Udaje se plemenita Mara
Za Jovana dobra gospodara;
Svadba traje tri nedjelje dana.
Izredi se malo i veliko,
I popovi, i gospoda slavna, 5
Pa i ona mnoga sirotinja,
Pokroji joj bogato odjelo
Od kadife zlatom izvezene.
Al' u Jove vrlo kršna majka:
Dve je snahe rukam zadavila, 10
I sad treću ni gledat' ne može.
Malo vr'jeme dugo ne trajalo,
Malo vr'jeme godinica dana,
Mara rodi čedo prenejako,
Kad to viđe Jovanova majka 15
To je njojzi vrlo žao bilo,
Jer je majka oćerati misli,
Pa uzima nože okovane,
Pa izlazi na gornje čardake
Da zakolje čedo prenejako, 20
Pa da kaže: „Zaklala je Mara!“
Brzo pošla, do čeda ne došla,
Izvadila nože iz korica,
Kad je čedo jadna ugledala
Na jedanput gospod je pokara, 25
Spotače se ostarjela majka,
Ona pade kraj čeda nejaka,
A nož joj se u srce zabode.
Tu doleće plemeniti Jovo,
Pa je pita: „Šta uradi majko?“ 30
Majka Jovi tiho govorila:
„Tvoja žena nožem me udrila!“
Jovo majci tiho govorio:
„Ne grješ' duše, ostarjela majko!
„Vidio sam kad si posrnula, 35
„Kad si šćela sina mi zaklati;
„Pa je tebe gospod pokarao.“
Pa odleće plemeniti Jovo,
Pa dovede najbolje ranare,
Da mu majci rane zavijaju. 40
Ali rana na zlo joj se dala,
Jer je, jadna, nože otrovala.
Ne može se rana da zal'ječi,
Već se rana brzo ucrvala.
Bolovala ostarjela majka, 45
Nije mogla ni s mjesta ustati,
Od bola se jadna raspadnula. —
Na zemlji je gospod pokarao,
A na nebu i gore će biti.
Srpske narodne pjesme pokupljene po Bosni, zbirka Koste H. Ristića; Na korist fonda K. H. Ristića izdalo na svijet Srpsko učeno društvo; U Biogradu u Državnoj štampariji, 1873., str. 68-70.
