Заспала мома при мору,
Мајчице моја. [1]
Под једном граном маслином.
Дуну ми ветар низ море,
искрши грану маслину. 5
Удари мому низ образ,
разбуди мому од с’на.
Љуто га мома куњаше:
„Бог тебе, ветре, убио!
Сад ли ми нађе да дуваш, 10
те да ми санак прекинеш?
Чудан сам санак ја снила:
троица на сан дођоше,
сви троица су бећари.
Први ми даде јабуку 15
други ми даде злат прстен,
трећи ми даде жут дукат.
Тај што ми даде јабуку,
он ће ни бити мили кум;
тај што ми даде злат’ прстен, 20
он ће ми бити мил девер,
тај што ми даде жут дукат,
он ће ми бити мил драги."
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 153-154.
