Zvonimir/29
| ←Prvi prizor | Zvonimir Pisac: Jovan Subotić DRUGI PRIZOR |
Treći prizor→ |
DRUGI PRIZOR
Polje
Klonimir, Lapsan (dođu)
KLONIMIR:
Evo dakle i opet nas ovdie
Na biljezi, gdie je urečeno.
Kako će se ban Petar radovat'
Kad mu danas ves'o glas donesu!
LAPSAN:
Ja on da sam, sam bih se ubio.
KLONIMIR:
To bi bilo jošt najpametnije.
Sada će tek poznat' Zvonimira.
Ranili su lava jarostnoga,
Al' mu samo snagu udvojiše.
Tek jošt do nas da s' srećno provuče;
A kad jednom među nama bude,
Nemaj brige, brzo ćemo svršit'.
LAPSAN:
Daj mu sablju i slobodne ruke,
I pusti ga da može kud hoće,
Pa ga niko spriečiti nemože.
KLONIMIR:
Ban zna gdie smo, pa će uprav k nama.
Nego gledaj, da se gdie sklonimo,
Da nas svako baš oko nevidi.
Ljude smiesti u onu šumicu,
A ja ću se tu u selu naći.
Manje čete na sve strane pošlji,
Da ga mogu u sebe uzeti,
I javit' nam, ako s' gdie ukazu
Protivnička vojska i pogoni.
LAPSAN:
Danas će mi dan godina biti.
(Odu)
|