Zvonimir/35
| ←Sedmi prizor | Zvonimir Pisac: Jovan Subotić OSMI PRIZOR |
Deveti prizor→ |
OSMI PRIZOR
Vojnik sa momkom dođe.
LAPSAN:
Kazuj odmah, kuda si pošao.
Udariš li u laž, propao si,
Smiesta ću te dati obiesiti.
MOMAK:
Nemoj, kneže, istinu ću t' kazat',
A što nebih, kad mi se već mora.
A niko mi nereče lagati.
LAPSAN:
Dakle brže, jer vrieme protiče,
Izpadne l' zlo, po tebe će biti.
MOMAK:
Ja sam iš'o s našim četovođom
Da tražimo bana Zvonimira.
Sad, malo prie, vidimo čovieka
Gdie se krade ukraj puta samac.
To je ban! poviče četovođa,
I pošlje me, da četu dovedem,
Koja leži za onim čotićem
Prikrivena čekajuć' naloge.
LAPSAN:
A vidi l' se odovud' to miesto,
Gdie spaziste bana Zvonimira?
MOMAK:
Eno ondie kod one kućice!
LAPSAN (vojniku):
Ti ćeš uzet' niekoliko druga,
Pa ćeš četu kraljevu pohvatat',
Il' pohvatat' ili raztierati.
(momku)
A ti mene tamo ćeš voditi,
Gdie vidiste bana Zvonimira.
(drugima)
Vi ćete se tako razrediti,
Da kućicu onu obkolite
Neviđeni, ma trbuške išli.
(momku)
Hajde napried, al' nezaboravi
Da za šalu moja sablja nezna!
(Odu)
|