Zmija mladoženja
0001 Šetala se do tri pobratima
0002 Po Budimu gradu bijelome.
0003 Jedno ti je Kraljeviću Marku,
0004 A drugo je od Sibinja Janko,
0005 A treće je Relja Bošnjanine.
0006 Kad se pobri šedbe našetali
0007 I Budima grada nagledali,
0008 Među sobom pobri govorili:
0009 „Mili Bože, na svemu ti hvala!
0010 L’jepa ti je budimska kraljica,
0011 Još je ljepši od Budima kralju,
0012 Al zaludu njihova ljepota,
0013 Kad nemaju od srca poroda,
0014 Nemaju ga, a imat ga ne će.
0015 A da znadu kralju i kraljica,
0016 Su čijem bi roda porodili?
0017 Da pokupe svilu po terzijam,
0018 Ibrišima po mlad’jem veziljam,
0019 I da spletu mrežu plemenitu,
0020 Da je bace u to more sinje,
0021 Pregledaju za petnaest dana,
0022 Da bi njima Bog i sreća dala
0023 Da ulove ribu šestokrilu,
0024 Šesto desno da otkinu krilo,
0025 I donesu b’jelu dvoru svome,
0026 Da kraljica sa ribljega krila
0027 Vodu pije za četereset dana.
0028 Zanago bi teška ostanula,
0029 Rodila bi čedo zlamenito,
0030 Malo čedo, ali mušku glavu,
0031 Sam bi kazo, da će junak biti.“
0032 Sve to misle do tri pobratima,
0033 Da ih niko odnikle ne sluša.
0034 Slušala ih tanena robinja,
0035 Robinjica kralja i kraljice
0036 Sa pendžera dvora bijeloga,
0037 Gdje češljala žutu kosu svoju.
0038 Kad robinja glase razumjela,
0039 Oko glave kosu savijala,
0040 Preko b’jela dvora potrčala
0041 Do kraljice svoje gospođice.
0042 Robinja joj riječ govorila:
0043 „U Bogu ti, gospođice moja!
0044 Neka tebi jedno čudo kažem:
0045 Tri delije po gradu šetaju,
0046 Šetajuć se tebe spominjaju,
0047 Da si l’jepa, gospođice moja,
0048 A još ljepši kralju gospodare.
0049 Al zaludu sva ljepota vaša,
0050 Kad nemate od srca poroda,
0051 Nemate ga, imat ga ne ćete,
0052 A da znadeš, moja gospođice,
0053 Su čijem bi roda porodila?
0054 Da pokupiš svilu po terzijam,
0055 Ibrišima po mlad’jem veziljam,
0056 Pa da pleteš mrežu plemenitu,
0057 Da je bacaš u to more sinje
0058 I pregledaš za petnaest dana,
0059 A da bi ti Bog i sreća dala,
0060 Da uloviš ribu šestokrilu,
0061 Šesto desno da otkineš krilo
0062 I doneseš b’jelu dvoru svome,
0063 A da piješ sa krila vodicu,
0064 Da je piješ četerest danaka,
0065 Ti bi brzo teška ostanula,
0066 Rodila bi čedo plemenito,
0067 Bi ti čedo muška glava bilo
0068 I čedo bi zlamenito bilo,
0069 Kazalo bi, da će junak biti.“
0070 Kad kraljice razumi robinju,
0071 Ovako joj bila besjedila:
0072 „O robinjo, po Bogu sestricu!
0073 Evo tebi spenze nebrojene,
0074 Pa ti hajde po gradu Budimu
0075 I pokupuj svilu po terzijam,
0076 A ibrišim po mlad’jem veziljam,
0077 Pa odnesi Pletikosi Pavlu,
0078 Nek mi plete mrežu plemenitu,
0079 Nek je baca u to more sinje
0080 I pregleda za petnaest dana,
0081 Da bi njemu Bog i sreća dala,
0082 Da ulovi ribu šestokrilu,
0083 Šesto desno da otkine krilo,
0084 Nek donese b’jelu dvoru mome,
0085 Dobro hoću darovati Pavla,
0086 Uz koljeno naše postaviti.“
0087 Kad robinja riječ razumjela,
0088 Nebrojene spenze prihvatila.
0089 Evo ti je po Budimu gradu,
0090 Pokupila svilu po terzijam,
0091 A ibrišilj po mlad’jem veziljam.
0092 Pa potraži Pletikosu Pavla
0093 I ovako njemu besjedila:
0094 „Bog na pomoć, Pletikosa Pavle!
