Закон о Агенцији за борбу против корупције
.png)
ЗАКОН О АГЕНЦИЈИ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 1.
Овим законом уређују се оснивање, правни положај, надлежност, организација и начин рада Агенције за борбу против корупције (у даљем тексту: Агенција), правила у вези са спречавањем сукоба интереса при вршењу јавних функција и пријављивањем имовине лица која врше јавне функције, поступак и одлучивање у случају повреде овог закона, увођење планова интегритета, као и друга питања од значаја за рад Агенције.
Значење израза
Члан 2.
У смислу овог закона, поједини изрази имају следеће значење:
- „корупција” је однос који се заснива злоупотребом службеног, односно друштвеног положаја или утицаја, у јавном или приватном сектору, у циљу стицања личне користи или користи за другога;
- „функционер” је свако изабрано, постављено или именовано лице у органе Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа, установа и других организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго лице које бира Народна скупштина;
- „јавна функција” је функција у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, органима јавних предузећа, установа и других организација, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и функција других лица које бира Народна скупштина, а подразумева овлашћења руковођења, одлучивања, односно доношења општих или појединачних аката;
- „повезано лице” је супружник или ванбрачни партнер функционера, крвни сродник функционера у правој линији, односно у побочној линији закључно са другим степеном сродства, усвојитељ или усвојеник функционера, као и свако друго правно или физичко лице које се према другим основама и околностима може оправдано сматрати интересно повезаним са функционером;
- „приватни интерес” је било каква корист или погодност за функционера или повезано лице;
- „сукоб интереса” је ситуација у којој функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на поступање функционера у вршењу јавне функције односно службене дужности, на начин који угрожава јавни интерес;
- „поклон” је новац, ствар, правo и услугa извршена без одговарајуће накнаде и свака друга корист која је дата функционеру или повезаном лицу у вези с вршењем јавне функције;
- „протоколарни поклон” је поклон који функционер прими од стране државе, њеног органа или организације, међународне организације или страног правног лица, који је примљен приликом службене посете или у другим сличним приликама.
II. АГЕНЦИЈА
[уреди]Члан 3.
Агенција је самосталан и независан државни орган.
За обављање послова из своје надлежности Агенција је одговорна Народној скупштини.
Агенција има својство правног лица.
У поступку пред Агенцијом који није уређен овим законом, сходно се примењују одредбе закона који уређује општи управни поступак.
Средства за рад и функционисање Агенције обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Агенције, као и из других извора, у складу са законом.
Агенција самостално располаже средствима из става 5. овог члана, у складу са законом.
Седиште и организационе јединице Агенције
Члан 4.
Седиште Агенције је у Београду.
Агенција може да образује организационе јединице изван седишта.
Организационе јединице из става 2. овог члана немају својство правног лица.
Надлежност Агенције
Члан 5.
Агенција:
- надзире спровођење Националне стратегије за борбу против корупције (у даљем тексту: Стратегија), Акционог плана за примену Националне стратегије за борбу против корупције (у даљем тексту: Акциони план) и секторских акционих планова;
- покреће поступак и изриче мере због повреде овог закона;
- решава о сукобу интереса;
- обавља послове у складу са законом којим је уређено финансирање политичких странака;
- даје мишљења и упутства за спровођење овог закона;
- даје иницијативе за измену и доношење прописа у области борбе против корупције;
- даје мишљења у вези са применом Стратегије, Акционог плана и секторских акционих планова;
- прати и обавља послове који се односе на организовање координације рада државних органа у борби против корупције;
- води регистар функционера;
- води регистар имовине и прихода функционера (у даљем тексту: Регистар имовине);
- пружа стручну помоћ у области борбе против корупције;
- сарађује са другим државним органима у припреми прописа у области борбе против корупције;
- даје смернице за израду планова интегритета у јавном и приватном сектору;
- уводи и спроводи програме обуке о корупцији, у складу са овим законом;
- води посебне евиденције у складу са овим законом;
- поступа по представкама правних и физичких лица;
- организује истраживања, прати и анализира статистичке и друге податке о стању корупције;
- у сарадњи са надлежним државним органима прати међународну сарадњу у области борбе против корупције;
- обавља и друге послове одређене законом.
Органи Агенције
Члан 6.
Органи Агенције су Одбор и директор.
а) Одбор Агенције
[уреди]Члан 7.
