Zar da se bojim?
Zar da se bojim oštra andžara,
Zar da me plaši dušmanski broj?
Kad srpsko koplje, porjekla stara,
Odolje vazda navali zloj.
Zar da mi ruka malakše sada
I da mi klone junačka moć?
Zar da mi ponos uzvišen pada
I srpsko nebo sakrije noć?
Zar mirne duše da sada slušam,
Premile braće okova zvek?
Zar mojim kopljem da ne pokušam
Raskinut' lance, pružit' im ljek.
Kunem se, kunem vrh moga mača,
S kojim je sjeko Miloš i Jug:
Da ne ću slušat' bratinskog plača,
Jer to je za me najveći dug.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
Milo Jovović, „Golub“, broj 19. i 20., u Somboru, 15. decembra 1908., str. 302.-303.