Zaprosio Senjanin Ivane
lijepu ćerku iz primorja bana.
Prsten stavi, svadbu ugovara:
— Ova svadba do petnaest dana,
dok pokupim kitu i svatove 5
i porežem djevojci haljine.
To začuo Nakić Huseine,
opremi se, što god ljepše može,
pa on ode Ivanovu dvoru.
Al’ Ivana doma ne bijaše, 10
već izađe Ivanova majka.
Njoj mi veli Nakić Huseine:
— Čuješ li me, ostarjela majko!
Pozdravićeš Senjanin Ivana,
nek’ ne kupi kite ni svatova, 15
nek’ ne reže zlatnih kavadova,
nek’ ne šalje po Jakšiju mladu!
Da je soko, pa da ima krila,
on Jakšije provoditi neće,
jer je Jakša moja jauklija! 20
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 232.
