Znamenje Kralju Dragutinu

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Iz žitija kralja Dragutina:


Posle ovoga, tek što je malo vremena minulo Bog pokaza ovakvo znamenje ovome blagočastivome kralju Stefanu. Kad je putovao na konju po nekom poslu sa svojom vlastelom, pod gradom Jelečem pade s konja i slomi svoju nogu. I mnogi vapijahu i tužahu u otačastvu njegovu kad čuše zao glas o svome gospodaru i plačući govorahu: „O krepki i slavni gospodine naš, hranitelju i zastupniče, šta da činimo mi robovi tvoji, stado darovano ti Bogom? Ako ko od susednih careva dočuje o ovom tvom nenadnom padu, mi ćemo se neizbežno naći pod rukom tuđinca, naš ljubljeni gospodaru i hranitelju, slavo naša i radosti". A ostali govorahu mnogobrojne žalosne reči i ridahu radi gospodara svog. A ovaj blagočastivi kralj Stefan zamisli se i reče: „Vidim kako je pravedan Gospod i kako pravdu ljubi, zgreših, Gospode, a ti me očisti, i pogazih zakon, a ti me me oslabi. Zapovesti božanskoga ti Svetog pisma neposlušah, kao što reče u svetom tvome Jevanđelju: Koji zlostavlja oca ili mater, da ga postigne smrt. Zatim i to roditelje poštovati kao i Boga. Ti dakle zapovedi da ja pokajani prestupnik samog sebe pogubim zato što digoh ruku na roditelja svoga.

Još dok je ovako govorio on odmah posla svoje poslanike svome mlađem bratu Milutinu poručujući mu: „Dođi odmah k meni, jer važan tajni razgovor imam s tobom". On pak čim ču o toj njegovoj bolesti odmah ode k njemu. Kad mu je došao u mesto zvano Deževo u oblasti raške župe, plakao je i ridao nad bratom svojim. Blagočastivi kralj Stefan govoraše mu: „Ljubljeni moj brate, ti vidiš, kako sam činio da mi se tako plati i zato, dakle, ne mogu dalje sedeti na ovom prestolu koji uzeh silom svome roditelju. No ako posle ovoga ostanem na prestolu ovoga kraljevstva, telo će moje biti iskušavano od Gospoda neizrecivim kaznama. Po delima koje sam učinio ja sam sve kazne zaslužio. Pomišljam kako od večnog carstva budućeg odpadoh, žudeći za malovremenom slavom. Jer muka od pakla očekuje me, večne uze i tama spoljašna, crv jadoviti, škrgut zuba, žalost i tuga ognjene reke. I koja će me reč opravdati, uzljubljeni, ko li će me zameniti i pomoći meni mučeniku? Ti pak, dragi moj i ljubljeni brate, uzmi venac moj carski i sedi na presto roditelja svoga; jer Bog naredi tako; i u mnogogodišnjem životu kraljuj i brani otačastvo tvoje od nasilja onih koji vojuju na tebe. Gospod moj Isus Hristos neka te utvrdi i ukrepi i sila Duha svetoga neka te okrili, zaštićujući te od napadanja lukavoga; anđeo gospodnji neka bude uvek s tobom, kad delaš i hodiš, hraneći te i veseleći dušu tvoju".

I potom darova njemu presto svoj carski i po dostojanstvu proslaviše i govoreći: „Mnoga leta neka da Bog blagočastivome i hristoljubivome i samodržavnome sve srpske i pomorske zemlje Stefanu kralju Urošu". I sve što je sa tim dade mu na potrebu, darove mnogo cenjene i zlatotkana mnogocena odela carska, konja svoga i oružje svoje, koje na sebi sam nošaše na telu svome, sve ovo dade njemu govoreći: „Opaši se oružjem ovim oko bedara svojih, silni, čini na dobro Bogu i vladaj u otačastvu svome....."

Meseca februara u 8 dan žitije bogougodno i žizan neporočna blagočestive i hristoljubive gospođe naše, blažene Jelene monahinje. Oče blagoslovi.