Звонимир/35
| ←Седми призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ОСМИ ПРИЗОР |
Девети призор→ |
ОСМИ ПРИЗОР
Војник са момком дође.
ЛАПСАН:
Казуј одмах, куда си пошао.
Удариш ли у лаж, пропао си,
Смиеста ћу те дати обиесити.
МОМАК:
Немој, кнеже, истину ћу т' казат',
А што небих, кад ми се већ мора.
А нико ми нерече лагати.
ЛАПСАН:
Дакле брже, јер вриеме протиче,
Изпадне л' зло, по тебе ће бити.
МОМАК:
Ја сам иш'о с нашим четовођом
Да тражимо бана Звонимира.
Сад, мало прие, видимо човиека
Гдие се краде украј пута самац.
То је бан! повиче четовођа,
И пошље ме, да чету доведем,
Која лежи за оним чотићем
Прикривена чекајућ' налоге.
ЛАПСАН:
А види л' се одовуд' то миесто,
Гдие спазисте бана Звонимира?
МОМАК:
Ено ондие код оне кућице!
ЛАПСАН (војнику):
Ти ћеш узет' ниеколико друга,
Па ћеш чету краљеву похватат',
Ил' похватат' или разтиерати.
(момку)
А ти мене тамо ћеш водити,
Гдие видисте бана Звонимира.
(другима)
Ви ћете се тако разредити,
Да кућицу ону обколите
Невиђени, ма трбушке ишли.
(момку)
Хајде наприед, ал' незаборави
Да за шалу моја сабља незна!
(Оду)
|