0095 Pozdravi te budimska kraljica,
0096 Spremi tebi svile, ibrišima,
0097 Da joj pleteš mrežu plemenitu,
0098 Da je bacaš u to more sinje,
0099 I pregledaš za petnaest dana.
0100 Da bi tebi Bog i sreća dala,
0101 Da uloviš ribu šestokrilu,
0102 Šesto desno da otkineš krilo
0103 I doneseš budimskoj kraljici,
0104 Čestita će tebe učiniti,
0105 Uz koljeno svoje postaviti.“
0106 Al joj reče Pletikosa Pavle:
0107 „A na vjeru, tanena robinjo!
0108 Šta će sv’jetloj budimskoj kraljici
0109 Šta će krilo ribe šestokrile?“
0110 Kad robinja razumjela Pavla,
0111 Izdade se, šinula je guja!
0112 Pa sve Pavlu po istini kaže.
0113 A kada je razumio Pavle,
0114 On to junak i u Boga pita,
0115 Rod da bi mu ljubi porodila,
0116 Ni on nema od srca poroda.
0117 Pa da vidiš Pletikose Pavla!
0118 Brže plete mrežu plemenitu,
0119 Gotova je za tri nedjeljice.
0120 Evo Pavla pr’o Budima grada,
0121 Pravo zdravo na Dunaj na vodu.
0122 U vodu je lađu porinuo,
0123 Pa se lađom zaveze u vodu.
0124 Mrežu meće Pletikosa Pavle,
0125 Mrežu meće, a mrežu pregleda,
0126 Pregleda je jutrom i večerom,
0127 Jutrom rano, a večerom kasno.
0128 Ne iziđe ni nedjelja dana,
0129 A Pavle je ribu ulovio,
0130 Oba krila ribi oblomio,
0131 Pa se Pavle kraju dovozio,
0132 A na suho lađu istegnuo.
0133 Dođe Pavle b’jelu dvoru svome,
0134 Desno krilo ljubi ostavio,
0135 A lijevo ponese kraljici.
0136 Kad kraljica krilo ugledala,
0137 Pletikosu dobro darivala,
0138 A riblje je krilo prihvatila.
0139 Sa krilašca ladnu vodu pije,
0140 Kako ona, tako Pavlovica:
0141 Isti danak teške ostanule.
0142 Mili Bože, na svemu ti hvala!
0143 Kad se devet ispuni mjeseca,
0144 Čedo rađa mlada Pavlovica,
0145 Čedo malo, al je muška glava.
0146 To je čedo čudo zlamenito,
0147 Na čelu mu zvijezda danica,
0148 Na prsima sjajna mjesečina,
0149 A na bedri sablja urezana;
0150 A svijetla budimska kraljica
0151 Ona ljutu zmiju porodila.
0152 Glas ti puče po Budimu gradu,
0153 Da kraljica zmiju porodila,
0154 Ljubi mlada Pletikosa Pavla
0155 Da porodi sina zlamenita.
0156 Kad začuje od Budima kralju,
0157 To je njemu vrlo mučno bilo,
0158 Evo ti ga k ljubi u odaju
0159 I ovako besjedio kralje:
0160 „Je l’ istina, vjenčana ljubovca,
0161 Je l’ istina, da od Boga nađeš!
0162 Da porodi zmiju šarovitu,
0163 A ljubovca Pletikose Pavla
0164 Ona rodi sina zlamenita?“
0165 Kada li ga ljubi razumjela,
0166 Muči jadna, ne govori ništa.
0167 A da vidiš od Budima kralje!
0168 Koliko se bio rasrdio,
0169 Od bedre je sablju povadio,
0170 Da pos’ječe zmiju i ljubovcu.
0171 Al da vidiš čuda neviđena!
0172 Šarovita zmija progovara:
