Запросио Сењанин Иване
лијепу ћерку из приморја бана.
Прстен стави, свадбу уговара:
— Ова свадба до петнаест дана,
док покупим киту и сватове 5
и порежем дјевојци хаљине.
То зачуо Накић Хусеине,
опреми се, што год љепше може,
па он оде Иванову двору.
Ал’ Ивана дома не бијаше, 10
већ изађе Иванова мајка.
Њој ми вели Накић Хусеине:
— Чујеш ли ме, остарјела мајко!
Поздравићеш Сењанин Ивана,
нек’ не купи ките ни сватова, 15
нек’ не реже златних кавадова,
нек’ не шаље по Јакшију младу!
Да је соко, па да има крила,
он Јакшије проводити неће,
јер је Јакша моја јауклија! 20
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 232.
