Zarobljenje Rakocija Bana na Mrkalju (Foča)
0001 Uranila turska serhatlija,
0002 U Bojkovu selu bijelome,
0003 Uranio, vatru naložio,
0004 A uz vatru kahvu pristavio.
0005 Dok upade ostarjela majka,
0006 Svom djetetu božji selam dava,
0007 A momak joj selam prihvatio,
0008 Itibar je majci učinio,
0009 A mrku joj kahvu dohvatio.
0010 Popi majka kahvu iz findžana,
0011 Svom djetetu mati besjedila:
0012 »Od šta vakat, moj Alija sine,
0013 Od šta vakat, od tog i vrijeme,
0014 Već si svojoj na ženidbu majci.
0015 Jesi l’ gdjegod zagledo djevojku,
0016 Tvojoj majci milog prijatelja?« –
0017 »Jesam, mati, mojih mi očiju,
0018 U Vrljici Zlatku Ajan-age,
0019 I ja ću se oženiti njome,
0020 Ja zemljicom i zelenom travom;
0021 Dobra cura, dobar prijatelju.«
0022 Milo majci, da oženi sina,
0023 Pa skočila na noge od tala,
0024 Svom djetetu donese haljine:
0025 Najpre b’jele gaće i košulju;
0026 Kakvi su mu b’jeli čamaširi!
0027 N’jesu tkati, n’jesu opredeni,
0028 Ni u čisto brdo uvedeni,
0029 Na curinske prste ispleteni.
0030 A po njima navuče čakšire,
0031 I po njima zelenu dolamu,
0032 Po dolami troje toke sjajne,
0033 A na glavu krila i čelenke.
0034 Opasa se zelenijem pasom
0035 Od bedara taman do njedara,
0036 Za pas zadje morske vedenike,
0037 A jabuke od srme kovane,
0038 A cvjetovi dragi kamenovi.
0039 Po puškama sjajni kremenluci,
0040 I po njima zlatni tepeluci.
0041 On pripasa srmali katije,
0042 I pripasa na gajtanu ćordu,
0043 Kore srma, dva gajtana zlatna;
0044 A na noge crne čizmetine,
0045 A sluga mu opremi dorina.
0046 On doratu na avliju siđe,
0047 Pa pretila uzjaha dorina,
0048 Otište ga od bojali kule.
0049 Kud godi ide, do Vrljike siđe,
0050 Pa ga namjer nanijela bila,
0051 Ispod kule ajan Ali-age.
0052 Mlidijaše, niko ne viđaše,
0053 Ali neko na kuli bijaše:
0054 To bijaše Zlatka ajan-age,
0055 Na džamli se pendžer nadnijela,
0056 Sejir momka cura učinila,
0057 Kada vidje, da projahat šćaše,
0058 Tu j’ djevojka izmolila glavu.
0059 Ja šta reče lijepa djevojka:
0060 »Serhatlijio, ustavi dorina,
0061 Osejri me prije i potlije.«
0062 A on dobra ustavi dorina,
0063 Pa šta reče momak sa dorina:
0064 »O djevojko, bi li pošla za me,
0065 Da mi budeš ti vjerena ljuba?«
0066 A jadna mu cura progovara:
0067 »Serhatlijo, gdje bi pošla za te,
0068 Kad je moja vjera zastavljena
0069 Od onoga Rakocije bana.
0070 Sedmeri me vodiše svatovi,
0071 Izvedi me na Mrkalje pusto,
0072 Tu iziđi na Mrkalje bane,
0073 Posijeci đuvegiju moga,
0074 A kićene rastjeraj svatove,
0075 Ja pobjegni na brzine mlada.
0076 Već sam sedam pobjegnula puta
0077 Na babovu pretilu putalju.
0078 Da iziđeš na Mrkalje ravno,
0079 Da osejriš zeleno Mrkalje,
0080 A po njemu mezarluke crne!
0081 Da ustanu na Mrkalju mrtvi,
0082 Bi s jednijem zavojštili kraljem.
0083 I te bih ti jade predurala,
0084 Vet je došo Komlen bajraktare,
0085 A bajraktar Rakocije bana,
0086 Mene ište i prosi u baba.
0087 Pod njime je srebrna šćemlija,
0088 A pred njime od zlata hastara,
0089 A na njojzi vinova mješina.
0090 Divan pije vino iz mješine,
0091 Četr’est ga dvori agalara,
0092 Sve b’jelijeh do pojasa brada.
0093 Na silahu premitili ruke,
0094 Na silahu i na bensilahu.«
0095 »Oj djevojko, bi li pošla za me?
0096 Osejri me, pa me begeniši,
0097 Ja ću dževap momku učiniti!«
0098 Pa pred konak dojaha hajvana:
0099 Kad na ahar, gdje age bijahu,
0100 Selam dade, a kod vrata stade,
0101 A age mu selam prihvatiše.
0102 Šta mu reče Komlen bajraktare:
