Zmaj ognjeni i gospođa Milica
0001 Ljepo ti je podranit ranije,
0002 Kako rani Kruševac-Lazare,
0003 Rano rani u ramne Kotare
0004 Pored s njime Milica gospođa.
0005 Oni idu u ramne Kotare
0006 Ka Ružici ka crkvi božijom.
0007 I tu su se Bogu pomolili,
0008 Pomolili Bogu po zakonu.
0009 Kada su se Bogu pomolili,
0010 Iziđoše iz bijele crkve,
0011 Iziđoše u polje široko,
0012 Pa mi sjedu u trave zelene.
0013 Gledala ih kotarska gospoda,
0014 Pa su oni sobom govorili:
0015 „Mili Bože, čuda velikoga!
0016 L’jepa ti je Milica gospođa:
0017 U struku je tanka i visoka,
0018 A u licu b’jela i rumena,
0019 Ma je njome lice potamnjelo.
0020 Ol je kogođ b’jelu dvoru kori,
0021 Da ne ima od srca poroda,
0022 Ol je ljubi koji drugi junak?
0023 To ne čuje gospođa Milica,
0024 Nego čuo Lazar-gospodare,
0025 Pa mi idu dvoru bijelome.
0026 Kad su došli dvoru bijelome,
0027 Tu su oni sjeli počinuti,
0028 Al je Lazar ljubi govorio:
0029 „O Milice, moja ljubi draga!
0030 Što te pitam, hoj mi kazat pravo?
0031 Kaži meni, moja ljubi draga!
0032 Od šta ti je lice potamnjelo?
0033 Kunem ti se i vjeru ti davam,
0034 Da ti ništa učiniti ne ću.“
0035 Kad Milica njega razumjela,
0036 Gospodaru Lazu govorila:
0037 „U Bogu ti, dragi gospodare!
0038 Što me pitaš, rijet ću ti pravo,
0039 Od šta mi je lice potamnjelo.
0040 Kad ja mlada u čardake pođem,
0041 K men’ doleti ognjeviti zmaje,
0042 On doleti iz Prolog-planine,
0043 On mi ljubi lic bijeloga.
0044 Al te molim, gospodare Lazo!
0045 Uzmi sablju, ods’jeci mu glavu,
0046 Liberaj me ognjevita zmaja.“
0047 Al je Lazar ljubi govorio:
0048 „Ljubi moja, milo dobro moje!
0049 Kad do večer pođeš u čardake,
0050 Kad ti dođe ognjeviti zmaje,
0051 Ti ga pitaj, moja ljubi draga!
0052 Koga bi se poginut strašio.“
0053 Kad je ono po večeri bilo,
0054 Ona ide gospođa Milica,
0055 Ona mlada ide u čardake.
0056 Bijeli je prozor otvorila,
0057 A na prozor iznosila glavu,
0058 Pa pogleda uz Prolog-planinu.
0059 Sva planina suncem zasjalala
0060 Od prokleta ognjevita zmaja.
0061 On podvije krila ispod sebe,
0062 Pa mi k njome leti u čardake.
0063 Kolika je božja noćca bila,
0064 Svu noć jom je lice priljubio.
0065 Kad je sjutra b’jela zora bila,
0066 Ma govori gospođa Milica:
0067 „Gospodare, ognjeviti zmaje!
0068 Što te pitam, hoj mi rijet pravo,
0069 Koga bi se poginut strašio?“
0070 Kad je čuo ognjeviti zmaje,
0071 Omlati jom tešku zaušnicu.
0072 Kako mi je lako udario,
0073 Dva jom zdrava zuba izvadio,
0074 A četiri s mjesta pomaknuo,
0075 Niz lišce je krvca polijeva.
0076 Al je ona njemu govorila:
0077 „Gospodare, ognjeviti zmaje!
0078 Zašto si me tako udario,
0079 Kad ti ništa učinila n’jesam?“
0080 Al je zmaje njome govorio:
0081 „O Milice, moja ljubi draga!
0082 Što si mene upitati došla,
0083 Koga bi se poginut strašio?
0084 Ol ćeš kazat gospodaru tvomu?“
0085 Al je ona njemu govorila:
0086 „Tvrda vjera, ognjeviti zmaje,
0087 Tvrda vjera, ne pomogla mene!
0088 Da nikomu kazivati ne ću.
0089 Da mi nisi momu srcu mio,
0090 Ne bi ovdi mlada dolazila,
0091 Dolazila mlada u čardake.
0092 I još žalim, dragi gospodare!
0093 Gdje se jutros jesi odocnio,
0094 Kada budeš lećet u planinu,
0095 Da te kogod u putu ne srete.“
0096 Ali jom je zmaje govorio:
0097 „Čuješ mene, moja ljubi draga!
0098 Kad me pitaš, rijet ću ti pravo,
0099 Koga bi se poginut strašio:
0100 Koliko je sve ravno Kruševo
0101 I u njemu mladijeh junaka,
0102 I junaka i britkih sabalja,
0103 Nikoga se pripanuo ne bi,
0104 Niti bi me iko pogubio,
0105 Nego samo jedan ima junak,
0106 Po imenu Anđelića Vuče,
0107 Jer on ima tešku topuzinu,
0108 Gdje udara, u dvoje rastavlja.
0109 Jednom sam mu na megdanu bio,
0110 Da mu zmaje n’jesam ubjegnuo,
0111 Bio bi mi glavu otkinuo.“
0112 Pa podvije krila ispod sebe
0113 I poleti uz Prolog-planinu.
0114 A da vidiš Milice gospođe!
0115 Skočila se na noge lagane,
0116 Gospodaru ide u kamare
0117 I ona je njemu govorila:
0118 „Gospodare, Kruševac-Lazare!
