Златна свирала

Извор: Викизворник

0001 Лов ловио паша Џин-Алија,
0002 лов ловио крај краљева двора,
0003 украј двора краља Владислава,
0004 лов ловио па се уморио,
0005 па свратио краљу на ужину,
0006 лијепо га краље дочекао
0007 а су своје двије снахе младе,
0008 наслања се млађа на старију,
0009 дробан јој је бисер одолио,
0010 дробан бисер и камење драго,
0011 а то гледа паша Џин-Алија,
0012 њу ми гледећ’ гледат не могао,
0013 па он пита краља Владислава
0014 имаде ли још којега сина.
0015 Њему каже по истини краље:
0016 "Имам једног тамо у планини,
0017 а на име чобанин Мијај’ло."
0018 Паша њега опет упитао:
0019 "Јеси л’, краље, сина оженио?"
0020 "Нијесам га, рече, оженио."
0021 Паша њему ћерцу обећава,
0022 а краљ паши ’вако одговара:
0023 "Не може ни вјера поднијети,
0024 већ ти булу привежи Турчину."
0025 Наљути се паша Џин-Алија,
0026 па отиде двору бијеломе,
0027 посла момке у Шару планину,
0028 да увате чобан’ Мијаила,
0029 да га жива свом паши доведу,
0030 ал’ нуто им муке и белаја,
0031 никако га преварит не могли,
0032 у томе су игру заментули,
0033 бацају се камена с рамена,
0034 ал’ Мијајло не бача оружја,
0035 под оружјем свјема преметао,
0036 под оружјем свјема одскочио,
0037 док на трку искочили били,
0038 ту оружје сви оставе своје,
0039 тада скоче пашине делије,
0040 сви сплахаша те га уватише,
0041 наопако руке савезаше,
0042 па га паши своме поведоше.
0043 Мијајло је дружби говорио:
0044 "Моја браћо, остала дружино!
0045 причувајте моје б’јеле овце,
0046 док бог даде те се к њима врнем."
0047 А кад било према дворовима,
0048 према двору паше силенога,
0049 моли се чобан Мијаило:
0050 "О за бога, дванаест делијах!
0051 Попуштајте моје б’јеле руке,
0052 а додајте свиралу ми златну,
0053 да ја узмем жељу од свирале."
0054 То делије за молбу примиле,
0055 попуштиле чобанину руке,
0056 дадоше му злаћену свиралу,
0057 једним прстом у њу ударио:
0058 "Авај мене, миле снахе моје!"
0059 Другијем је прстом ударио:
0060 "Авај мене, моја стара мајко!
0061 То ти хоћу жељан умријети."
0062 Па трећијем прстом ударио:
0063 "Бог т’ убио, мој мио бабајко!
0064 Што си с Турком пио рујно вино."
0065 Још оћаше прстом ударити,
0066 недаше му дванаест делијах,
0067 још оћаше чобан бесједити,
0068 недаше му пашине делије,
0069 узеше му злаћену свиралу,
0070 свезаше му руке наопако,
0071 одведоше паши Џин-Алији,
0072 изведоше г’ на високу кулу,
0073 сједоше га паши уз кољено,
0074 ал’ му вели паша Џин-Алија:
0075 "Потурчи се, чобан Мијаило!
0076 И даћу ти лијепу ђевојку
0077 да је љубиш кад год се пробудиш."
0078 Мијаило њему одговара,
0079 те без страха и ка да се кара:
0080 "Не бих ти се, пашо, потурчио,
0081 да ми дадеш ћерцу за љубовцу,
0082 и царево свеколико благо."
0083 Паша таде нареди делије
0084 да у пољу хендек ископају
0085 те Мијајла жива закопају,
0086 укопају жива до појаса,
0087 да им нишан буде на биљегу.
0088 Укопаше г’ па га нишанише,
0089 како који стрелаш долазио,
0090 тако њега стрелам’ погађаше,
0091 ама траже краљевић Мијајло,
0092 трже собом тамо и овамо,
0093 искочио јунак из хендека,
0094 да пролеће кроза све делије,
0095 те одлеће на бијелу кулу,
0096 како дође, пашу је удрио,
0097 удрио га ногом у мјешину,
0098 прште паша ка од јаја љуска,
0099 па Мијајло с’ више не обзире
0100 но својега подби џевердана,
0101 па утече низ то поље равно,
0102 он не бјежи к свом бијелу двору,
0103 нити бјежи у Шару планину,
0104 већ он бјежи цркви Вилендару,
0105 ту се упут покалуђерио.
0106 Свети Саво јесте оно био,
0107 који но се и данданас слави
0108 у србаљском роду и народу.