ja ću poći lugu zelenome,
0037 daj ti mene druga najboljega,
0038 najboljega Šarambaću Đura."
0039 Dade mu ga, riječ ne učini.
0040 Ma da vidiš Vuksanović-Vuka,
0041 kako sfati sjajna džeferdana,
0042 a poviknu Šarambaću Đura:
0043 "Ajd’mo, druže, lugu zelenome,
0044 pa njemu smo i dosle hodili."
0045 Zaskaka se Šarambaća Đuro,
0046 zaskaka se dolje niz planinu,
0047 kako ljeljen od godine danah,
0048 spuštaše se lugu zelenome,
0049 u to bili pred bijele dvore,
0050 pred bijele dvore Kurtagića,
0051 zakucaše halkom na vratima:
0052 "Jes’ li doma, Kurtagiću Zujo?"
0053 Al’ ispade Zuko Kurtagiću,
0054 hajduci mu pomoć nazivaju,
0055 a Zuko im pomoć privatio,
0056 pa ih pita Kurtagića Zujo:
0057 "O boga vi, dvije sehratlije,
0058 okle li ste, od koga li grada?"
0059 Vujo njemu riječ besjedio:
0060 "A mi jesmo od mora trgovci."
0061 Pa Zuko im riječ besjedio:
0062 "Vi nijeste od mora trgovci,
0063 no ste glavom od gore hajduci,
0064 jesi glavom Vuksanović-Vuko,
0065 a to s tobom Šrambaća Đuro."
0066 Kade viđe Vuksanović-Vujo,
0067 kade viđe da ih poznavaše,
0068 on izmaši dvije kuburlije,
0069 te on gađa Kurtagića Zuka,
0070 samo srce opalio Zuku,
0071 pa mu rusu posiječe glavu.
0072 No su Turci stražu postavili,
0073 turska ih je straža opazila,
0074 no i Vujo stražu opazio,
0075 pa pobježe u bijelu kulu
0076 pa turska ih straža obuzela
0077 no se biju prahom iz pušakah.
0078 Puče jedna puška od Turakah,
0079 puče pusta da bi ne pucala,
0080 te pogodi Vuksanović-Vuja
0081 salomi mu nogu u koljenu.
0082 Uzmuči se Šarambaća Đuro,
0083 a veli mu Vuksanović-Vujo:
0084 "Pobratime, Šarambaća Đuro!
0085 Nu izidi na pendžer od kule
0086 te pogledaj u bakču zelenu,
0087 pa ti skoči sa kule u bakču,
0088 ako tebe bog i sreća dade,
0089 te uteče lugu zelnome,
0090 a ti pođi Somini planini
0091 te tu nać’ ćeš Pivljanina Bja,
0092 tu ti njemu ovako govori:
0093 "Ovako te Vujo pozdravio,
0094 nemoj kosti njemu ostavljati,
0095 da ih ovud’ hrti ne razvlače."
0096 To mu reko’o, i Đuro utek’o,
0097 on uteče lugu zelenome,
0098 pa pobježe gore uz planinu.
0099 Daleko ga Bajo ugledao,
0100 a bliže ga Bajo susretao,
0101 pa mu ’vako bio besjedio:
0102 "Ču li mene, Šarambaća Đuro!
0103 kamo tebe Vuksanović Vujo?"
0104 Baju Đuro ’vako odgovara:
0105 "Vujo ti se, Bajo pozdravio,
0106 e su Vuja rane dopanule
0107 u bijeloj Kurtagića kuli,
0108 no kosti mu ne ostavi ondi,
0109 da mu hrti kosti ne razvlače."
0110 Al’ su Baja suze propanule,
0111 pa poviknu trideset hajdukah,
0112 spušćaše se lugu zelenome,
0113 no da vidiš Vuksanović-Vuja,
0114 boja bije k’o da ranjen nije,
0115 kad s’ ajduci blizu primaknuli,
0116 popadoše u zelenu travu,
0117 o’ma puče trideset dževerdarah, -
0118 o’ma pade trideset Turakah,
0119 a priskoči trideset hajdukah
0120 te posječe trideset Turakah,
0121 uljegoše na bijelu kulu,
0122 te bijelu kulu poharaše,
0123 sve Zukovo poniješe blago,
0124 poniješe i svojega Vuja,
0125 odnesoše Somini planini,
0126 tu su oni trudni počinuli,
0127 pak s’ napiše vina crvenoga,
0128 a zaviše Vuja ranjenoga,
0129 pa odoše ka Perastu gradu.
0130 No kad stiže Pivljanine Bajo,
0131 kada side ka Perastu gradu,
0132 on nabavlja od mora hećime
0133 te on vide Vuksanović-Vuja,
0134 on ga vida za godinu danah,
0135 sve ga vida dokle ga izvida,
0136 pa ozdravi vesela mu majka,
0137 te je opet četu četovao,
0138 Turke bio, robje dovodio,
0139 dok je bio i dok je živio.
