Zaspala moma pri moru,
Majčice moja. [1]
Pod jednom granom maslinom.
Dunu mi vetar niz more,
iskrši granu maslinu. 5
Udari momu niz obraz,
razbudi momu od s’na.
Ljuto ga moma kunjaše:
„Bog tebe, vetre, ubio!
Sad li mi nađe da duvaš, 10
te da mi sanak prekineš?
Čudan sam sanak ja snila:
troica na san dođoše,
svi troica su bećari.
Prvi mi dade jabuku 15
drugi mi dade zlat prsten,
treći mi dade žut dukat.
Taj što mi dade jabuku,
on će ni biti mili kum;
taj što mi dade zlat’ prsten, 20
on će mi biti mil dever,
taj što mi dade žut dukat,
on će mi biti mil dragi."
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 153-154.
