Zvonimir/39
| ←Jedanajesti prizor | Zvonimir Pisac: Jovan Subotić DVANAJESTI PRIZOR |
Trinajesti prizor→ |
DVANAJESTI PRIZOR
KLONIMIR (videći bana):
Mogu l' svojim očima vierovat'?
ZVONIMIR (pruža mu ruku):
Nek' ti ruka očima sviedoči.
KLONIMIR:
(gledi oke sebe, i vidi mrtva četovođu)
Ko je ovo? Zar i boja bija?
ZVONIMIR:
Malo, kneže, i to dosta srećnog
K'o što vidiš: već gdie su vam ljudi?
LAPSAN:
Tamo leže u onoj šumici.
KLONIMIR:
Hajde brže da krećemo ljude,
Ide vojska kraljeva ovamo,
S tog' i jesam amo pohitao.
ZVONIMIR:
Hiti im se, i pravo imaju.
De se vi sad preprav'te, junaci.
Nego ja ću s jednom četom malom
Poći Kninu... Je l' u našoj vlasti?
KLONIMIR:
Jeste i Knin i sva okolina,
Tamo liepu naći ćeš družinu.
ZVONIMIR:
Ja ću dakle s jednom četom malom
Pohitati tamo u družinu
Da naredim, šta nam je potriebno,
A vi ovdie s drugima ostan'te,
I kušajte sreću s protivnici,
Al' u žestok boj se nepuštajte,
Već ako vas jača sila stiesni,
Okrenite za mnom u družinu,
Al' polako, da što duže traje.
KLONIMIR:
Sve će biti kako zapoviedaš.
ZVONIMIR:
Izvršiste l' što rekoh učinit'?
KLONIMIR:
Župan Obrad već spreman bijaše.
LAPSAN:
A Morimir smiesta se pokrenu.
(Odu)
|