0103 »Serhatlijo, što age reziliš,
0104 Ne daš agam’ mirno piti pivo,
0105 A ni meni prositi djevojke.«
0106 A to momku vrlo muka bilo,
0107 Uze pero, sitnu knjigu piše:
0108 »Čuješ dobro, Rakocije bane,
0109 Eto tebi knjige Alijine;
0110 Knjiga tvoja, a moja djevojka,
0111 Zlatka moja, mati mi je dala.
0112 Ako ti je hator na Aliju,
0113 Diži vojsku, na Mrkalje kreni,
0114 Navešću je prije petn’est dana.«
0115 Pa je knjigu dao bajraktaru,
0116 Pa ga uze za bijele ruke,
0117 Povuče ga na odajska vrata,
0118 A svede ga na mermer avliju.
0119 Dade knjigu, izvede vranina:
0120 »Ponesi je Rakociji banu.«
0121 Uze knjigu, uzjaha vrančića
0122 Otište ga od Vrljike ravne.
0123 Alija se u konake vrnu,
0124 Dočeka ga četrest ihtijara,
0125 Pred njeg odmah kahva i mangala:
0126 »Nit ću vaše kahve ni duhana,
0127 Već sam čuo, ajan Ali-aga,
0128 Gdje si bostan-bašču podgojio,
0129 A po bašči svakaka cvijeća,
0130 I alkatmer i rumene ruže,
0131 A pri ruži garana bejturana.
0132 Dok miriše, svak je begeniše,
0133 Kad prestane, onda niko ne će;
0134 Da mi dadeš lijepu djevojku.« –
0135 »Oh Alija, moj na mjestu sine,
0136 Bora mi ti ne dadem djevojke!
0137 I vuk sreću u gori imade,
0138 Moja Zlatka sreće ni igbala.
0139 Pogibe nam sedam bajraktara,
0140 Sve sa Zlatke – nesretna evlada.
0141 Izvedi je na Mrkalje sinje,
0142 A iziđi Rakocija bane,
0143 On pogubi curu mušteriju,
0144 Cura hrani u mene putalja,
0145 Pa pobjegni na njem na brzine.
0146 Sedam je već pobježala puta;
0147 Da ustanu na Mrkalju mrtvi,
0148 S jednijem bi carem udarili.
0149 Pa se prođi nesretne djevojke,
0150 I Zlatkine sreće i igbala.« –
0151 »Podaj dedo, pitati te ne ću!«
0152 Dok odajska poletješe vrata,
0153 Istom bahnu lijepa djevojka.
0154 A kada je, žalosna joj majka!
0155 Jedne pleći dva zlatna kavada,
0156 A glava joj, ko dva istifana,
0157 Na ruke joj troje belenzuke,
0158 A na noge akikli nanule.
0159 Selam dade, a kod vrata stade,
0160 Alija joj selam prihvatio:
0161 »Ej Zlatijo, mati mi te dala,
0162 Od djevojko, bi li pošla za me,
0163 Da mi budeš vjerenica ljuba?«
0164 A kad čula lijepa djevojka,
0165 Poletjela Zlatka ajan-age, -
0166 Podvinu se akikli nanula,
0167 Istom momku na krilo panula
0168 I b’jelu mu poljubila ruku,
0169 A on Zlatku uhvati za ruku.
0170 Boga mi je ni stid nije baba,
0171 A ni njega punca Ali-age,
0172 Već poljubi među oči vrane,
0173 Pa joj prsten i amanet daje,
0174 Njemu cura iz džepa mahramu.
0175 Okrenu se odaji na vrata,
0176 Ode cura niza merdevine.
0177 On tuj noći, dobro uranio,
0178 Pa zavika viku na seize:
0179 »Spremajte mi pretila dorina!«
0180 Opremiše konja Alijina.
0181 Prsten dade, a dogodi vadu,
0182 Eto vade za petnaest dana,
0183 A on ajan Ali-age pita:
0184 »Koliko ću dovesti svatova?« –
0185 »Sin Alija, stotinu hiljada.« -
0186 »Koga ću ti zovnut u svatove?« –
0187 »Zovi sine, hadži Mehmed-agu,
0188 Pa mi zovi hadži-kapetana,
0189 Pa mi zovi hadži-Sulejmana,
0190 A zovi mi Krzlin-Omer-agu,
