Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
SR Serbia coa.png


ЗАКОН О АГЕНЦИЈИ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

I. OSNOVNE ODREDBE[uredi]

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se osnivanje, pravni položaj, nadležnost, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija), pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i prijavljivanjem imovine lica koja vrše javne funkcije, postupak i odlučivanje u slučaju povrede ovog zakona, uvođenje planova integriteta, kao i druga pitanja od značaja za rad Agencije.


Značenje izraza

Član 2.

U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

- „korupcija” je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga;
- „funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština;
- „javna funkcija” je funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata;
- „povezano lice” je supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom;
- „privatni interes” je bilo kakva korist ili pogodnost za funkcionera ili povezano lice;
- „sukob interesa” je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes;
- „poklon” je novac, stvar, pravo i usluga izvršena bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data funkcioneru ili povezanom licu u vezi s vršenjem javne funkcije;
- „protokolarni poklon” je poklon koji funkcioner primi od strane države, njenog organa ili organizacije, međunarodne organizacije ili stranog pravnog lica, koji je primljen prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama.

II. AGENCIJA[uredi]

Član 3.

Agencija je samostalan i nezavisan državni organ.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Agencija je odgovorna Narodnoj skupštini.

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

U postupku pred Agencijom koji nije uređen ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

Sredstva za rad i funkcionisanje Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Agencije, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Agencija samostalno raspolaže sredstvima iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom.


Sedište i organizacione jedinice Agencije

Član 4.

Sedište Agencije je u Beogradu.

Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan sedišta.

Organizacione jedinice iz stava 2. ovog člana nemaju svojstvo pravnog lica.


Nadležnost Agencije

Član 5.

Agencija:

- nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Strategija), Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Akcioni plan) i sektorskih akcionih planova;
- pokreće postupak i izriče mere zbog povrede ovog zakona;
- rešava o sukobu interesa;
- obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka;
- daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona;
- daje inicijative za izmenu i donošenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije;
- daje mišljenja u vezi sa primenom Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova;
- prati i obavlja poslove koji se odnose na organizovanje koordinacije rada državnih organa u borbi protiv korupcije;
- vodi registar funkcionera;
- vodi registar imovine i prihoda funkcionera (u daljem tekstu: Registar imovine);
- pruža stručnu pomoć u oblasti borbe protiv korupcije;
- sarađuje sa drugim državnim organima u pripremi propisa u oblasti borbe protiv korupcije;
- daje smernice za izradu planova integriteta u javnom i privatnom sektoru;
- uvodi i sprovodi programe obuke o korupciji, u skladu sa ovim zakonom;
- vodi posebne evidencije u skladu sa ovim zakonom;
- postupa po predstavkama pravnih i fizičkih lica;
- organizuje istraživanja, prati i analizira statističke i druge podatke o stanju korupcije;
- u saradnji sa nadležnim državnim organima prati međunarodnu saradnju u oblasti borbe protiv korupcije;
- obavlja i druge poslove određene zakonom.


Organi Agencije

Član 6.

Organi Agencije su Odbor i direktor.

a) Odbor Agencije[uredi]

Član 7.

Odbor Agencije bira i razrešava direktora Agencije, odlučuje po žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere u skladu sa ovim zakonom, usvaja godišnji izveštaj o radu Agencije koji podnosi Narodnoj skupštini, vrši nadzor nad radom i imovinskim stanjem direktora, predlaže budžetska sredstva za rad Agencije, donosi poslovnik o svom radu i vrši druge poslove određene ovim zakonom. Odbor Agencije može, na predlog direktora, da osniva savetodavna ili radna tela Agencije.


Uslovi za izbor člana Odbora Agencije

Član 8.

Za člana Odbora Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva i nije osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Odbora Agencije.

Član Odbora Agencije ne može da bude član političke stranke i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere, izuzev zabrane iz člana 30. stav 1. ovog zakona.


Sastav Odbora Agencije

Član 9.

Odbor Agencije ima devet članova.

Članove Odbora Agencije bira Narodna skupština na predlog:

1) Administrativnog odbora Narodne skupštine;
2) predsednika Republike;
3) Vlade;
4) Vrhovnog kasacionog suda;
5) Državne revizorske institucije;
6) Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora;
7) Socijalno-ekonomskog saveta;
8) Advokatske komore Srbije;
9) udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.

Kandidat za člana Odbora Agencije koga predlože predlagači iz stava 1. tač. 8) i 9) ovog člana može da bude iz redova predlagača.


Mandat člana Odbora Agencije

Član 10.

Mandat člana Odbora Agencije traje četiri godine.