0173 „Sebi ruke, od Budima kralju,
0174 Još me n’jesi ni očim vidio,
0175 A oćeš me sada da pogubiš?
0176 Neg ču li me, od Budima kralju!
0177 Kada sam ti tako omrznula,
0178 Jami mene u naručje tvoje,
0179 Iznesi me iz bijela dvora,
0180 Pušti mene gradu u duvara,
0181 Ne pregledaj za petnaest godina.
0182 Kad s’ ispuni petnaest godina,
0183 Dođi k meni, kralju, na duvara,
0184 Ja ću s tobom nešto divaniti.“
0185 Kadar kralje zmiju razumio,
0186 Velik’jem se čudom začudio,
0187 Što ’no veli zmija šarovita,
0188 Pa je jami u naručje svoje,
0189 Iznese je iz bijela dvora
0190 I pušti je gradu u duvara.
0191 On se vrne dvoru bijelome,
0192 Gdje prebiva Pletikosa Pavle.
0193 Pletikosu Pavla privatio
0194 I njegovu vjenčanu ljubovcu
0195 I njihovo čedo zlamenito.
0196 Pa ih vodi u svoje dvorove,
0197 Postavi ih uz koljeno svoje.
0198 L’jepo kralju čedo njegovao,
0199 Nosio ga bio na krštenje,
0200 Divno mu je ime postavio
0201 Kakono mu i babu bijaše.
0202 Goji kralje nejakoga Pavla
0203 U svom dvoru petnaest godina;
0204 Al je kralju zmiju pozabio
0205 Pri ljubavi nejakoga Pavla.
0206 Kad nastane šesnaesta godina,
0207 Jedan večer kralje na večeri,
0208 Uz krilo mu nejaki je Pavle;
0209 Pokraj Pavla njegova je majka,
0210 A pokraj nje Pletikosa babo
0211 I još tužna budimska kraljica.
0212 Al se kralju poslušati dalo:
0213 Stoji zviska ispred dvora b’jela,
0214 Kad evo ti zmije šarovite,
0215 Evo ti je dvoru uz duvare.
0216 Dokle zmija do pendžera dođe,
0217 Čeljupi je svoje raširila,
0218 Iz zuba joj živa vatra skače.
0219 Kad gospoda zmiju ugledaše,
0220 Od zmije se teško poplašiše,
0221 Pobjegoše iza sv’jetle sopre,
0222 Ali zmija iza glasa viče:
0223 „O moj babo, od Budima kralje!
0224 Čemu si se mene poplašio?
0225 Nu ti sjedi za svijetlu sopru,
0226 Imam s tobom nešto divaniti.
0227 Koliko ti moje govorenje:
0228 Kad s’ ispuni petnaest godina,
0229 Da ti dođeš k meni u duvara,
0230 Da ja imam s tobom divaniti.
0231 A ti si me pozaboravio
0232 Od ljubavi nejakoga Pavla!
0233 Zdravo meni na ramenu glava!“
0234 Kada li je kralje razumio,
0235 Nije tio, s manje nije mogo,
0236 Neg se vrne za svijetlu sopru,
0237 Do njega je zmija dolazila
0238 I ovako njemu besjedila:
0239 „Sv’jetla kruno, moj milosan babo!
