Звонимир/28
| ←Пети призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ПРВИ ПРИЗОР |
Други призор→ |
ЧЕТВРТИ ЧИН
ПРВИ ПРИЗОР
Дворана код бана Петра
БАН ПЕТАР (уђе нагло) Мутимир.
Сад од чуда како да започнем
Проклињати, грдит' ил' биеснити!
Овом руком главу сам му држ'о,
А овом мач бијах обнажио,
И замахн'о, да му је одсиечем:
Па сад — сад сам своју могу сиећи!
Та морам се изјест' од биеснила,
И свиснути од тежке срамоте,
Убити се од јада голема.
А разпасти од тежкога једа!
Хоћу друге људе да послушам,
А знам увиек да најбоље биеше,
Кад сам иш'о за својим очима —
П'онда да и непомислим, куд га
И коме га у тамницу шиљем!
(притискује чело песницом)
Луда главо!... Да на то немислих —
Истина је, да срећа опије,
Пак и незнаш, шта и како радиш!
Но како је и кад је избиег'о?
МУТИМИР:
Читаву ти ноћ мира ненађох.
Сад ми мис'о по глави се врзла,
Да је бана погубит' неправо,
Кад нам човиек ништа неучини,
Што би главом платити морао;
Затим опет нападне ме брига,
Да се народ како непобуни
И непусти њега из тамнице;
Најпослие ми и то на ум паде.
Да тамницу саму остависмо,
А могу му доћи пријатељи
Па га из ње оружјем отети.
БАН ПЕТАР:
Ко б' и мог'о мислит' другачије?
Јуче бисмо као залуђени!
МУТИМИР:
Тек што зора на истоку сине,
Скочим таки и к тамници одем;
Кад ја тамо, врата забрављена,
Немогу ме да пусте унутра.
Питам, шта је? и је л' бала тамо
Рекоше ми, да је прие полноћи
С тамничаром заједно избиег'о.
Јер кад биеше око пола ноћи
Оружани дођу му другови
И провале силом у тамницу,
А кад уђу, виде да га нема,
Те посиедну своје лаке коње,
И отиду сами знаду куда.
Ето то ти толико дознадох!
БАН ПЕТАР:
Па што таки мени нејавише?
МУТИМИР:
Нису могли, јер момци банови
Везаше им и ноге и руке,
И однесе од врата кључеве!
БАН ПЕТАР:
Таки шиљи на све стране људе,
Нек' прогласе у име краљево:
Ко ухвати жива Звонимира,
Или мртву донесе му главу,
Сву његову добит' ће државу.
А подигни војску свуколику,
Да гонимо тога мрког вука,
Да се нигдие одморит' неможе.
И да нема часа оддахнути,
Да неможе војску сакупити,
Да тај огањ прије угасимо,
Него што нам крова дочепа се.
(Оду)
|