Svadiše se zmaji ognjeviti;
Da je za što, ne bi čudo bilo,
Nego oko lijepe djevojke:
Jedan veli: „biće meni ljuba,“
Drugi veli: „biće moja ljuba.“ 5
Svadiše se i zavadiše se,
Pa krilima jedan drugog tuče,
A iz glave modar plamen bije.
To začula zagorkinja vila,
Pa s' izvila na bijela krila; 10
Doletjela ljutim zmajevima,
Pa je njima tiho govorila:
„Bogom braćo, ognjeni zmajevi!
„Nemojte se tako zavađati.
„Što će vama lijepa djevojka? 15
„Neg' uzmite zagorkinje vile.“
Zmaj govori zagorkinji vili:
„Be ne luduj, zagorkinjo vilo,
„Be ne luduj, moja mila sejo!
„Ta ljepša je lijepa djevojka 20
„Nego trista zagorkinja vila:
„Ljepše su joj njene oči crne
„Od zvijezda što na nebu sjaje,
„A lice joj vrjedi Carigrada
„I dva brata carevića mlada 25
„I carice dilber-sultanije!“
Srpske narodne pjesme pokupljene po Bosni, zbirka Koste H. Ristića; Na korist fonda K. H. Ristića izdalo na svijet Srpsko učeno društvo; U Biogradu u Državnoj štampariji, 1873., str. 1-2.