0191 Pa li zovi ribničkog imama,
0192 Zovi meni Kozlić-Hurem-agu,
0193 A zovi mi bega Mustaj-bega,
0194 Pa zovi mi u svatove Muja,
0195 Nek povede tri djevera mlada,
0196 A Osmana i brata Halila,
0197 I Omera od dvan’est godina,
0198 Pa daidžu od Kovača Rama,
0199 Sa Velova Velagić-Selima,
0200 Od Hrvata Hrvat-bajraktara,
0201 Od Lipeta Lipet-bajraktara,
0202 Od Orašca Ibrahima Tala.«
0203 On debela opremi dorina,
0204 Otišti ga od bijele kule,
0205 Pa okrenu na Mrkalje ravno.
0206 Kad na polje konja izgonio,
0207 Gdje kod druma sedam mezarova,
0208 A on dobro osjede dorina,
0209 Pa on leže u zelenu travu,
0210 A leđima kabur izmjerio,
0211 Pa sam sebi posadi nišana,
0212 A u sebi ’vako govorio:
0213 »Ak’ pogine, nek me ukopaju
0214 Na to mjesto kićeni svatovi.«
0215 Pa debela uzjaha dorina,
0216 I on selu u Bojkovu siđe.
0217 Kad debela osjede dorina,
0218 Eto momka na bijelu kulu,
0219 Popi kahvu, divit prihvatio,
0220 Sve šarene knjige nakitio,
0221 A zavika slugu Huseina:
0222 »Spremi konja, uzmi knjige, Huso,
0223 Pa ih nosi niz našu Krajinu,
0224 Po selima i po nahijama,
0225 Po gradov’ma i po kasabama;
0226 Sve mi knjige Huso podijeli.«
0227 Uze knjige od Alije Huso,
0228 Odnese ih, ode dijeliti.
0229 Hodi Huso tri bijela dana,
0230 I četiri noći strahovite,
0231 Dok šarene knjige podijeli,
0232 Pa se njemu u Bojkovo vrnu.
0233 Kad Alija tajih sastavio,
0234 Pa se sili i svatov’ma nada.
0235 Vada prima, dok evo ti Muja,
0236 A on vodi do tri bajraktara,
0237 A Osmana i brata Halila,
0238 I Omera svog sokola sina.
0239 Tri djevera na Alinu kulu,
0240 A svatovi jafte i livade.
0241 Malo vr’jeme za tijem ne bilo,
0242 Dok evo ti hadži-Sulejmana,
0243 A za njime hadži kapetana,
0244 A za njime hadži-Mehmed-age,
0245 A za njime Krzlin-Omer-age,
0246 A za njime ribničkog imama,
0247 A za njime Kozlić-Hurem-age,
0248 A sa njima bega Mustaj-bega,
0249 A sa njima od Kovača Ramo,
0250 A sa njima sve Krajina listom.
0251 U polju se svati iskupiše,
0252 Dok evo ti od Hrvata Hrva,
0253 A sa njime hiljadu svatova,
0254 Konji mamni, ljudi odjeveni,
0255 A on ne htje u svatove da ide,
0256 Već u kraju u polje zeleno.
0257 Sam je sebi čador razapeo,
0258 A sam sebi vatru naložio,
0259 I sam sebi kahvu načinio.
0260 Dok evo ti Lipet-bajraktara,
0261 A sa njime pet stotin’ momaka,
0262 A sa njime s Velova Selima,
0263 Za Silimom pet stotin’ momaka.
0264 Tuj se svati listom iskupiše,
0265 Pa noćiše, dobro uraniše;
0266 Svi rekoše: »Kaž’te da idemo!«
0267 A sam Mujo: »Pričekajte Tala;
0268 Jer nam sreće nema ni igbala,
0269 Kad ne bude u svatima Tala.«
0270 Malo vr’jeme, dok evo ti Tala,
0271 A sa njime četr’est momaka,
0272 A na njima b’jeli talagani,
0273 Ispod njihke mrki jatagani,
0274 I na njima šipke od čelika.
0275 Kako mu je četr’est momaka,
0276 Valja carsko četr’est gradova.
0277 Kad odmori sebe i kulaša,
0278 Mujo Tala viče Ibrahima:
0279 »Hajde u kraj, u polje zeleno,
0280 Pa ti stani u zelenu lugu,