Isto lice može da bude izabrano za člana Odbora Agencije najviše dva puta.


Naknada za rad člana Odbora Agencije

Član 11.

Član Odbora Agencije ima pravo na mesečnu naknadu u visini dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.


Prestanak funkcije člana Odbora Agencije

Član 12.

Funkcija člana Odbora Agencije prestaje istekom mandata, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, trajno nesposoban za vršenje funkcije i razrešenjem.

Predlagači su dužni da tri meseca pre isteka mandata člana Odbora Agencije, podnesu predlog za izbor novog člana Odbora Agencije.

Ako funkcija člana Odbora Agencije prestane pre isteka mandata, predlagač je dužan da u roku od 30 dana od dana nastupanja uslova iz stava 1. ovog člana podnese listu kandidata za izbor novog člana Narodnoj skupštini.


Razrešenje člana Odbora Agencije

Član 13.

Član Odbora Agencije se razrešava ako nesavesno vrši funkciju člana Odbora Agencije, ako postane član političke stranke, narušava ugled ili političku nepristrasnost Agencije, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije člana Odbora Agencije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.

Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje člana Odbora Agencije vodi Odbor Agencije.

Postupak iz stava 2. ovog člana pokreće se na predlog predsednika Odbora Agencije, najmanje tri člana Odbora Agencije, direktora Agencije, kao i predlagača tog člana Odbora Agencije.

Odluku o razrešenju, na predlog Odbora Agencije, donosi Narodna skupština.

Odbor Agencije može da udalji sa funkcije člana protiv koga se vodi postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za njegovo razrešenje.


Odlučivanje

Član 14.

Odbor Agencije odlučuje većinom glasova svih članova.

Radom Odbora Agencije rukovodi predsednik, koga između sebe biraju članovi Odbora Agencije.

b) Direktor[uredi]

Član 15.

Direktor predstavlja Agenciju, rukovodi radom, organizuje i obezbeđuje zakonito i efikasno obavljanje poslova Agencije, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, priprema godišnji izveštaj o radu Agencije, izrađuje predlog budžetskih sredstava za rad Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, sprovodi odluke Odbora Agencije i vrši druge poslove određene zakonom.


Uslovi za izbor direktora

Član 16.

Za direktora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva i nije osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije direktora.

Direktor ne može da bude član političke stranke i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.


Javni konkurs za izbor direktora

Član 17.

Direktor se bira na javnom konkursu, koji raspisuje Odbor Agencije.

Javni konkurs se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” i najmanje jednom sredstvu javnog informisanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije.


Mandat direktora

Član 18.

Mandat direktora traje pet godina.

Isto lice može da bude izabrano za direktora najviše dva puta.


Prestanak funkcije direktora

Član 19.

Funkcija direktora prestaje istekom mandata, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, trajno nesposoban za vršenje dužnosti i razrešenjem.

Odbor Agencije dužan je da tri meseca pre isteka mandata direktora, raspiše konkurs za izbor novog direktora.

Ako funkcija direktora prestane pre isteka mandata, Odbor Agencije je dužan da u roku od 15 dana od dana nastupanja uslova iz stava 1. ovog člana raspiše konkurs za izbor novog direktora.


Razrešenje direktora

Član 20.

Direktor se razrešava ako nesavesno vrši funkciju, ako postane član političke stranke, narušava ugled ili političku nepristrasnost Agencije, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.

Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje direktora vodi Odbor Agencije.

Postupak iz stava 2. ovog člana pokreće se na predlog predsednika Odbora Agencije ili najmanje tri člana Odbora Agencije.


Zamenik direktora

Član 21.

Agencija ima zamenika direktora, koga bira na javnom konkursu Odbor Agencije.

Mandat zamenika direktora prestaje izborom novog direktora.

Na zamenika direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na direktora.


Plata direktora i zamenika direktora

Član 22.

Direktor ima pravo na platu jednaku plati ministra, a zamenik direktora platu jednaku plati državnog sekretara.

Direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.

Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog člana prestaje pre roka od šest meseci ako bivši direktor, odnosno zamenik direktora zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju.


Stručna služba Agencije

Član 23.

Agencija ima stručnu službu kojom rukovodi direktor Agencije.

Na unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u stručnoj službi Agencije primenjuju se načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama, osim ukoliko obavljanje određenih poslova u Agenciji ne zahteva drugačiji način organizovanja.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Agencije donosi direktor, po pribavljenom mišljenju Odbora Agencije, uz saglasnost odbora Narodne skupštine nadležnog za upravu.