0240 Ti ćeš meni hajter učiniti
0241 I s milosti tvojom poslušati:
0242 Od večeras do tri b’jela dana,
0243 Tvojega ćeš pojahat đogina,
0244 Ti ćeš poći Mletku širokomu
0245 Sve do dvora dužde mletačkoga.
0246 U njega su do tri šćeri mlade,
0247 U dužda ćeš prositi djevojku,
0248 A za mene zmiju šarovitu.
0249 Da bi tamo tebi zabavili,
0250 Nemoj mi se, babo, naljutiti,
0251 Pazi dobro, što će besjediti.
0252 Ti se vrni do Budima tvoga,
0253 Ja ću k tebi, babo, dolaziti,
0254 Oćeš meni pravo kazivati,
0255 Što su tamo tebi besjedili.“
0256 Kad je zmija riječ ispuštila,
0257 Vrnula se na pendžer od dvora,
0258 Pa poleti gradu na duvara.
0259 A da vidiš kralja budimskoga,
0260 Gdje se kralje čudom začudio
0261 I teško se bio zamislio,
0262 Kakono će do Mletaka poći
0263 Prosit mladu u dužda djevojku,
0264 Da oženi zmiju šarovitu!
0265 Nije tio, s manje nije mogo,
0266 Već valjalo zmiju poslušati.
0267 Kadano je treći danak bio,
0268 Jest se kralju l’jepo napravio,
0269 Mlađešine konja prepaviše,
0270 Pa on svoga pojaše đogina.
0271 Ode kralju zdravo iz Budima.
0272 Kud god iđe, b’jelu Mletku siđe
0273 Sve do dvora dužde mletačkoga.
0274 L’jepo kralja tamo pričekaše,
0275 Glavom ga je pričekao dužde.
0276 Za desne se uvatiše ruke,
0277 Za junačko uspitaše zdravlje,
0278 Za krajine i tamo i amo,
0279 Pa ga stavi za svijetlu sopru.
0280 Dokle kralju malo počinuo
0281 I ladna se vina ponapio,
0282 Poče kralje duždi besjediti:
0283 „Ču li mene, dužde pobratime!
0284 Do tebe se jesam zamučio,
0285 Jer sam čuo, reče, od drugoga,
0286 Da ti imaš do tri šćeri tvoje,
0287 Oćeš li mi jednu pokloniti,
0288 Da oženim zmiju šarovitu,
0289 Štono mi je ljubi porodila,
0290 Jest zemana petnaest godin dana.
0291 Zmija me je k tebi opremila,
0292 Da ja prosim u tebe djevojku?“
0293 Kadar dužde kralja razumio,
0294 Jest se dužde čudom začudio
0295 I ovako kralju besjedio:
0296 „Sv’jetla kruno, od Budima kralje!
0297 Ja ne mogu s manje učiniti,
0298 Što ti ne ću poklonit djevojku,
0299 Al što reku tri djevojke mlade!“
0300 Tada dužde na noge skočio
0301 U odaju k šćercam dolazio
0302 I ovako njima besjedio:
0303 „Čujte mene, do tri šćeri moje!
0304 Evo dođe dobar mušterija
0305 Glavom sv’jetli od Budima kralje:
0306 Koja oće od vas odlaziti,
0307 Da oženi zmiju šarovitu?
0308 Vi ijepo lišce naresite
0309 I šećite za svijetle sopre,
0310 Zabavite kralju budimskome.“
0311 Kada li ga šćerce razumiše,
0312 Brže svoje lišce napraviše,
0313 Za svijetlu došetaše sopru,
0314 Lijepo se kralju pokloniše,
0315 U b’jele ga ruke celivaše.
0316 Najstarija kralju besjedila:
0317 „Sv’jetla kruno, od Budima kralju!
0318 Da bih mlada ja za zmiju došla,
0319 Zmija bi mi crne oči pila.
0320 Hvala tebi, sv’jetla kruno moja!“
0321 Tad je srednja kralju besjedila:
0322 „Da bih mlada ja za zmiju došla,
0323 Meni bi se oko grla vila,
0324 Zmija bi me mladu udavila.
0325 Hvala tebi od Budima kralju!“
0326 Al najmlađa kralju prestupila
0327 I ovako njemu govorila:
0328 „Sv’jetla kruno, od Budima kralju!
0329 Ti pozdravi zmiju šarovitu,
0330 A da sam je mlada pozdravila,
0331 U pozdravlju da sam poručila:
0332 Ako može zmija šarovita
0333 Od Budima do Mletaka grada
0334 Sve puteve zlatom pozlatiti,
0335 Krajem puta cv’jeće posaditi,
0336 Svakog cv’jeta od ovoga sv’jeta.
0337 I ako li može napraviti.
0338 Sred Budima pred tvojim dvorima
0339 Do tri žive vode navrnuti,
0340 Kad ja dođem u Budima grada,
0341 U bijele u dvorove tvoje,
0342 Iz jedne ću cv’jeće poljevati,
0343 Iz druge ću lišce umivati,
0344 A iz treće ladne vode piti:
0345 Tad ću zmiji biti za ljubovcu.“
0346 Djevojke se kralju pokloniše,
0347 Pa odoše u odaju svoju.
0348 A on kralju na noge skočio,
0349 Jest se s duždom divno pozdravio.
0350 Evo kralja iz bijela dvora.
0351 B’jesna se je konja dobavio,
0352 Ode kralju do Budima svoga.
0353 Kadar kralju b’jelu dvoru dođe,
0354 Teke bio malo počinuo,
0355 Kad evo ti zmije šarovite,
0356 Pa je zmija babu besjedila:
0357 „O moj babo, od Budima kralju!
