[Zora zori, dan se beli]
Zora zori, dan se beli,
t’nka Stana jošte spije.
Progovara brat vu Petar:
„Dig’ se, dig’ se, t’nka Stano,
t’nka Stano, mila sestro, 5
Turci selo ispuniše,
našu kuću opkoliše!
Dig’ se, dig’ se, t’nka Stano,
da te skrijem u ambari,
u ambari, bel’ pčenice!" 10
Ustanala t’nka Stana,
brat gu sakri u ambari,
u ambari, bel’ pčenice.
Turci kuću opkoliše,
i sve traživ t’nku Stanu. 15
Uvatiše Stanin’ tatka,
Stanin’ tatka, Stanin’ majku:
„More dedo, Stanin’ tatko,
mori babo, Stanin’ majko,
kude ti je t’nka Stana, 20
t’nka Stana, tvoja ćerka?“
„More Turci, mladi Turci,
t’nka Stana je umrela,
jučer smo gu saranili.“
„More dedo, Stanin’ tatko, 25
mori babo, Stanin’ majko,
da ni kažeš t’nku Stanu.
Će sečemo desnu ruku,
će vrtimo desno oko.“
„More Turci, mladi Turci, 30
odsečite desnu ruku,
izvrtite desno oko,
izvrtite, pa idite.“
Uvatiše Stanin’ snavu:
„Mori snavo, Stanin’ snavo, 35
da ni kažeš tvoju z’lvu.“
„More Turci, mladi Turci,
umrela je moja z’lva,
jučer smo gu saranili.“
Uvatiše njojno dete. 40
„Mori snavo, Stanin’ snavo,
kude ti je t’nka Stana?
Će drobimo muško dete,
će drobimo na parčiki!“
„More Turci, silni Turci, 45
ne drobite muško dete,
će vi kažem t’nku Stanu:
t’nka Stana u ambari,
u ambari, u pčenice.“
Istočiše bel’ pčenicu, 50
t’nku Stanu uvatiše,
uvatiše, odvedoše,
odvedoše njini dvori.
Kad ujutru osvanulo,
t'nka Stana čudo čudi: 55
„Što mi petli čudno pojev?
Što mi ljudi čudno zboriv?“
