Звонимир/40
| ←Дванајести призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ТРИНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Четрнајести призор→ |
ТРИНАЈЕСТИ ПРИЗОР
Шума
Краљ Славиша, Амико, Блаж, Хрватин. (дођу)
КРАЉ:
Нема лова без срећнога дана.
Ево данас циео дан ловимо,
Па свак од вас по јелена доби,
А мени се ни видит' недаше.
БЛАЖ:
Ја четири свалили.
КРАЉ:
У тебе је
Свагда више среће нег' памети.
БЛАЖ:
Добар ловац увиек среће има.
КРАЉ:
И моја је стриела гласовита.
Ама данас циглог да угледах.
АМИКО:
Твоја срећа на другој је страни,
И рек'о бих на бољој је, краљу.
КРАЉ:
Рец' јасније, неразумијем те.
АМИКО:
Срећа твоја круну ти улови,
А прекјуче душмане т' побиеди.
КРАЉ:
Право кажеш, ал' само у полу.
Круну ми је право прибавило,
И крв, која м' тече у жилама.
А душмане јуначтво побиеди
Бана Петра и моих Личана.
Ал' ни том. се радоват' немогу,
Највећи ми противник утече.
Да је одкуд' он у овој шуми,
И да њега стриелама гонимо,
Пак да згодно на око ми дође -.
Гле јелена, како лиепо стоји...
Тај ће мој бит', а за краља ваља,
Гледај какве дичне рашље носи.
На тог' нека нико неудара.
Тога мени ова гора посла.
(Оде)
|