0358 Je si l’ bio Mletku širokomu
0359 Do onoga dužda od Mletaka?
0360 Jesu li te dobro pričekali
0361 I djevojku jesu l’ obećali,
0362 Oli su ti, babo, zabavili?“
0363 Ali kralje zmiji progovara:
0364 „Va istinu, zmijo šarovita!
0365 Meni tamo n’jesu zabavili,
0366 Vet djevojku obećali jesu
0367 Od sv’jeh triju najmlađu, najljepšu.
0368 Pozdravi te Mletkinja gospođa,
0369 Da će tebi biti za ljubovcu,
0370 Ako ga ti napraviti možeš:
0371 Od Budima do grada Mletaka
0372 Sve puteve zlatom pozlatiti,
0373 Pokraj puta cv’jeće nasaditi,
0374 Svakog cv’jeta od ovoga sv’jeta.
0375 I ako ti budeš napraviti
0376 Pred našijem dvorom bijelijem
0377 Do tri žive vode navrnuti.
0378 Kadar dođe Mletkinja gospođa,
0379 S jedne vode cv’jeće poljevat će,
0380 S druge vode lišce umivat će,
0381 A s treće će ladne vode piti.
0382 Tad će tebi biti za ljubovcu.“
0383 Kadar zmija baba razumjela,
0384 Ovako je njemu govorila:
0385 „O moj babo, od Budima kralju!
0386 Evo tebi zlaćene jabuke,
0387 Ti počini za nedjelju dana,
0388 Pa tad prvi kad osvane danak,
0389 Ti poklopi vrana konja tvoga,
0390 Ajde, babo, do grada Mletaka.
0391 Kada dođeš do duvar od grada,
0392 Ti uzvrni konja na tragove,
0393 Pa privati zlaćenu jabuku,
0394 Preko sebe udari jabukom,
0395 Pa se, babo, vrni na tragove.
0396 Al te kumim Bogom velikijem,
0397 I suviše sv’jetlom krunom tvojom,
0398 Nemoj mi se obazirat na se,
0399 Pravo dođi do Budima našeg.
0400 Sve će, babo, biti napravljeno,
0401 Što naredi lijepa djevojka.“
0402 Ode zmija iz bijela dvora,
0403 Ona ode gradu u duvare.
0404 Dan po danak i nedjelja dana.
0405 Prvi danak kad je osvanuo,
0406 Kralje se je l’jepo napravio,
0407 Prihvatio zlaćenu jabuku,
0408 Evo ti ga niz bijele dvore,
0409 Bacio se konju na ramena,
0410 Ode zdravo do grada Mletaka.
0411 Kad je došo pod duvar od grada,
0412 Na tragove uzvrne đogina,
0413 Preko sebe udari jabukom.
0414 Bog mu dade i sreća od Boga,
0415 U duvara pogodi jabukom.
0416 Pa on goni konja na tragove,
0417 Nigđe mi se ne uzrće na se,
0418 Pravo dođe do Budima svoga.
0419 Kad je došo pred bijele dvore,
0420 On naodi pred dvorom svojijem
0421 Gdje provrele do tri žive vode.
0422 Jest se kralju čudom začudio,
0423 U bijele dvore ulazio,
0424 Ter je sio za svijetlu sopru,
0425 Počinuo i kavu popio.
0426 Kad evo ti zmije šarovite,
0427 Zove baba ispred b’jela dvora:
0428 „Brže, babo, od Budima kralju!
0429 Brže za me izvedi đogina,
0430 A mi homo prema svatovima,
0431 Evo iđe dužde od Mletaka,
0432 Vode svati lijepu djevojku!“
0433 Kad je kralju razumio glase,
0434 Brže sađe niz dvore bijele.
0435 Mlađešine konje izvodiše,
0436 Pa da vidiš zmije šarovite,
0437 Gdje se svije konju u sedlašce,
0438 Preko sedla glavu naslonila.
0439 Jeste zmija hrelje raširila,
0440 Iz usta joj modri plamen skače,
0441 Pa zaigra drumom širokijem,
0442 A za njome od Budima kralju
0443 U susretu na pogled od svata.
0444 Kad su svati zmiju sagledali
0445 I sam glavom dužde od Mletaka,
0446 Svi se jesu teško poplašili,
0447 Svi pobjegnu Mletku na tragove,
0448 Sam’ ostaše tri djevojke mlade,
0449 Ostadoše na drumu široku.
0450 Ali seke seki govoriše:
0451 „Seko mila, u Bogu ti bilo!