0281 Uzmi tefter, pa tefteri vojsku.«
0282 Ode Tale, pretefteri vojsku
0283 Sa prvoga pa do najzadnjega;
0284 Dok na sebi tefter priklopio:
0285 Tamam vojske stotina hiljada.
0286 Pa otale pokrenuše vojsku,
0287 A svatovi goru pregaziše.
0288 Kad siđoše svati u Vrljiku,
0289 Dok evo ti ajan-age Deda,
0290 A oko njeg četrest agalara,
0291 Sve b’jelijeh do pojasa brada.
0292 Mustaj-beg im turski selam dava,
0293 A dede mu selam prihvatiše:
0294 »Beg Mustaj-beg, muselime carski,
0295 Ali ćemo krenut po kućama,
0296 Da teramo fakir i fukaru,
0297 Ali, beže, u polje zeleno,
0298 Pa vas fakir ne klet’ ni fukara?
0299 A on reče: “Dok upitam Tala.”
0300 »Ibrahime, naske zove Dedo,
0301 Da mi naše svate provedemo
0302 A u polje, Tale, pod čadore.« –
0303 »Jest munasip, beže, pod čadore,
0304 A ne lomit fakir ni fukare.«
0305 Kroz Vrljiku naveli svatove,
0306 Sve ih malo gleda i veliko,
0307 A u polju svate ustaviše,
0308 Te nićiše, dobro uraniše.
0309 Čauš viče: «Konje napojite!«
0310 Iz hambara žito povadiše.
0311 Dok evo ti ajan-Ali-age:
0312 »Prijatelju, beg Mustaj-beg Lika,
0313 Je l’ munasip danas predaniti,
0314 Prekovati konje vitezove,
0315 I previti u puške kremenje,
0316 A nasuti u ćese fišeka,
0317 Sve iz ćese ajan-Ali-age.«
0318 A on reče: »Dok upitam Tala.«
0319 »Ibrahime, nas sustavlja Dedo,
0320 Da mi danas danak predanimo.« –
0321 »Jest munasip, beže predaniti,
0322 Munasip je konje prekovati.«
0323 Predaniše i tuj omrkoše,
0324 A u jutru dobro uraniše.
0325 Čauš viče, dabulhana riče,
0326 Svatovski se konji okitiše,
0327 Izvedoše curu djeverovi.
0328 Kad djevojka sede na putalja,
0329 A dok fakir i fukara pisnu:
0330 »Daruj, Zlatka, naša gospojice,
0331 A rad svoje sreće – ako Bog da,
0332 Rad napretka devet djeverova,
0333 I rad zdravlja Bojičić Alije!«
0334 Cura maši u džepove ruke,
0335 Baci cura trista madžarija.
0336 Projahaše konje djeverovi
0337 Sa kapije u polje zeleno,
0338 Pa se svati otle pokrenuše,
0339 Kad su svati na Mrkalje bili,
0340 A to ide fisan kapetane,
0341 Nosi knjigu Rakocije bana,
0342 Pa je begu Mustaj-begu dava.
0343 Beg je uzo, pa je proučio,
0344 A pita ga sa đogata Mujo:
0345 »Otkle knjiga, beg Mustaj-beg lički?«
0346 A on kaže: »Rakocija bana,
0347 On nam traži Bojičića sama,
0348 Da ne vodi kite ni svatova,
0349 Već Alija izjaše dorina,
0350 Da sa banom mejdan podijeli.« –
0351 »Aja beže, munasipa nema,
0352 Aja beže, da ga spremim sama.«
0353 Tale viknu, ko da ljeljen riknu,
0354 Pa bijesna protjera kulaša,
0355 A sa njime svijet na Mrkalje.
0356 Na Mrkalju okupio vojsku,
0357 A banovoj stijesnio vojsci.
0358 Kad Alija sebe odmorio,
0359 Ondar momak uzjaha dorina,
0360 Pa on zađe po butun svatima,
0361 Izgrliše, pa se ižljubiše.
0362 Kad Alija do čadora siđe,
0363 A on banu hvaljenicu viče,
0364 Bane mu je zdravljem prihvatio:
0365 »Ustan, bane, da se siječemo!« –
0366 »Razjaš Ale da se napijemo!« –
0367 »S kim se bijem, s onijem ne pijem;