Položaj zaposlenih u stručnoj službi Agencije

Član 24.

Na zaposlene u stručnoj službi Agencije primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima.

Direktor može da donese poseban kodeks ponašanja zaposlenih u stručnoj službi Agencije.


Obaveze drugih organa i organizacija

Član 25.

U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija sarađuje sa državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i drugim pravnim licima.

Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i druga pravna lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da na zahtev Agencije, u roku od 15 dana, dostave sva dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.

Obavezu dostavljanja dokumenata i informacija iz stava 2. ovog člana imaju i druga pravna lica koja imaju obaveze određene Strategijom, Akcionim planom i sektorskim akcionim planovima.


Podnošenje izveštaja o radu Agencije

Član 26.

Agencija je dužna da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži i izveštaj o sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.

Agencija može da podnosi i vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine, odnosno po sopstvenoj inicijativi.

Izveštaj iz st. 1. i 3. ovog člana Agencija dostavlja i Vladi.

III. SUKOB INTERESA[uredi]

Član 27.

Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom.

Funkcioner je dužan da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.

Funkcioner je dužan da izbegava stvaranje odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, a u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa.

Funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.


Zabrana vršenja druge javne funkcije

Član 28.

Funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije.

Pre prihvatanja druge javne funkcije, odnosno kandidovanja za drugu javnu funkciju, funkcioner koji namerava da više funkcija vrši istovremeno, dužan je da zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju.

Agencija je dužna da odluči po zahtevu iz stava 3. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši, odnosno predstavlja sukob interesa.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala odobrenje funkcioneru za vršenje druge javne funkcije, osim ako je funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve javne funkcije.

Funkcioneru koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno odredbama ovog zakona, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.


Vršenje funkcija u političkoj stranci

Član 29.

Funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci i da učestvuje u njenim aktivnostima ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.

Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.

Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke.

Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na funkcionere izabrane na neposrednim izborima.


Obavljanje drugog posla ili delatnosti

Član 30.

Funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva zasnivanje radnog odnosa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi i saglasnost neposredno pretpostavljenog. Agencija je dužna da odluči o zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.

Za pojedine kategorije funkcionera, Agencija može opštim aktom da utvrdi poslove, odnosno delatnosti koje mogu da obavljaju bez saglasnosti iz stava 4. ovog člana.

Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.


Obavljanje drugog posla ili delatnosti u vreme stupanja na javnu funkciju

Član 31.

Funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, izuzev poslova ili delatnosti iz člana 30. stav 2. ovog zakona, dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju zatraži saglasnost Agencije za dalje obavljanje tog posla ili delatnosti.

Agencija je dužna da odluči o zahtevu u roku od 60 dana od dana prijema.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, u odluci iz stava 1. ovog člana Agencija određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla ili delatnosti.

Ukoliko Agencija ne odluči u roku iz stava 1. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.

Odredbe ovog člana ne odnose se na člana upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća i javnih ustanova iz reda zaposlenih.

Za pojedine kategorije funkcionera, odnosno za određene poslove ili delatnosti, Agencija može opštim aktom da propiše da nije potrebna saglasnost iz stava 1. ovog člana.


Obaveza prijavljivanja o postojanju sukoba interesa

Član 32.

Funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od osam dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.

Agencija može da pozove funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz stava 1. ovog člana.

Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz stava 1. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.

Odredbe st. 1. i 3. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak.

Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništav je.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, neće biti ništav akt u čijem je donošenju učestvovao funkcioner koji je prijavio sukob interesa u skladu sa ovim zakonom, ukoliko nije bilo moguće da se odredi drugo lice koje bi učestvovalo u donošenju akta.


Zabrana osnivanja privrednog društva ili javne službe za vreme vršenja javne funkcije

Član 33.

Funkcioner, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo.

Funkcioner ne može da vrši funkcije upravljanja, nadzora ili zastupanja u privrednom društvu, javnoj službi ili drugom pravnom licu, osim kada je to propisano zakonom ili drugim posebnim propisom.


Članstvo u udruženju i organima udruženja

Član 34.

Izuzetno od člana 33. stav 2. ovog zakona, funkcioner može da vrši funkciju u organu strukovnog udruženja. Funkcioner može, uz saglasnost Agencije, da bude član organa drugih udruženja.

Funkcioner koji je član udruženja ne može da prima naknadu ili poklone po osnovu članstva u udruženju, izuzev naknade putnih i drugih troškova.


Prenos upravljačkih prava za vreme vršenja javne funkcije

Član 35.

Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime, a za račun funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.

