Зла жена (Ј.С.Поповић)/1
| ◄ ПРЕДГОВОР | Позорје 2. ► |
ДЈЕЈСТВО ПРВО
ПОЗОРИЈЕ 1.
(Соба код Трифића)
СУЛТАНА (сама)
СУЛТАНА: Четрнаест дана, више нема, откако сам у ову кућу доведена и чини ми се да се четрнаест пута мозак у мени окренуо, тако ме свако једе. Гди станем, ту се морам једити. Не госпођа, него
канда сам последња у вароши, тако ми се реч слуша. Што год рекнем, све им је неправо; што урадим, то код њи не ваља. Али нека, или ћу ја све на моју руку довести, или сама морам свиснути. Персида,
ти! (Звони.) Оставили ме саму, тек да имам узрока једити се... Персида!
|