Zgarište
Popaljeno selo. Iz crnoga zgara
Još pokrovi dima penju se i krile.
Nigde stada, zvona, kolibe ni ara -
Sve je pusto! Samo, niz žljebove gnjile
Gde udara voda i korito dube,
I kô pokajnice setne vrbe stoje,
Oni mirno leže uz puške i trube,
Poprskani ključem carske krvi svoje.
Kô plamenje sveća, iz modrijeh trava
Mak crveni rudi oko mrtvih glava;
Dok studena voda po koritu prska
I rasiplje kapi na ta bela čela,
Kô suze... Sve ćuti. Samo u dnu sela
Vran grakće i kruži svrh kopalja trska.