Одбор Агенције бира и разрешава директора Агенције, одлучује по жалбама на одлуке директора којима се изричу мере у складу са овим законом, усваја годишњи извештај о раду Агенције који подноси Народној скупштини, врши надзор над радом и имовинским стањем директора, предлаже буџетска средства за рад Агенције, доноси пословник о свом раду и врши друге послове одређене овим законом. Одбор Агенције може, на предлог директора, да оснива саветодавна или радна тела Агенције.
Услови за избор члана Одбора Агенције
Члан 8.
За члана Одбора Агенције може да буде изабрано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен факултет, најмање девет година радног искуства и није осуђено за кривично дело које га чини недостојним за вршење функције члана Одбора Агенције.
Члан Одбора Агенције не може да буде члан политичке странке и подлеже истим обавезама и забранама које се по овом закону односе на функционере, изузев забране из члана 30. став 1. овог закона.
Састав Одбора Агенције
Члан 9.
Одбор Агенције има девет чланова.
Чланове Одбора Агенције бира Народна скупштина на предлог:
1) Административног одбора Народне скупштине;
2) председника Републике;
3) Владе;
4) Врховног касационог суда;
5) Државне ревизорске институције;
6) Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја, путем заједничког договора;
7) Социјално-економског савета;
8) Адвокатске коморе Србије;
9) удружења новинара у Републици Србији, путем заједничког договора.
Кандидат за члана Одбора Агенције кога предложе предлагачи из става 1. тач. 8) и 9) овог члана може да буде из редова предлагача.
Мандат члана Одбора Агенције
Члан 10.
Мандат члана Одбора Агенције траје четири године.
Исто лице може да буде изабрано за члана Одбора Агенције највише два пута.
Накнада за рад члана Одбора Агенције
Члан 11.
Члан Одбора Агенције има право на месечну накнаду у висини две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији.
Престанак функције члана Одбора Агенције
Члан 12.
Функција члана Одбора Агенције престаје истеком мандата, оставком, ако је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, трајно неспособан за вршење функције и разрешењем.
Предлагачи су дужни да три месеца пре истека мандата члана Одбора Агенције, поднесу предлог за избор новог члана Одбора Агенције.
Ако функција члана Одбора Агенције престане пре истека мандата, предлагач је дужан да у року од 30 дана од дана наступања услова из става 1. овог члана поднесе листу кандидата за избор новог члана Народној скупштини.
Разрешење члана Одбора Агенције
Члан 13.
Члан Одбора Агенције се разрешава ако несавесно врши функцију члана Одбора Агенције, ако постане члан политичке странке, нарушава углед или политичку непристрасност Агенције, ако буде осуђен за кривично дело које га чини недостојним функције члана Одбора Агенције или ако се утврди да је повредио овај закон.
Поступак у коме се утврђује да ли постоје разлози за разрешење члана Одбора Агенције води Одбор Агенције.
Поступак из става 2. овог члана покреће се на предлог председника Одбора Агенције, најмање три члана Одбора Агенције, директора Агенције, као и предлагача тог члана Одбора Агенције.
Одлуку о разрешењу, на предлог Одбора Агенције, доноси Народна скупштина.
Одбор Агенције може да удаљи са функције члана против кога се води поступак у коме се утврђује да ли постоје разлози за његово разрешење.
Одлучивање
Члан 14.
Одбор Агенције одлучује већином гласова свих чланова.
Радом Одбора Агенције руководи председник, кога између себе бирају чланови Одбора Агенције.
б) Директор
[уреди]Члан 15.
Директор представља Агенцију, руководи радом, организује и обезбеђује законито и ефикасно обављање послова Агенције, доноси одлуке о повреди овог закона и изриче мере, припрема годишњи извештај о раду Агенције, израђује предлог буџетских средстава за рад Агенције, доноси опште и појединачне акте, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Агенцији, спроводи одлуке Одбора Агенције и врши друге послове одређене законом.
Услови за избор директора
Члан 16.
За директора може да буде изабрано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен правни факултет и најмање девет година радног искуства и није осуђено за кривично дело које га чини недостојним за вршење функције директора.
Директор не може да буде члан политичке странке и подлеже истим обавезама и забранама које се по овом закону односе на функционере.
Јавни конкурс за избор директора
Члан 17.
Директор се бира на јавном конкурсу, који расписује Одбор Агенције.
Јавни конкурс се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и најмање једном средству јавног информисања које покрива целу територију Републике Србије.