0452 Kamo poć’ će l’jepa mladost tvoja?
0453 Nu pogledaj zmiju šarovitu,
0454 A kakva je, odn’jeli je đavli,
0455 Sv’jeh nas hoće sada proždrijeti!“
0456 Progovara lijepa djevojka:
0457 „Ne ludite, dvije seke moje!
0458 Nije ono zmija šarovita,
0459 Nego junak ko na gori sunce,
0460 Blago majci, koja ga rodila!
0461 Blago meni, za kijem ću poći!“
0462 Al kada je seke razumiše,
0463 Od zmije se teško poplašiše,
0464 Baš i one natrag pobjegoše.
0465 U to zmija do djevojke dođe,
0466 Za b’jele se privatiše ruke,
0467 Medenijem ustim celivaše,
0468 Pa je tegli na konja uza se,
0469 I zdravo se vrne na tragove.
0470 U to sretu kralja od Budima,
0471 I kralje se natrag povrnuo.
0472 Kada dođu Budimu b’jelome
0473 Pred kraljeve pred dvore bijele,
0474 Pričeka ih budimska gospoda.
0475 Pod djevojkom konja privatiše,
0476 Baš ne vide zmiju šarovitu,
0477 Kad dovede pred dvore djevojku,
0478 Ona pođe gradu u duvare,
0479 A niko je ni vidio nije.
0480 U dvorove uvedu djevojku.
0481 Čini kralju veliko veselje
0482 U svojemu dvoru bijelome.
0483 Kako da je oženio sina.
0484 Kad je veče do večera bilo,
0485 Gospođa se bila razmetnula,
0486 Svaki ode b’jelu dvoru svome.
0487 A svijetla budimska kraljica
0488 Do nevjeste svoje dolazila,
0489 Pa je hvati za bijelu ruku,
0490 Odvede je do odaje svoje,
0491 Što su za nju bili prepravili,
0492 Pa kraljica nevi progovara:
0493 „Nevo moja, rumena jabuka!
0494 Evo tebi mekana dušeka,
0495 Ti počivaj, dokle tebi drago.“
0496 Ode ona iz odaje tanke,
0497 Od odaje vrata zavorila.
0498 Kad je bilo noći polovinu,
0499 Eto iđe zmija šarovita,
0500 Eto ti je uz duvar od dvora.
0501 Kada zmija na pendžera dođe,
0502 Ugleda je lijepa djevojka;
0503 Brže ti se na noge skočila,
0504 Pa pendžera bila rastvorila.
0505 Uđe zmija u odaju tanku,
0506 S’ sebe svlači od zmije košulju.
0507 Osta junak ko na gori sunce;
0508 Djevojku je za ruku hvatio
0509 I s njome se l’jepo pozdravio,
0510 Pa je sio, ter joj govorio:
0511 „Ču li mene, moja dušo draga!
0512 Petnaest sam ljeta prevalio,
0513 A kadara svršim osamnaest,
0514 Ja ću smetnut od zmije košulju
0515 I ostavit gradu u duvaru.
0516 Tada ću se babu kaživati
0517 Baš delijom kako sam i sada.
0518 Oće kralje učinit veselje,
0519 Mene babo oće pokrstiti,
0520 Vjenčanje ću s tobom učiniti,
0521 Tad ćeš biti moja ljubi prava.“
0522 A da vidiš momka i djevojke,
0523 Gdjeno vode slatke razgovore,
0524 Dok u jutru saba zora bila.
0525 Tad se junak na noge skočio,
0526 Na se meće od zmije košulju,
0527 Evo ti ga na pendžer od dvora,
0528 Zdravo ode gradu u duvare.
0529 Kad je jutro rasvanulo bilo,
0530 Žarko dobro ogranulo sunce,
0531 Podranila budimska kraljica
0532 Nevi svojoj na odaju tanku,
0533 Pa nevjesti „dobro jutro“ viče:
0534 „Nevo moja, rumena jabuko!
