Zla žena (J.S.Popović)/1
| ◄ PREDGOVOR | Pozorje 2. ► |
DJEJSTVO PRVO
POZORIJE 1.
(Soba kod Trifića)
SULTANA (sama)
SULTANA: Četrnaest dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta mozak u meni okrenuo, tako me svako jede. Gdi stanem, tu se moram jediti. Ne gospođa, nego
kanda sam poslednja u varoši, tako mi se reč sluša. Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne valja. Ali neka, ili ću ja sve na moju ruku dovesti, ili sama moram svisnuti. Persida,
ti! (Zvoni.) Ostavili me samu, tek da imam uzroka jediti se... Persida!
|