U roku od pet dana od dana prenosa upravljačkih prava, funkcioner je dužan da nadležnom organu privrednog društva i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava. Funkcioner je dužan da o razlozima prenosa upravljačkih prava obavesti privredno društvo. Lice na koje je funkcioner preneo upravljačka prava, postaje povezano lice.

Funkcioner ne sme licu na koje je preneo upravljačka prava, odnosno drugom licu koje vrši upravljačka prava u privrednom društvu, da daje obaveštenja, uputstva i naloge, niti sme na drugi način preko njega da utiče na vršenje prava i obaveza u privrednom društvu. Funkcioner ima pravo da se obaveštava o poslovanju privrednog društva.

Izuzetno, funkcioner koji poseduje udeo u privrednom društvu do 3% nije dužan da prenese svoja upravljačka prava na drugo pravno ili fizičko lice.


Obaveza obaveštavanja Agencije u postupku javne nabavke

Član 36.

Pravno lice u kojem je funkcioner vlasnik više od 20% udela ili akcija, ako učestvuje u postupku privatizacije, javnih nabavki ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom Republike, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, drugim korisnikom budžeta, odnosno drugim pravnim licem čiji je osnivač organ Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samoprave ili pravnim licem u kojem je više od 20% kapitala u javnoj svojini, obavezno je da o tome obavesti Agenciju u roku od tri dana od dana preduzimanja prve radnje u postupku, kao i o konačnom ishodu postupka u roku od tri dana od dana saznanja o njegovom okončanju.

Agencija vodi evidenciju pravnih lica i postupaka iz stava 1. ovog člana. Podaci iz ove evidencija su javni.


Nedozvoljeni uticaj na funkcionera

Član 37.

Funkcioner je dužan da o nedozvoljenom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije, odmah obavesti Agenciju.

Agencija obaveštava nadležni organ o navodima funkcionera iz stava 1. ovog člana, radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka, u skladu sa zakonom.

Organ iz stava 2. ovog člana, dužan je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja obavesti Agenciju o preduzetim merama.


Zabrana zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje po prestanku javne funkcije

Član 38.

Funkcioner kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku funkcije ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije.

Funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan je da, pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje iz stava 1. ovog člana, zatraži saglasnost Agencije, koja je dužna da odluči po zahtevu u roku od 15 dana.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno poslovnu saradnju.

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na funkcionera izabranog na neposrednim izborima.

IV. POKLONI[uredi]

Član 39.

Funkcioner ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti.

Funkcioner je dužan da protokolarni poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini, izuzev ako vrednost poklona ne prelazi 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Funkcioner ne sme da zadrži prigodni poklon čija vrednost prelazi 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, odnosno prigodne poklone primljene u toku kalendarske godine čija ukupna vrednost prelazi iznos od jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Merila prema kojima se određuje koji se poklon smatra prigodnim i obavezu njihovog prijavljivanja i evidentiranja utvrđuje Agencija.

U slučaju potrebe Agencija utvrđuje vrednost poklona.


Odbijanje prijema poklona

Član 40.

Funkcioner kome je ponuđen poklon koji ne sme da primi, dužan je da ponudu odbije i da saopšti poklonodavcu da poklon, ako ga primi, postaje javna svojina.

Ako funkcioner nije mogao da odbije prijem poklona, dužan je da poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini.

Funkcioner je dužan da u najkraćem roku podnese pismeni izveštaj o slučaju iz stava 1. ovog člana neposredno pretpostavljenom i Agenciji.


Obaveza obaveštavanja i vođenje evidencije o poklonu

Član 41.

Funkcioner je dužan da o svakom poklonu u vezi sa vršenjem javne funkcije obavesti državni ili drugi organ, organizaciju, javnu službu u kojoj vrši javnu funkciju.

Državni ili drugi organ, organizacija ili javna služba iz stava 1. ovog člana obavezni su da o poklonima iz stava 1. ovog člana vode posebnu evidenciju. Kopija evidencije za prethodnu kalendarsku godinu dostavlja se Agenciji, najkasnije do 1. marta tekuće godine.

Agencija obaveštava državni ili drugi organ, organizaciju ili javnu službu iz stava 1. ovog člana o utvrđenim povredama zakona.

Agencija objavljuje katalog poklona za prethodnu kalendarsku godinu i obaveštenja iz stava 2. ovog člana, do 1. juna tekuće godine.


Zabrana prijema poklona za povezano lice

Član 42.

Povezano lice ne može da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, povezano lice može da primi protokolarni poklon.