0368 Nit ću tvoga piva ni jediva,
0369 Dorat će ti čador pogaziti,
0370 Alije te rezil učiniti.«
0371 A kad vidje, da će poginuti,
0372 Bane skoči, uzjaha vrančića:
0373 »De, Alija, zagoni dorina,
0374 Tvoje koplje, tvoje zagonivo.« –
0375 » A tvoj mejdan, tvoje zazivanje,
0376 U mene ga, bane, ne imade.«
0377 Ban uzjaha, ni mukajet nije,
0378 Ali mu stade na mejdanu,
0379 A ban vranca vrati od mejdana.
0380 Koplje turi po ušima vrancu,
0381 A Aliji po svilenu pasu.
0382 Kad primače do Alije blizu,
0383 On otište koplje ubojito.
0384 Dobar dorat, stari ćesedžija,
0385 A Alija mladi binjedžija;
0386 Dorat pade na koljena prva,
0387 Alija se po grivi savija,
0388 Preko njega koplje preturilo.
0389 Ban pobježe poljem na topove,
0390 A Alija za njim na doratu, -
0391 Dok banovi drmnuše topovi.
0392 Nit pogibe, nit dopade rana,
0393 Već natjera konja na topove, -
0394 Dok pred njim na kulašu Tale
0395 I njegovo četr’est momaka,
0396 Isjekoše četr’est topčija,
0397 Topovima vatru uzaptiše,
0398 A dvije se sile udariše.
0399 Pade tama od neba do tala,
0400 Niko nikog poznat ne mogaše.
0401 Grmi, puca, krv se prolijeva,
0402 Prolijeću konji bez junaka,
0403 Sedla lome, trgaju julare,
0404 Nit pucaju puške nit topovi,
0405 Samosjajne sijevaju ćorde,
0406 A insanske zijevaju glave.
0407 Stoji jeka mlada ranjenika,
0408 Ranjenika i ubodenika.
0409 Neki vele: »Ala moja majko!«
0410 Neki: »Moja kući oskopana!«
0411 Neko: »Moja rano neprebona!«
0412 Dženjak bio četiri sahata,
0413 Na bojištu nigdje niko nema,
0414 Ošljem same cure s’ djeverima.
0415 Halil dobra odsio malina,
0416 Pa on hoda, a malina voda,
0417 A dok vila iz planine viknu:
0418 »Eto na te Tukalije bana,
0419 A s njim vojske dvadeset hiljada,
0420 Bježi s curom bijeloj Vrljici!«
0421 A kad čuo Mustafin Halile,
0422 A on devet djeverova kara:
0423 »Čuvajte mi Zlatke i putalja!«
0424 Pa kosnata uzjaha malina,
0425 Na se butun vatru dočekao.
0426 Ni pogibe, ni dopade rana,
0427 Bog ga čuva, olovo ga ne će.
