Зујо и Вујо

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Зујо и Вујо

0001 Мала ми се чета подигнула,
0002 откуд ми се вазда подизала,
0003 од Пераста града бијелога,
0004 пред њоме је Пивљанине Бајо,
0005 а за Бајом Вуксановић-Вујо,
0006 а за Вујом Шарамбаћа Ђуро,
0007 и за њиме тридесет ајдуках.
0008 Отидоше гори уз планину,
0009 а кад бише Сомини планини,
0010 ту хајдуци мало починули,
0011 они пију црвенога вина,
0012 и приморске лијепе ракије.
0013 Кад с’ ајдуци вина накитише,
0014 но бесједи Пивљанине Бајо:
0015 "Није л’ који ђегођ запазио,
0016 запазио доброга шићара,
0017 нећемо ли ђегођ ударити,
0018 нећемо ли добро шићарити?"
0019 Њему вели Вуксановић Вујо:
0020 "А ја знадем доброга шићара,
0021 да се спуштат лугу зеленоме,
0022 а уходит Куртагића дворе,
0023 ту ће бити за тебе шићара,
0024 и за тебе и дружину твоју".
0025 Но бесједи Пивљанине Бајо:
0026 "Није л’ ође у дружину друга,
0027 да се спушти зеленоме лугу,
0028 да уходи Куртагића дворе?"
0029 Сва дружина ником поникнула,
0030 а у црну земљу погледала,
0031 те гледају ка траве цвјетају,
0032 до не гледа Вукснаовић-Вујо,
0033 но међ’ очи Бају обадвије,
0034 па бесједи Бају харамбаши:
0035 "Побратиме, Пивљанине Бајо!
0036 Ја ћу поћи лугу зеленоме,
0037 дај ти мене друга најбољега,
0038 најбољега Шарамбаћу Ђура."
0039 Даде му га, ријеч не учини.
0040 Ма да видиш Вуксановић-Вука,
0041 како сфати сјајна џефердана,
0042 а повикну Шарамбаћу Ђура:
0043 "Ајд’мо, друже, лугу зеленоме,
0044 па њему смо и досле ходили."
0045 Заскака се Шарамбаћа Ђуро,
0046 заскака се доље низ планину,
0047 како љељен од године данах,
0048 спушташе се лугу зеленоме,
0049 у то били пред бијеле дворе,
0050 пред бијеле дворе Куртагића,
0051 закуцаше халком на вратима:
0052 "Јес’ ли дома, Куртагићу Зујо?"
0053 Ал’ испаде Зуко Куртагићу,
0054 хајдуци му помоћ називају,
0055 а Зуко им помоћ приватио,
0056 па их пита Куртагића Зујо:
0057 "О бога ви, двије сехратлије,
0058 окле ли сте, од кога ли града?"
0059 Вујо њему ријеч бесједио:
0060 "А ми јесмо од мора трговци."
0061 Па Зуко им ријеч бесједио:
0062 "Ви нијесте од мора трговци,
0063 но сте главом од горе хајдуци,
0064 јеси главом Вуксановић-Вуко,
0065 а то с тобом Шрамбаћа Ђуро."
0066 Каде виђе Вуксановић-Вујо,
0067 каде виђе да их познаваше,
0068 он измаши двије кубурлије,
0069 те он гађа Куртагића Зука,
0070 само срце опалио Зуку,
0071 па му русу посијече главу.
0072 Но су Турци стражу поставили,
0073 турска их је стража опазила,
0074 но и Вујо стражу опазио,
0075 па побјеже у бијелу кулу
0076 па турска их стража обузела
0077 но се бију прахом из пушаках.
0078 Пуче једна пушка од Тураках,
0079 пуче пуста да би не пуцала,
0080 те погоди Вуксановић-Вуја
0081 саломи му ногу у кољену.
0082 Узмучи се Шарамбаћа Ђуро,
0083 а вели му Вуксановић-Вујо:
0084 "Побратиме, Шарамбаћа Ђуро!
0085 Ну изиди на пенџер од куле
0086 те погледај у бакчу зелену,
0087 па ти скочи са куле у бакчу,
0088 ако тебе бог и срећа даде,
0089 те утече лугу зелноме,
0090 а ти пођи Сомини планини
0091 те ту наћ’ ћеш Пивљанина Бја,
0092 ту ти њему овако говори:
0093 "Овако те Вујо поздравио,
0094 немој кости њему остављати,
0095 да их овуд’ хрти не развлаче."
0096 То му реко’о, и Ђуро утек’о,
0097 он утече лугу зеленоме,
0098 па побјеже горе уз планину.
0099 Далеко га Бајо угледао,
0100 а ближе га Бајо сусретао,
0101 па му ’вако био бесједио:
0102 "Чу ли мене, Шарамбаћа Ђуро!
0103 камо тебе Вуксановић Вујо?"
0104 Бају Ђуро ’вако одговара:
0105 "Вујо ти се, Бајо поздравио,
0106 е су Вуја ране допануле
0107 у бијелој Куртагића кули,
0108 но кости му не остави онди,
0109 да му хрти кости не развлаче."
0110 Ал’ су Баја сузе пропануле,
0111 па повикну тридесет хајдуках,
0112 спушћаше се лугу зеленоме,
0113 но да видиш Вуксановић-Вуја,
0114 боја бије к’о да рањен није,
0115 кад с’ ајдуци близу примакнули,
0116 попадоше у зелену траву,
0117 о’ма пуче тридесет џевердарах, -
0118 о’ма паде тридесет Тураках,
0119 а прискочи тридесет хајдуках
0120 те посјече тридесет Тураках,
0121 уљегоше на бијелу кулу,
0122 те бијелу кулу похараше,
0123 све Зуково понијеше благо,
0124 понијеше и својега Вуја,
0125 однесоше Сомини планини,
0126 ту су они трудни починули,
0127 пак с’ напише вина црвенога,
0128 а завише Вуја рањенога,
0129 па одоше ка Перасту граду.
0130 Но кад стиже Пивљанине Бајо,
0131 када сиде ка Перасту граду,
0132 он набавља од мора хећиме
0133 те он виде Вуксановић-Вуја,
0134 он га вида за годину данах,
0135 све га вида докле га извида,
0136 па оздрави весела му мајка,
0137 те је опет чету четовао,
0138 Турке био, робје доводио,
0139 док је био и док је живио.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]