Zvonimir/37
| ←Deveti prizor | Zvonimir Pisac: Jovan Subotić DESETI PRIZOR |
Jedanajesti prizor→ |
DESETI PRIZOR
ČETOVOĐA (dodje za njim):
Već odlazi, a mojih jošt nema!
Koliko je polje pred očima
Nigdie siena od čovieka nema,
A kamo li čete konjaničke.
Šta ću sada? Zar da mi se tako
Lako sreća iz ruku izvije!
A ha! Eno diže se prašina,
To su moji —
ZVONIMIR (gledi oko sebe):
Da li su tu gdiegod?
(opazi četovođu)
ČETOVOĐA:
Stani, bane, i predaj se odmah.
Jer ćeš bolan morat' poginuti.
ZVONIMIR (sbaci ogrtač):
Zvonimir se nikom nepredaje.
Ko ga hoće, mora ga dobiti.
(pogleda oko sebe)
I sam si se bolan usudio
Udariti na lava hrvatska!
ČETOVOĐA:
Pogledaj de na onu prašinu,
Ta prašina moju četu skriva.
Predaji se i negini ludo.
ZVONIMIR:
Doklie ona četa amo dođe,
Ti ćeš biti na onome svietu.
Čuvaj glavu, čekat' mi s' nemože.
(udari na njega)
ČETOVODJA:
I ja imam ruku od čelika.
Kad živ nećeš mrtav sa mnom moraš.
(bore se)
ZVONIMIR:
Žao mi te j' danas pogubiti.
Drugom služiš, pa kriv neumireš.
Al' braniti svoju glavu moram.
Umri dakle, ali mi oprosti!
(probode ga)
ČETOVOĐA:
Dobro zgodi... više mi netrieba ...
Kaži svakom, da junački umroh!
(pade)
ZVONIMIR:
(gledi na stranu)
Šta je sada? Odkud' ovi ljudi?
Sad' bi čisto polje naokolo,
Sad' svud' stoje oružani ljudi,
K'o iz zemlje da tu iznikoše.
Zvonimire! Čas ti zadnji kuca!
Odvedu l' te sužna u Biograd
Sramotno ćeš glavu izgubiti:
Bolje ti je dakle poginuti
Od vlastite od junačke ruke ...
(pogledi oko sebe)
I tu? I tam'? Sa sviju me strana
Obkoliše. Tu uteći nije.
(meće sablju u korice)
Vierni druže, ti svoj pos'o svrši
Kako valja, i hvala ti liepo.
To ti bija posliednja usluga,
A sad idi pa mi se odmaraj.
(vadi nož)
Ti pak gledaj, te tak' isto dobro
Svoj izvrši, pa da ti je prosto.
(gledi na stranu)
Stade četa; vođa s konja skoči.
Zapovieda da s' ljudi razmiču...
(gledi okolo)
I ovi me sasvim opasaše:
(spravlja nož)
Druže, pazi — ta to je moj Lapsan
(pođe pred njega)
|