Мандат директора
Члан 18.
Мандат директора траје пет година.
Исто лице може да буде изабрано за директора највише два пута.
Престанак функције директора
Члан 19.
Функција директора престаје истеком мандата, оставком, ако је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, трајно неспособан за вршење дужности и разрешењем.
Одбор Агенције дужан је да три месеца пре истека мандата директора, распише конкурс за избор новог директора.
Ако функција директора престане пре истека мандата, Одбор Агенције је дужан да у року од 15 дана од дана наступања услова из става 1. овог члана распише конкурс за избор новог директора.
Разрешење директора
Члан 20.
Директор се разрешава ако несавесно врши функцију, ако постане члан политичке странке, нарушава углед или политичку непристрасност Агенције, ако буде осуђен за кривично дело које га чини недостојним функције или ако се утврди да је повредио овај закон.
Поступак у коме се утврђује да ли постоје разлози за разрешење директора води Одбор Агенције.
Поступак из става 2. овог члана покреће се на предлог председника Одбора Агенције или најмање три члана Одбора Агенције.
Заменик директора
Члан 21.
Агенција има заменика директора, кога бира на јавном конкурсу Одбор Агенције.
Мандат заменика директора престаје избором новог директора.
На заменика директора сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на директора.
Плата директора и заменика директора
Члан 22.
Директор има право на плату једнаку плати министра, а заменик директора плату једнаку плати државног секретара.
Директор, односно заменик директора има право на накнаду плате у трајању од шест месеци од дана када му је престала функција у висини плате коју је имао на дан престанка функције.
Право на накнаду плате из става 2. овог члана престаје пре рока од шест месеци ако бивши директор, односно заменик директора заснује радни однос или стекне право на пензију.
Стручна служба Агенције
Члан 23.
Агенција има стручну службу којом руководи директор Агенције.
На унутрашње уређење и систематизацију радних места у стручној служби Агенције примењују се начела за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима и посебним организацијама, осим уколико обављање одређених послова у Агенцији не захтева другачији начин организовања.
Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у стручној служби Агенције доноси директор, по прибављеном мишљењу Одбора Агенције, уз сагласност одбора Народне скупштине надлежног за управу.
Положај запослених у стручној служби Агенције
Члан 24.
На запослене у стручној служби Агенције примењују се прописи о државним службеницима и намештеницима.
Директор може да донесе посебан кодекс понашања запослених у стручној служби Агенције.
Обавезе других органа и организација
Члан 25.
У обављању послова из свог делокруга Агенција сарађује са државним органима и организацијама, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним службама и другим правним лицима.
Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавне службе и друга правна лица која врше јавна овлашћења дужни су да на захтев Агенције, у року од 15 дана, доставе сва документа и информације које су Агенцији потребне за обављање послова из њене надлежности.
Обавезу достављања докумената и информација из става 2. овог члана имају и друга правна лица која имају обавезе одређене Стратегијом, Акционим планом и секторским акционим плановима.
Подношење извештаја о раду Агенције
Члан 26.
Агенција је дужна да поднесе годишњи извештај о раду Народној скупштини, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.
Извештај из става 1. овог члана садржи и извештај о спровођењу Стратегије, Акционог плана и секторских акционих планова.
Агенција може да подноси и ванредне извештаје о раду на захтев Народне скупштине, односно по сопственој иницијативи.
Извештај из ст. 1. и 3. овог члана Агенција доставља и Влади.
III. СУКОБ ИНТЕРЕСА
[уреди]Члан 27.
Функционер је дужан да јавну функцију врши тако да јавни интерес не подреди приватном.
Функционер је дужан да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и да ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно вршење јавне функције.
Функционер је дужан да избегава стварање односа зависности према лицу које би могло да утиче на његову непристрасност у вршењу јавне функције, а у случају да не може да избегне такав однос или такав однос већ постоји, да учини све што је потребно ради заштите јавног интереса.
Функционер не сме да користи јавну функцију за стицање било какве користи или погодности за себе или повезано лице.
Забрана вршења друге јавне функције
Члан 28.
Функционер може да врши само једну јавну функцију, осим ако је законом и другим прописом обавезан да врши више јавних функција.
Изузетно од става 1. овог члана, функционер може да врши другу јавну функцију, на основу сагласности Агенције.
Пре прихватања друге јавне функције, односно кандидовања за другу јавну функцију, функционер који намерава да више функција врши истовремено, дужан је да затражи сагласност Агенције. Уз захтев, функционер доставља и прибављено позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију.