Funkcioner neće biti odgovoran ukoliko dokaže da nije mogao da utiče na ponašanje povezanog lica ako je ono poklon primilo, odnosno ako dokaže da poklon nije bio u vezi sa vršenjem njegove javne funkcije.

Na poklon iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe čl. 39. do 41. ovog zakona.

V. PRIJAVLjIVANjE IMOVINE[uredi]

Član 43.

Organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, dužan je da obavesti Agenciju da je funkcioner stupio na funkciju, odnosno da mu je funkcija prestala, u roku od sedam dana od dana stupanja na funkciju, odnosno prestanka funkcije. Agencija vodi Registar funkcionera.

Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu (u daljem tekstu: Izveštaj), na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.

Ako po isteku roka iz stava 2. ovog člana funkcioner ne dostavi Izveštaj, Agencija o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju.

Izveštaj se podnosi i u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.


Vanredno prijavljivanje imovine

Član 44.

Funkcioner je dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.

Bitnom promenom iz stava 1. ovog člana smatra se svaka promena podataka iz Izveštaja, koja se odnosi na imovinu čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan je da podnese Izveštaj o bitnim promenama u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja jednom godišnje i u naredne dve godine po prestanku javne funkcije.


Funkcioneri koji nisu dužni da podnose Izveštaj

Član 45.

Odredbe člana 43. st. 2. do 4. i člana 44. ovog zakona ne primenjuju se na funkcionera koji je odbornik, odnosno član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad.

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na funkcionera koji je član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili grad Beograd, ako ne prima naknadu po osnovu članstva.

Izuzetno, Agencija može da zatraži i od funkcionera ili kategorije funkcionera iz st. 1. i 2. ovog člana da podnesu Izveštaj.


Sadržina Izveštaja

Član 46.

Izveštaj sadrži podatke o:

1) pravu svojine na nepokretnim stvarima u zemlji i inostranstvu;
2) pravu svojine na pokretnim stvarima koje podležu registraciji kod državnih organa;
3) pravu svojine na pokretnim stvarima veće vrednosti (dragocenosti, zbirke, umetnički predmeti i sl);
4) depozitima u bankama i drugim finansijskim organizacijama, u zemlji i inostranstvu;
5) akcijama i udelima u pravnom licu i drugim hartijama od vrednosti;
6) pravima po osnovu autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine;
7) dugovima (glavnica, kamata i rok otplate) i potraživanjima;
8) izvoru i visini neto prihoda od vršenja javne funkcije, odnosno javnih funkcija;
9) pravu korišćenja stana za službene potrebe;
10) izvoru i visini drugih neto prihoda;
11) drugim javnim funkcijama, odnosno poslovima i delatnostima koje obavlja u skladu sa zakonom i drugim posebnim propisom;
12) članstvu u organima udruženja;
13) druge podatke i dokaze koje funkcioner smatra bitnim za primenu ovog zakona.

Bližu sadržinu Izveštaja, obrazac i način na koji se podnosi propisuje direktor Agencije.


Registar imovine

Član 47.

Agencija vodi Registar imovine, u kome se evidentiraju podaci iz Izveštaja i prati imovinsko stanje funkcionera.

Podaci o plati i drugim prihodima koje funkcioner prima iz budžeta i drugih javnih izvora i podaci o javnim funkcijama koje vrši su javni.

Pored podataka iz stava 2. ovog člana, javni su i podaci o imovini funkcionera koji se odnose na:

- pravo svojine na nepokretnim stvarima u zemlji i inostranstvu, bez navođenja adrese gde se nepokretnosti nalaze;
- pravo svojine na prevoznom sredstvu, bez navođenja registarskog broja;
- štedne uloge, bez navođenja banke i broja računa;
- pravo korišćenja stana za službene potrebe.

Javni su i podaci o imovini funkcionera koji su javni u skladu sa drugim propisima, kao i drugi podaci za koje funkcioner, odnosno supružnik ili vanbračni partner da saglasnost da se objave.

Podaci iz st. 2. do 4. ovog člana objavljuju se na internet prezentaciji Agencije.

Podaci iz Izveštaja koji nisu javni ne mogu da se koriste u druge svrhe, osim u postupku u kome se odlučuje da li postoji povreda zakona.


Godišnji plan provere Izveštaja imovine

Član 48.

Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka.

Agencija obavezno proverava tačnost podataka iz Izveštaja prema godišnjem planu provere za određeni broj funkcionera i kategorije funkcionera.

Radi obavljanja provere iz st. 1. i 2. ovog člana, Agencija može zatražiti od nadležnih organa da pribave podatke od finansijskih organizacija, privrednih društava i drugih lica.


