Zaspala Dana, Davina
sinjemu moru na broda,
sivomu stadu na puta.
Došla ju majka od kuću,
pa budi Danu, Davinu. 5
Ne mož’ se Dana razbudi!
Dođoše braća od ovce,
pa bude Danu, Davinu.
Ne mož’ se Dana razbudi!
Dunuše silni vetrovi, 10
slomiše granu jelovu,
udari Danu po lice.
Dana se odma’ razbudi:
„Prokleti da ste vetrovi
što tol'ko silno dunuste, 15
jelovu granu slomiste,
te mene mladu budiste!
Već ima devet godine
nisam, si, brata videla,
a sage sam ga sanjala!" 20
Napomena
Pevala: Desanka Milutinović, s. Mužinac.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 192.
