Zlatna svirala

0001 Lov lovio paša Džin-Alija,
0002 lov lovio kraj kraljeva dvora,
0003 ukraj dvora kralja Vladislava,
0004 lov lovio pa se umorio,
0005 pa svratio kralju na užinu,
0006 lijepo ga kralje dočekao
0007 a su svoje dvije snahe mlade,
0008 naslanja se mlađa na stariju,
0009 droban joj je biser odolio,
0010 droban biser i kamenje drago,
0011 a to gleda paša Džin-Alija,
0012 nju mi gledeć’ gledat ne mogao,
0013 pa on pita kralja Vladislava
0014 imade li još kojega sina.
0015 Njemu kaže po istini kralje:
0016 "Imam jednog tamo u planini,
0017 a na ime čobanin Mijaj’lo."
0018 Paša njega opet upitao:
0019 "Jesi l’, kralje, sina oženio?"
0020 "Nijesam ga, reče, oženio."
0021 Paša njemu ćercu obećava,
0022 a kralj paši ’vako odgovara:
0023 "Ne može ni vjera podnijeti,
0024 već ti bulu priveži Turčinu."
0025 Naljuti se paša Džin-Alija,
0026 pa otide dvoru bijelome,
0027 posla momke u Šaru planinu,
0028 da uvate čoban’ Mijaila,
0029 da ga živa svom paši dovedu,
0030 al’ nuto im muke i belaja,
0031 nikako ga prevarit ne mogli,
0032 u tome su igru zamentuli,
0033 bacaju se kamena s ramena,
0034 al’ Mijajlo ne bača oružja,
0035 pod oružjem svjema premetao,
0036 pod oružjem svjema odskočio,
0037 dok na trku iskočili bili,
0038 tu oružje svi ostave svoje,
0039 tada skoče pašine delije,
0040 svi splahaša te ga uvatiše,
0041 naopako ruke savezaše,
0042 pa ga paši svome povedoše.
0043 Mijajlo je družbi govorio:
0044 "Moja braćo, ostala družino!
0045 pričuvajte moje b’jele ovce,
0046 dok bog dade te se k njima vrnem."
0047 A kad bilo prema dvorovima,
0048 prema dvoru paše silenoga,
0049 moli se čoban Mijailo:
0050 "O za boga, dvanaest delijah!
0051 Popuštajte moje b’jele ruke,
0052 a dodajte sviralu mi zlatnu,
0053 da ja uzmem želju od svirale."
0054 To delije za molbu primile,
0055 popuštile čobaninu ruke,
0056 dadoše mu zlaćenu sviralu,
0057 jednim prstom u nju udario:
0058 "Avaj mene, mile snahe moje!"
0059 Drugijem je prstom udario:
0060 "Avaj mene, moja stara majko!
0061 To ti hoću željan umrijeti."
0062 Pa trećijem prstom udario:
0063 "Bog t’ ubio, moj mio babajko!
0064 Što si s Turkom pio rujno vino."
0065 Još oćaše prstom udariti,
0066 nedaše mu dvanaest delijah,
0067 još oćaše čoban besjediti,
0068 nedaše mu pašine delije,
0069 uzeše mu zlaćenu sviralu,
0070 svezaše mu ruke naopako,
0071 odvedoše paši Džin-Aliji,
0072 izvedoše g’ na visoku kulu,
0073 sjedoše ga paši uz koljeno,
0074 al’ mu veli paša Džin-Alija:
0075 "Poturči se, čoban Mijailo!
0076 I daću ti lijepu đevojku
0077 da je ljubiš kad god se probudiš."
0078 Mijailo njemu odgovara,
0079 te bez straha i ka da se kara:
0080 "Ne bih ti se, pašo, poturčio,
0081 da mi dadeš ćercu za ljubovcu,
0082 i carevo svekoliko blago."
0083 Paša tade naredi delije
0084 da u polju hendek iskopaju
0085 te Mijajla živa zakopaju,
0086 ukopaju živa do pojasa,
0087 da im nišan bude na biljegu.
0088 Ukopaše g’ pa ga nišaniše,
0089 kako koji strelaš dolazio,
0090 tako njega strelam’ pogađaše,
0091 ama traže kraljević Mijajlo,
0092 trže sobom tamo i ovamo,
0093 iskočio junak iz hendeka,
0094 da proleće kroza sve delije,
0095 te odleće na bijelu kulu,
0096 kako dođe, pašu je udrio,
0097 udrio ga nogom u mješinu,
0098 pršte paša ka od jaja ljuska,
0099 pa Mijajlo s’ više ne obzire
0100 no svojega podbi dževerdana,
0101 pa uteče niz to polje ravno,
0102 on ne bježi k svom bijelu dvoru,
0103 niti bježi u Šaru planinu,
0104 već on bježi crkvi Vilendaru,
0105 tu se uput pokaluđerio.
0106 Sveti Savo jeste ono bio,
0107 koji no se i dandanas slavi
0108 u srbaljskom rodu i narodu.