0535 Pohvali se, moja dušo draga,
0536 Kako ti je noćas zmijom bilo?“
0537 Al kraljici neve progovara:
0538 „Gospođice, mila moja majko!
0539 Nerođena kolik i rođena,
0540 Kad me pitaš, da ti pravo kažem:
0541 Nije ono zmija šarovita,
0542 Nego junak ko na gori sunce.
0543 Kadar k meni u odaju dođe,
0544 S’ sebe zbaci od zmije košulju,
0545 Tad sjedimo, pa mi divanimo
0546 I vodimo slatke razgovore
0547 Sve u jutru do prve zorice.
0548 A kakav je momak plemeniti,
0549 Da ti ga se očim nagledati!“
0550 Kad kraljica nevu razumjela,
0551 Jest ovako nevi besjedila:
0552 „Nevo moja, rumena jabuko!
0553 Kad do veče k tebi zmija dođe.
0554 Gledaj dobro, moja nevo draga,
0555 Ne bi li je mogla prevariti,
0556 A da bi je sanak osvojio.
0557 Ako bi je sanak privatio,
0558 Izmakni se, moja nevo draga,
0559 I privati od zmije košulju,
0560 Donesi je meni u odaju,
0561 A ja ću joj sakriti košulju,
0562 Ne bi l’ sina u kipu vidjela.“
0563 Kraljica joj grube svjete dade
0564 I ko šćercu milovati stade.
0565 Dok je veče u večeri bilo,
0566 Odvede je u odaje tanke,
0567 Pa se vrne u svoju odaju.
0568 Kad je bilo noći polovinu,
0569 Dolazila zmija šarovita
0570 Na pendžere dvoru bijelome.
0571 Kad uljeze u odaju tanku,
0572 S’ sebe zbaci od zmije košulju,
0573 Pa s djevojkom vodi razgovore.
0574 A kada je neko doba bilo,
0575 Junaka je sanak privatio.
0576 Izmakne se lijepa djevojka,
0577 Pa privati od zmije košulju,
0578 Odnese je budimskoj kraljici.
0579 Kad kraljica privati košulju,
0580 S njom potrči uz visoke dvore.
0581 Do ognjišta bila dopadnula,
0582 Pa na vatri sažeže košulju.
0583 Kad košulja dogorjela bila,
0584 Junak se je od sna razbudio,
0585 On se skoči ko da se pomami,
0586 Pa on traži po odaji tankoj,
0587 On mi traži od zmije košulju.
0588 Kad je junak nije naodio,
0589 Jest ga teška jeka uvatila,
0590 Kako ječi, sva odaja zveči.
0591 Sve po dvoru bio uzmamio,
0592 Svi po dvoru na noge skočiše,
0593 U odaju k njemu dolaziše.
0594 Junak ječi, iza glasa viče:
0595 „Jao, dušo, što si uradila!
0596 Zašt’ od zmije ukrade košulju,
0597 Nije dugo tri godine dana,
0598 Što bi mene bila pričekala!“
0599 Al povikne lijepa djevojka:
0600 „Srce živo, mladi kraljeviću!
0601 Tvoja me je naučila majka
0602 I ona ti izgori košulju.“
0603 Još da vidiš mladoga junaka,
0604 Gdje je starcu babu besjedio:
0605 „Ostaj s Bogom, moj milosni babo!
0606 Ti mi njeguj Mletkinju gospođu.“
0607 Još bi štogod bio besjedio,
0608 Al je u to dušu ispuštio.
0609 Kad to vidje kralju od Budima,
0610 Da je njemu sine preminuo,
0611 Tešku žalost jeste napravio
0612 I svojega pokopao sina.
0613 Ni to dugo za vele ne bilo,
0614 Ni godina niti polovina.
0615 Sv’jetli kraju bio sadružio
0616 Mladog Pavla s gospođom Mletkinjom
0617 I vjenčanje njima napravio;
0618 Sastavio veliko veselje,
0619 Pa ih rani uz koljeno svoje
0620 Sred Budima u b’jelome dvoru.