Praćenje imovinskog stanja funkcionera

Član 49.

Ako se u postupku praćenja imovinskog stanja funkcionera utvrdi da postoji nesaglasnost između podataka podnetih u Izveštaju i stvarnog stanja ili da postoji nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine funkcionera i njegovih zakonitih i prijavljenih prihoda, Agencija utvrđuje razloge nesaglasnosti i o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, odnosno druge nadležne organe.

Agencija može da zahteva od funkcionera da dostavi podatke o imovini i prihodima drugih povezanih lica, u roku od 30 dana, ukoliko postoji osnovana sumnja da funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Agencija poziva funkcionera, odnosno povezano lice, radi pribavljanja informacija o stvarnoj vrednosti imovine funkcionera.

Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja, upoznaju Agenciju o preduzetim merama.

VI. POSTUPANjE I ODLUČIVANjE U SLUČAJU POVREDE ZAKONA[uredi]

Član 50.

Postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona i izriču mere u skladu sa ovim zakonom pokreće i vodi Agencija, po službenoj dužnosti.

Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na zahtev funkcionera i njegovog neposredno pretpostavljenog, a može se pokrenuti i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica.

O pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana, Agencija obaveštava funkcionera.

Agencija može da pozove funkcionera, povezano lice, kao i lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak radi pribavljanja informacija, kao i da traži da dostave potrebne podatke, u cilju odlučivanja o postojanju povrede ovog zakona.

Funkcioneru se mora dati mogućnost da se izjasni u postupku pred Agencijom.

U postupku pred Agencijom isključena je javnost.


Mere

Član 51.

Mere koje se izriču funkcioneru zbog povrede ovog zakona su: mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje.

Funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana, funkcioneru kome je prestala javna funkcija i povezanom licu može se izreći mera upozorenja i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.

Ako lice iz st. 1. i 2. ovog člana ne postupi po izrečenoj meri upozorenja do isteka roka koji mu je u odluci određen, izriče mu se mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, odnosno mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.

Ako je funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, Agencija podnosi inicijativu za razrešenje funkcionera organu koji ga je izabrao, postavio ili imenovao. Nadležni organ je dužan da obavesti Agenciju o merama preduzetim povodom izrečene mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, odnosno inicijative, u roku od 60 dana od dana objavljivanja mere.


Odluka direktora

Član 52.

Odluku kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera iz člana 51. ovog zakona donosi direktor.

Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Odboru Agencije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja.


Odluka Odbora Agencije

Član 53.

Odluka Odbora Agencije iz člana 52. stav 2. ovog zakona je konačna.

Protiv ove odluke može se pokrenuti upravni spor.


Objavljivanje odluke o merama

Član 54.

Agencija javno objavljuje meru koja je izrečena zbog povrede ovog zakona, osim mere upozorenja.

Izreka i sažeto obrazloženje odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona, odnosno preporuke za razrešenje, objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i u drugom sredstvu javnog informisanja.

Troškove objavljivanja odluke iz stava 2. ovog člana snosi funkcioner kome je mera izrečena.


Obaveza povraćaja imovinske koristi

Član 55.

Ako se utvrdi da je funkcioner, suprotno odredbama ovog zakona, vršio drugu javnu funkciju, posao ili delatnost, dužan je da imovinsku korist stečenu po ovom osnovu, uplati na račun budžeta Republike Srbije, odnosno teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema odluke kojom je utvrđena povreda ovog zakona.


Zaštita podnosioca prijave i drugih lica u postupku

Član 56.

Lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak, odnosno drugo lice koje daje izjavu u postupku iz člana 50. ovog zakona, ne može zbog toga da snosi štetne posledice.


Obaveštavanje nadležnih organa o povredama zakona

Član 57.

Kada utvrdi da je funkcioner prekršio odredbe zakona, Agencija obaveštava nadležni organ radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka, u skladu sa zakonom.

Odluke Agencije ne mogu da prejudiciraju krivičnu i materijalnu odgovornost funkcionera.

Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od 90 dana, po prijemu obaveštenja upoznaju Agenciju o preduzetim merama.

VII. PLAN INTEGRITETA[uredi]

Član 58.

Plan integriteta sadrži mere pravne i praktične prirode kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije, a naročito:

- ocenu izloženosti institucije korupciji;
- podatke o licu odgovornom za plan integriteta;
- opis procesa rada, načina odlučivanja i utvrđivanje poslova koji su naročito podložni korupciji;
- preventivne mere za smanjenje korupcije;
- druge delove plana definisane u smernicama.


Obaveza donošenja plana integriteta

Član 59.

