Знамење Краљу Драгутину

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Из житија краља Драгутина:


После овога, тек што је мало времена минуло Бог показа овакво знамење овоме благочастивоме краљу Стефану. Кад је путовао на коњу по неком послу са својом властелом, под градом Јелечем паде с коња и сломи своју ногу. И многи вапијаху и тужаху у отачаству његову кад чуше зао глас о своме господару и плачући говораху: „О крепки и славни господине наш, хранитељу и заступниче, шта да чинимо ми робови твоји, стадо даровано ти Богом? Ако ко од суседних царева дочује о овом твом ненадном паду, ми ћемо се неизбежно наћи под руком туђинца, наш љубљени господару и хранитељу, славо наша и радости". А остали говораху многобројне жалосне речи и ридаху ради господара свог. А овај благочастиви краљ Стефан замисли се и рече: „Видим како је праведан Господ и како правду љуби, згреших, Господе, а ти ме очисти, и погазих закон, а ти ме ме ослаби. Заповести божанскога ти Светог писма непослушах, као што рече у светом твоме Јеванђељу: Који злоставља оца или матер, да га постигне смрт. Затим и то родитеље поштовати као и Бога. Ти дакле заповеди да ја покајани преступник самог себе погубим зато што дигох руку на родитеља свога.

Још док је овако говорио он одмах посла своје посланике своме млађем брату Милутину поручујући му: „Дођи одмах к мени, јер важан тајни разговор имам с тобом". Он пак чим чу о тој његовој болести одмах оде к њему. Кад му је дошао у место звано Дежево у области рашке жупе, плакао је и ридао над братом својим. Благочастиви краљ Стефан говораше му: „Љубљени мој брате, ти видиш, како сам чинио да ми се тако плати и зато, дакле, не могу даље седети на овом престолу који узех силом своме родитељу. Но ако после овога останем на престолу овога краљевства, тело ће моје бити искушавано од Господа неизрецивим казнама. По делима које сам учинио ја сам све казне заслужио. Помишљам како од вечног царства будућег одпадох, жудећи за маловременом славом. Јер мука од пакла очекује ме, вечне узе и тама спољашна, црв јадовити, шкргут зуба, жалост и туга огњене реке. И која ће ме реч оправдати, узљубљени, ко ли ће ме заменити и помоћи мени мученику? Ти пак, драги мој и љубљени брате, узми венац мој царски и седи на престо родитеља свога; јер Бог нареди тако; и у многогодишњем животу краљуј и брани отачаство твоје од насиља оних који војују на тебе. Господ мој Исус Христос нека те утврди и укрепи и сила Духа светога нека те окрили, заштићујући те од нападања лукавога; анђео господњи нека буде увек с тобом, кад делаш и ходиш, хранећи те и веселећи душу твоју".

И потом дарова њему престо свој царски и по достојанству прославише и говорећи: „Многа лета нека да Бог благочастивоме и христољубивоме и самодржавноме све српске и поморске земље Стефану краљу Урошу". И све што је са тим даде му на потребу, дарове много цењене и златоткана многоцена одела царска, коња свога и оружје своје, које на себи сам ношаше на телу своме, све ово даде њему говорећи: „Опаши се оружјем овим око бедара својих, силни, чини на добро Богу и владај у отачаству своме....."

Месеца фебруара у 8 дан житије богоугодно и жизан непорочна благочестиве и христољубиве госпође наше, блажене Јелене монахиње. Оче благослови.