Zet se spravlja u punice,
Nosi divna armagana[1]:
Nosi jare na magare.
Kad je bio proza selo,
Proza selo slomi čelo; 5
Kad je bio proza drugo,
Proza drugo probi uvo;
Kad je bio proza treće,
Proza treće slomi pleće,
Magare mu slomi nogu, 10
A jare mu vuk iđede.
Jaoh jada i nevolje,
Ni kuđ ići ni šta nosit’!
A kad dođe u punice,
Tu nahodi tri punice, 15
Đe punice maslo vare.
Dadoše mu kotao gre’sti —
Metnu kotao na koljena,
Pelengaće progorio
I do mesa dogorio; 20
Baci kotao nasred kuće,
Baci gaće navrh kuće,
A pobježe iza kuće.
Za njim trče tri punice,
Jedna veli: „Vrn’ se, zete!" 25
Druga veli: „Na ti gaće!"
Treća veli: „Neka ide, ne došao,
Nije ništa ni valjao!"
(Vukova prepiska, knj. VII/1913, str. 10,
u pisum Vuka Popovnća od 1/13. XI 1836).
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 191.
