Свадише се змаји огњевити;
Да је за што, не би чудо било,
Него око лијепе дјевојке:
Један вели: „биће мени љуба,“
Други вели: „биће моја љуба.“ 5
Свадише се и завадише се,
Па крилима један другог туче,
А из главе модар пламен бије.
То зачула загоркиња вила,
Па с' извила на бијела крила; 10
Долетјела љутим змајевима,
Па је њима тихо говорила:
„Богом браћо, огњени змајеви!
„Немојте се тако завађати.
„Што ће вама лијепа дјевојка? 15
„Нег' узмите загоркиње виле.“
Змај говори загоркињи вили:
„Бе не лудуј, загоркињо вило,
„Бе не лудуј, моја мила сејо!
„Та љепша је лијепа дјевојка 20
„Него триста загоркиња вила:
„Љепше су јој њене очи црне
„Од звијезда што на небу сјаје,
„А лице јој врједи Цариграда
„И два брата царевића млада 25
„И царице дилбер-султаније!“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 1-2.