Plan integriteta donose državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća.

Agencija izrađuje i objavljuje procene integriteta, odnosno smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta, sa rokovima.

Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća donose plan integriteta u skladu sa smernicama iz stava 2. ovog člana i o tome obaveštavaju Agenciju.

Agencija prati donošenje i sprovođenje plana integriteta.


Odgovorno lice za izradu i sprovođenje plana integriteta

Član 60.

Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća dužni su da odrede lice odgovorno za izradu i sprovođenje plana integriteta.

Agencija se stara o obuci lica odgovornog za plan integriteta.


Donošenje plana integriteta od strane drugih pravnih lica

Član 61.

Druga pravna lica mogu doneti plan integriteta u skladu sa smernicama koje donosi Agencija.

Na predlog pravnih lica iz stava 1. ovog člana, Agencija može da izvrši procenu integriteta i da predloži preporuke za unapređenje integriteta.

Procenu integriteta za javna preduzeća i pravna lica iz stava 1. ovog člana, Agencija vrši o njihovom trošku.

VIII. PREVENCIJA KORUPCIJE[uredi]

Član 62.

Agencija nadzire sprovođenje Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.

U cilju sprovođenja Strategije Agencija može da podnosi inicijative za izmenu propisa i daje predloge za sprovođenje mera iz Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.

Agencija daje mišljenja u vezi sa sprovođenjem Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.


Saradnja u borbi protiv korupcije

Član 63.

U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija sarađuje sa naučnim organizacijama, sredstvima javnog informisanja i udruženjima.

Saradnja iz stava 1. ovog člana odnosi se na zajedničke aktivnosti u sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova, programa obuke, analiziranju stanja korupcije, sprovođenju medijskih kampanja i drugih aktivnosti od značaja za preventivnu borbu protiv korupcije.


Obuka

Član 64.

Agencija može da učestvuje u pripremanju, odnosno da priprema programe obuke o borbi protiv korupcije u državnim organima i organizacijama, teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi, javnim službama i drugim pravnim licima.

Organi iz stava 1. ovog člana sprovode obuku državnih službenika i zaposlenih u saradnji sa Agencijom.

Agencija može da učestvuje u programima obuke o borbi protiv korupcije u sredstvima javnog informisanja i privatnom sektoru.


Predstavke

Član 65.

Agencija prima predstavke pravnih i fizičkih lica, u okviru svoje nadležnosti. Agencija ne postupa po anonimnim predstavkama.

Agencija može od podnosioca predstavke da zatraži dodatne informacije, objašnjenja i dokumentaciju.

Agencija je dužna da odgovori podnosiocu predstavke o ishodu postupka po predstavci.


Istraživanje

Član 66.

Agencija organizuje istraživanja o stanju korupcije i borbi protiv korupcije, prati i analizira statističke podatke, obavlja druge analize i istraživanja i predlaže izmene načina vođenja statističkih podataka od značaja za praćenje stanja korupcije.


Međunarodna saradnja

Član 67.

Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima prati i u slučaju potrebe učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje u borbi protiv korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Nadležni državni organi dužni su da obaveste Agenciju o svim poslovima međunarodne saradnje u borbi protiv korupcije.

IХ. EVIDENCIJE I ZAŠTITA PODATAKA[uredi]

Član 68.

Agencija vodi sledeće evidencije:

- Registar funkcionera;
- Registar imovine;
- listu pravnih lica u kojem je funkcioner vlasnik više od 20% udela ili akcija;
- katalog poklona;
- završnih računa političkih stranaka sa izveštajima u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih stranaka.

Podaci iz evidencije iz stava 1. al. 1. i 4. ovog člana brišu se po službenoj dužnosti, po isteku roka od tri godine po prestanku vršenja javne funkcije funkcionera na koga se podaci odnose.

Način vođenja i čuvanja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje direktor.

Agencija može da vodi i druge evidencije, u skladu sa zakonom.


Zaštita podataka o ličnosti

Član 69.

Agencija je dužna da u svom radu i prilikom obaveštavanja javnosti obezbedi zaštitu podataka o ličnosti, a posebno podatke o funkcioneru i sa njim povezanim licima, povodom situacija u kojima nije utvrđena povreda ovog zakona, u skladu sa posebnim propisima.


Izostavljanje informacija

Član 70.

Agencija će prilikom obaveštavanja javnosti, odnosno odgovaranja na predstavke pravnih i fizičkih lica izostaviti informacije čije bi objavljivanje moglo da ugrozi vođenje zakonom propisanog postupka, privatnost lica ili drugim zakonom zaštićeni interes.


