Zmija troglavka
Imala majka, imala
jednoga sina Stojana,
i njega majka očuva,
i njega majka oženi,
sa ženom su mu živeli, 5
ne li svekrva dušmanka,
ona si snaju namrazi.
Odila stara svekrva
po gradu i po palanke
vrle magije da traži, 10
ta snaju da si mađoše.
Odila stara svekrva,
tražila ne namerila,
na putu skobi Ciganke,
Ciganke do dve majstorke. 15
Govori stara svekrva:
„Čujte me, do dve majstorke,
znaćete nešto magije,
ta snaju da si mađošem?”
Govore do dve majstorke: 20
„I mi magije imamo,
ali su mlogo, bre, skupe,
do dva mi nova sukmana
i do dve rize svilene.”
Svekrva mi je gledala 25
pa te magije uzela.
Pođoše do dve Ciganke,
skobiše Radu ubavu,
govore do dve Ciganke:
„Ja slušaj, Rado ubava, 30
dovečer da se prevardiš
od tvoje stare svekrve,
od nas magije uzela
pa će te, sine, umori.”
Otoše do dve Ciganke, 35
Rada mi doma otide,
kada je bilo sred noći,
ne li svekrva dušmanka,
ona stanala, stanala
u tova dobo potajno 40
kada mi petli ne peju
pa te magije varila.
Ubava Rada glupava,
ona si krpu razbradi
pa to Stojanu prebradi, 45
a kad je došla svekrva
vrle magije da sipa,
redom po odar gledala,
gde se zabratka beleše,
i tam magije razlila. 50
Kada mi svanu bel danak,
bel danak, sveta nedelja,
ubava Rada glupava,
ona se rano dignula
pa to si dvori meteše. 55
Govori Stojan, govori:
„Ja čuješ, Rado ubava,
ja ulez’, Rado, u sobu
da vidiš čudo golemo.”
Kada je Rada ulezla, 60
imala i što da vidi:
majka si sina mađosa
od žuto i od zeleno,
ka’ sivo smuče zeleno,
ka’ zelen gušter u goru. 65
Govori Stojan, govori:
„Uzni me, Rado, za ruku,
vod’ me u bašte livadu,
decata da si ne pudim.”
Ubava Rada glupava, 70
ona ga njega zavede
u baštinu si livadu.
Sedeo Stojan, sedeo,
njemu se vode dožedne,
otodi Stojan, otodi 75
u taja gora zelena,
na tova zmijsko kladenče.
Kada se Stojan, bre, nagnal
studenu vodu da pije,
sve su se zmije sabrale 80
Stojana da ga pojedu.
Ciknula zmija troglavka,
sve su se zmije pozbile,
govori zmija troglavka:
„Ja slušaj, sine Stojane, 85
šta tražiš, sine, bre, ovde,
našu li vodu da piješ
i naš drugarin da budeš?”
Ciknula zmija troglavka,
uzela mladog Stojana, 90
pa to ga njega zavede
u taja silna peštera,
kud njojne stare majčice.
Viknula zmija troglavka:
„Ja izlez’, majko, ja izlez’ 95
da vidiš čudo golemo;
dodaj mi, majko, dodaj mi
od tvoje silne, bre, trave.”
Kada ju majka dočula,
glavu iz kamen javila, 100
cela mi gora svetnula,
u usta travu nosila.
Uzela zmija troglavka,
uzela mladog Stojana
na putu, na raskrsnice, 105
pa to ga njega kupala,
odma mi Stojan postade,
od zmiju čovek ostade.
Govori zmija troglavka
i ona njega ispraća: 110
„Ja slušaj, sine Stojane,
gde mi ju skobiš zmijicu,
nemoj ju, sine, ubiješ,
možda su moja dečica.”
Otide Stojan, otide 115
u svoji beli dvorovi,
iz usta sirku napravi,
deca iz kuće slušala
pa to si mame govore:
„Eto ga tata gde sviri.” 120
Kada ga majka videla,
pa to u sobu ulezla,
pa to si pojas raspasa
pa to se sama obesi
je ne sme sina da čeka. 125
Kada je Stojan video
da mu se mati obesi,
jasan si oganj naloži,
mrtvu si majku uzeo
pa ju u oganj prlio. 130
Mrtva mu majka zgorela,
neka se znaje, poznaje
kada si sina mađosa
ka’ sivo smuče zeleno,
ka’ zelen gušter u goru. 135