0119 Jedva mi je ognjeviti zmaje,
0120 On je jedva meni kazivao,
0121 Koga bi se poginut strašio,
0122 I ovako meni govorio:
0123 Koliko je sve ravno Kruševo,
0124 I u njemu mladijeh junaka,
0125 I junaka i britkih sabalja,
0126 Da ga niko ne bi pogubio,
0127 Niti bi se koga pripanuo,
0128 Neg junaka Anđelića Vuka.
0129 Da je Vuče u megdanu dobar,
0130 Da on ima teške topuzine,
0131 Gdje udara, u dvoje rastavlja.
0132 Da mu jednom na megdanu bio,
0133 Da mu zmaje nije ubjegnuo,
0134 Bio bi mu glavu otkinuo.“
0135 Kad to čuje Kruševac-Lazare,
0136 To je njemu jako milo bilo.
0137 Brzo kiti listak knjige male,
0138 A na ruke Anđelića Vuka.
0139 Ovako mu u tom knjizi malom:
0140 „Prijatelju, Anđeliću Vuče!
0141 Da si brzo u dvoru u mene!“
0142 Kada njemu mala knjiga dođe,
0143 Knjigu lego Anđeliću Vuče,
0144 Kad vidio, što mu knjiga kaže,
0145 On je svoga konja napravio
0146 I uzimlje tešku topuzinu,
0147 Pa on ide u ravno Kruševo.
0148 Kad je došo u ravno Kruševo,
0149 A prid dvore Kruševca Lazara,
0150 Prema njemu Lazar išetao
0151 I pod njime konja isprimao.
0152 Konja vodi u rosne livade,
0153 Njega vodi na kule visoke,
0154 Pa ga stavi za svijetle sofre,
0155 Pa mu dade blagovat lijepo.
0156 Kad su oni blagovali l’jepo,
0157 Onda njemu Lazo govorio:
0158 „Prijatelju Anđeliću Vuče!
0159 N’jesi došo b’jelu dvoru mome,
0160 Da ti piješ crveniku vino,
0161 Neg da zgubiš ognjevita zmaja,
0162 Što mi ljubi moje ljubi drage.“
0163 Ma je njemu Vuče govorio:
0164 „Prijatelju, Kruševac-Lazare!
0165 Da sam znao, Anđelića Vuče!
0166 Ne bi ti se bio pomaknuo,
0167 Niti došo u ravno Kruševo,
0168 Jer je trudno, Kruševac-Lazare!
0169 Jer je trudno zmaja pogubiti.
0170 Ma kad sam se dovle zamučio,
0171 Evo ću ga danas pogubiti.“
0172 Kad je ono po večeri bilo,
0173 Svak mi ide u svoje odaje,
0174 Ali mlada gospođa Milica,
0175 Ona mlada u čardake ide,
0176 A za njome Anđelića Vuče.
0177 On mi Vuče za vratim ostane,
0178 Pa je b’jeli prozor otvorio,
0179 A na prozor glavu iznosio:
0180 Kad se njemu pogledati dalo,
0181 Pogledati uz Prolog planinu:
0182 Sva planina suncem zasjajala
0183 Od prokleta ognjevita zmaja.
0184 On podvije krila ispod sebe.
0185 Pa mi zmaje leti u čardake.
0186 A kad zmaje u čardake dođe,
0187 Kad ugleda Anđelića Vuka,
0188 Ovako je njemu govorio:
0189 „Kudgod idem ognjeviti zmaje,
0190 Tuda i ti, Anđeliću Vuče!“
0191 A da vidiš Anđelića Vuka!
0192 On podigne tešku topuzinu,
0193 Pa udari ognjevita zmaja.
0194 I Vuku je dobra sreća bila,
0195 Po sr’jedi je njega uhitio,
0196 U dvije ga pole rastavio.
0197 Kolika je kula Lazareva,
0198 Sva je kula krvim potonula
0199 Od prokleta ognjevita zmaja.
0200 Pa je Vuče govorio njome:
0201 „Ne straši se, moja gospođice!
0202 To je krvca ognjevita zmaja.“
0203 Pa udari Anđelića Vuče
0204 Topuzinom gospođu Milicu.
0205 A kako je lako udario,
0206 Tri zmajića iz nje ispanula.
0207 A zavika Kruševac-Lazare:
0208 „Bog t’ ubio, Anđeliću Vuče!
0209 Što učini moja ljubi draga,
0210 Da si mi je tako obranio?“
0211 A govori Anđeliću Vuče:
0212 „A ne boj se, Kruševac-Lazare!
0213 Tvojom ljubi ništa biti ne će.
0214 Ti dovedi tri dobra l’ječnika,
0215 Oni će ti izvidat Milicu.“
0216 Kad to čuo Kruševac-Lazare,
0217 On dobavi tri dobra l’ječnika,
0218 Pa vidaše Milicu gospođu.
0219 Brzo mlada rane preboljela.
0220 A on junak Anđeliću Vuče,
0221 On uzimlje tri mala zmajića,
0222 Pa ih baci nebu pod oblake,
0223 Na topuz ih teški dočekuje,
0224 Da od vraga ne ostaje traga.
0225 A govori Kruševac Lazare,
0226 On govori Anđeliću Vuku:
0227 „Prijatelju, Anđeliću Vuče!
0228 Eto tebi u dvoru u mene,
0229 Uzmi blaga, koliko ti drago,
0230 I ti uzmi dobra konja moga.“
0231 Al je njemu Vuče govorio:
0232 „Što će meni, Kruševac-Lazare!
0233 Što će meni silno tvoje blago,
0234 Kad ja imam blaga i odviše?“
0235 Pa on ode dvoru bijelome,
0236 A ostane ognjeviti zmaje,
0237 On ostane u Laza na kuli.