Naknada štete

Član 71.

Za štetu koju Agencija učini funkcioneru, povezanom licu, odnosno drugom licu i organu zbog kršenja odredbi čl. 69. i 70. ovog zakona, Agencija odgovara u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Х. KAZNENE ODREDBE[uredi]

Krivično delo
Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini

Član 72.

Funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.


Pravne posledice osude

Član 73.

Funkcioneru koji je osuđen na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 72. ovog zakona, prestaje vršenje javne funkcije, odnosno prestaje radni odnos, u skladu sa zakonom.

Funkcioneru koji je osuđen na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 72. ovog zakona, zabranjuje se sticanje javne funkcije u roku od deset godina od dana pravnosnažnosti presude.

Član 74.

Novčanom kaznom od 10.000 dinara do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj funkcioner ako:

1) prihvati drugu javnu funkciju suprotno odredbama člana 28. ovog zakona;
2) postupa suprotno odredbama člana 29. st. 2. i 4. ovog zakona;
3) obavlja drugi posao ili delatnosti suprotno odredbama čl. 30. i 31. ovog zakona;
4) prilikom stupanja na dužnost, odnosno tokom vršenja javne funkcije pismeno ne obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o činjenicama iz člana 32. stav 1. ovog zakona;
5) postupa suprotno odredbama člana 33. ovog zakona;
6) postane član organa udruženja bez saglasnosti Agencije (član 34. stav 1);
7) primi naknadu ili poklon suprotno članu 34. stav 2. ovog zakona;
8) postupa suprotno odredbama člana 35. ovog zakona;
9) postupa suprotno odredbama čl. 39. i 40. ovog zakona;
10) ne obavesti o prijemu poklona (član 41. stav 1);
11) je uticao na povezano lice da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije (član 42. stav 3);
12) prijavi imovinu nakon isteka roka predviđenog u čl. 43. i 44. ovog zakona;
13) ne uplati imovinsku korist u roku iz člana 55. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana funkcioneru se može izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnoj službi i drugom pravnom licu koje vrši javna ovlašćenja ako:

1) ne dostavi sva dokumenta i informacije u propisanom roku (član 25. stav 2);
2) ne dostavi kopiju evidencije za prethodnu kalendarsku godinu u propisanom roku (član 41. stav 2);
3) ne obavesti Agenciju o stupanju funkcionera na funkciju, odnosno prestanku funkcije u propisanom roku (član 43. stav 1).

Član 75.

Novčanom kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako zasnuje radni odnos, odnosno obavlja poslovnu saradnju sa funkcionerom kome je prestala javna funkcija bez saglasnosti Agencije (član 38. stav 1).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 500.000 dinara preduzetnik.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 dinara do 50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu i fukcioner kome je prestala javna funkcija.

Član 76.

Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne obavesti Agenciju u skladu sa članom 36. stav 1. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 5.000 dinara do 30.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE[uredi]

Član 77.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija („Službeni glasnik RS”, broj 43/04).

Član 78.

Postupci koji su započeti pred Republičkim odborom za rešavanje o sukobu interesa u kojima nije doneta odluka do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Član 79.

Predlagači su dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu listu kandidata za članove Odbora Agencije Narodnoj skupštini.

Do početka rada Vrhovnog kasacionog suda, nadležnost ovog predlagača vrši Vrhovni sud Srbije.

Prvu sednicu Odbora Agencije saziva i njome rukovodi najstariji član Odbora Agencije u roku od 15 dana od dana izbora sedmog člana Odbora Agencije, čime se smatra da je Odbor Agencije konstituisan.

Odbor Agencije donosi Poslovnik o radu u roku od 30 dana od dana sazivanja prve sednice.

Odbor Agencije dužan je da u roku od 60 dana od dana konstituisanja izabere direktora i zamenika direktora.

Član 80.

Direktor je dužan da u roku od 60 dana od dana izbora donese Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Agencije.

Direktor je dužan da u roku od 60 od dana izbora donese podzakonske akte predviđene ovim zakonom.

Član 81.

Danom početka primene ovog zakona Agencija preuzima od Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa zaposlene, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su potrebni za vršenje nadležnosti u oblasti rada Agencije.

Član 82.

Funkcioner koji obavlja više javnih funkcija na dan početka primene ovog zakona, dužan je da se u roku od 90 dana od dana početka primene ovog zakona izjasni koju će javnu funkciju vršiti i dalje.

Izjašnjenje iz stava 1. ovog člana funkcioner dostavlja Agenciji.

Član 83.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 2010. godine.

Izvori[uredi]

  • „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 97/08