0428 Al dok vila iz planine viknu:
0429 »Bre ne boj se, goješan Halile,
0430 Eto Hrva s hiljadu momaka!«
0431 A kad izbi na alatu bajro,
0432 Časom li je pazar napravio,
0433 Pobjže mu Tukalija bane.
0434 Halid dobra odsjede malina,
0435 Dok ga vila iz planine viknu.
0436 »Et’, Halile, Smiljanića na te,
0437 A s njim vojske dvanaest stoina.«
0438 Halil dobra uzjaha malina;
0439 I Bog znade, poginuti šćaše,
0440 Dok ga vila iz planine viknu:
0441 »Bre ne boj se, sokole Halile,
0442 Eto Tala su četrest momaka,
0443 I sa njime Đulić-bajraktara.«
0444 Dok bi mati podojila sina,
0445 Časom Tale pazar napravio,
0446 Rasjedoše konje vitezove.
0447 Malo vr’jeme za tijem ne bilo,
0448 Dok evo ti hadži.Sulejmana,
0449 A sa njime serhat i Krajine,
0450 A sa njima svijet navalio,
0451 Vas se butun svijet iskupio.
0452 Ko pogibe, sjede kopat Mujo,
0453 Ko je ranjen, iznese ga društvo; -
0454 Kad mu nema najboljega druga,
0455 Od Bojkova ženik-Bojičića.
0456 Svakog Mujo za Aliju pita,
0457 Niko njemu kazat ne umije.
0458 Malo vrj’eme, evo ti Alije,
0459 Vodi živa Rakociju bana.
0460 A kad pade, svijem selam dava,
0461 A selam mu age prihvatiše.
0462 Kad odmori sebe i dorina,
0463 S toga mjesta opremiše bana,
0464 Spremiše ga stolu i devletu,
0465 Da dževapi caru od Stambola,
0466 Da dževapi, ta je poradio,
0467 Što toliki svijet izginuo.
0468 Otale se oni podigoše,
0469 A dadoše četr’est topova
0470 Starom puncu, Ajan-Ali-agi,
0471 Da ih tjera bijeloj Vrljici.
0472 A otale curu odvedoše,
0473 Odnesoše na salima ljude, -
0474 Dva su koplja, četiri junaka.
0475 Kud god išli, u Bojkovo sišli,
0476 Oženiše Bojičić-Aliju,
0477 I pilav mu dobro propratiše.
0478 Ko pogibe, da mu kuća znade,
0479 Da mu jadna kuka kukavica,
0480 Da mu ljuba bosonoga skače,
0481 Jadna djeca bosa gologlava.
0482 Ko bi zdravo, dobro i veselo,
0483 Ko bi ranjen, rane prebolio,
0484 Ko pogine, ni prebojet ne će. –
0485 Tada bilo, kad se i činilo,
0486 A danaske jedno spominjanje.
