Zumbul cveće mavi i zeleno,
moje srce jadno i čamerno,
a za ot koga, ni pol jada moga,
za devojku, za prvu komšinku,
ja je iskah, ne dadoše mi je, 5
dadoše je mome jaraninu;
jaran mene zove u svatove,
da ga budem dever uz devojku;
dal da idem, da li da ne idem?
ja da idem, karaće me majka, 10
da ne idem, ljutiće se jaran;
hoću ići,[1] ako neću doći!.[2]
