Zmaj Nikodin i knjeginja Milica
Navadi se zmaje Nikodine,
u Kruševca grada bjeloga,
baš na kulu knjijeza Lazara,
Kod Milice, Lazove gospođe,
dolazio nenoliko puta 5
pa je kaz’o gospođi Milici:
„Sal još jednu noć 'oću ti doć!”
Okrenu se Milica knjeginja
te je rekla zmaju Nikodinu:
„Bojiš li se sile kruševačke? 10
Bojiš li se koga u Krušvvcu?”
„Ćuti, Miljo, zmija te fištila,
ti me 'oćeš mlada izdavati!”
„Neću, zmaje, boga mi jedaoga!”
„Ja se ninog živoga ne bojim, 15
ni se bojem sile kruševačke,
niti take koga u Kruševcu!
Ljubio sam Miloševu majku,
Miloš jeste od srca mojega!
Dobrem sam ga darem darivao, 20
dao sam mu silu i jakobu,
da ga jači na svijetu nema!
Ljubio sam i Reljinu majku,
i Relja je od srca mojega!
Dobrem sam ga darem darivao, 25
dao oam mu pozlaćena krila!
Ljubio sam despotovu majku,
te baš majku tog despota Vuka,
i njega sam darom darivao,
dao sam mu strele i tetive, 30
koga ’oće okom pogledati,
Vuk ga mora strelom ustreliti.
Od Vuka se jedino ja bojim!”
Ono jutro kad je osvanulo,
diže mi se gospođa Milica, 35
kod Lavara išetala mlada;
no ju gleda kniježe Lazare:
„O, Milice, moja gospođice,
što ti j’ tako lice potamnelo?”
„Gospodine, kniježe Lazare, 40
zazor mi je u te pogledati,
a nek'mo li s tobom besediti!"
„Zbori, Miljo, što je tebe drago”.
„Gospodine, kniježe Lazare,
kad me pitaš, pravo ću ti kazat: 45
navadi se zmaje Nikodine,
sa Jastrepca visoke planine,
te mi ljubi prebijelo lice”.
No mi Lazu milo ne bijaše:
„Oće li ti još koj’ puta doći?” 50
„Kazao je doći će doveče”.
„Jesi l’ njega, Miljo, upitala,
boji li se kojega junaka?”
„Pitala sam, drati gospodare,
ne boji se nikoga živoga, 55
sal se boji tog despota Vuka,
jer je despot od srca njegova,
dobrem ga je darem darivao,
još mu dao strele i tetive,
koga 'oće okom pogledati 60
da ga može strelom ustreliti,
despota se zmaj najviše boji."
Kada začu Lazo lakrdiju,
pa mi pozva Zmaj despota Vuka:
„Brzo dođi, Zmaj despote Vuče!” 65
Despot pade u Kruševca grada,
a na dvore knijeza Lazara.
„Ču li mene, Zmaj despode Vuče,
da ustreliš zmaja Nikodina!”
„Nem]oj, Lazo, ako boga znadeš, 70
nama će se sila salomiti!”
„Ja l’ ga streljaj, Zmaj despote Vuče,
ja l' ćeš tvoju glavu izgubiti!".
Milo nije, tek mu čare nije,
i dočeka noći do jacija. 75
Zasija se Jastrebac planina,
eto leti zmaje Nitkodine;
taman bio kuli na pendžere,
ugleda ga Zmaje despot Vuče,
pogleda ga i ustrijeli ga. 80
Odma’ jeste sila navalila,
navalila sila od Turaka,
kako jeste Nikodin nestao.
Bog da ubije prokletu žensku,
što izgubi naše carstvo srpsko!85