Агенција је дужна да одлучи по захтеву из става 3. овог члана у року од 15 дана од дана пријема захтева. Агенција неће дати сагласност за вршење друге јавне функције, уколико је вршење те функције у сукобу са јавном функцијом коју функционер већ врши, односно представља сукоб интереса.
У случају да Агенција не одлучи у року из става 4. овог члана, сматра се да је дала одобрење функционеру за вршење друге јавне функције, осим ако је функционеру другим прописом забрањено истовремено вршење те две јавне функције.
Функционеру који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију, супротно одредбама овог закона, каснија функција престаје по сили закона.
Вршење функција у политичкој странци
Члан 29.
Функционер може да врши функцију у политичкој странци и да учествује у њеним активностима ако то не угрожава вршење јавне функције и ако то није законом забрањено.
Функционер не може да користи јавне ресурсе и скупове на којима учествује и сусрете које има у својству функционера, за промоцију политичких странака.
Изузетно од става 2. овог члана, функционер може да користи јавне ресурсе ради заштите личне безбедности, уколико је таква употреба јавних ресурса уређена прописима из те области или одлуком служби које се старају о безбедности функционера.
Функционер је дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичке странке.
Одредба става 4. овог члана не односи се на функционере изабране на непосредним изборима.
Обављање другог посла или делатности
Члан 30.
Функционер не може да обавља други посао или делатност за време вршења јавне функције која захтева заснивање радног односа.
Изузетно од става 1. овог члана, функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности, функционер је дужан да пријави Агенцији.
Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење или углед јавне функције, односно да представља сукоб интереса, Агенција одређује рок у којем је функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.
Изузев послова, односно делатности из става 2. овог члана, Агенција може, на захтев функционера, да да сагласност за обављање и других послова, односно делатности. Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави и сагласност непосредно претпостављеног. Агенција је дужна да одлучи о захтеву у року од 15 дана од дана пријема захтева.
У случају да Агенција не одлучи у року из става 4. овог члана, сматра се да је дала сагласност за обављање другог посла или делатности.
За поједине категорије функционера, Агенција може општим актом да утврди послове, односно делатности које могу да обављају без сагласности из става 4. овог члана.
Другим законом или прописом могу да буду прописани и други послови или делатности које функционер не може да обавља за време вршења јавне функције.
Обављање другог посла или делатности у време ступања на јавну функцију
Члан 31.
Функционер који у тренутку ступања на јавну функцију обавља други посао или делатност, изузев послова или делатности из члана 30. став 2. овог закона, дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију затражи сагласност Агенције за даље обављање тог посла или делатности.
Агенција је дужна да одлучи о захтеву у року од 60 дана од дана пријема.
Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење или углед јавне функције, односно да представља сукоб интереса, у одлуци из става 1. овог члана Агенција одређује рок, који не може бити дужи од 60 дана, у којем је функционер дужан да престане са обављањем тог посла или делатности.
Уколико Агенција не одлучи у року из става 1. овог члана, сматра се да је дала сагласност за обављање другог посла или делатности.
Одредбе овог члана не односе се на члана управног или надзорног одбора јавног предузећа и јавних установа из реда запослених.
За поједине категорије функционера, односно за одређене послове или делатности, Агенција може општим актом да пропише да није потребна сагласност из става 1. овог члана.
Обавеза пријављивања о постојању сукоба интереса
Члан 32.
Функционер је дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, у року од осам дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има.
Агенција може да позове функционера и тражи да достави потребне податке, у циљу прибављања информација о постојању сукоба интереса из става 1. овог члана.
Ако Агенција утврди да постоји сукоб интереса из става 1. овог члана, о томе обавештава функционера и орган у коме он врши јавну функцију и предлаже мере за отклањање сукоба интереса.
Одредбе ст. 1. и 3. овог члана не искључују примену одредби о изузећу прописане законима којима је уређен судски или управни поступак.
Појединачни акт у чијем доношењу је учествовао функционер који се због сукоба интереса морао изузети, ништав је.
Изузетно од става 5. овог члана, неће бити ништав акт у чијем је доношењу учествовао функционер који је пријавио сукоб интереса у складу са овим законом, уколико није било могуће да се одреди друго лице које би учествовало у доношењу акта.
Забрана оснивања привредног друштва или јавне службе за време вршења јавне функције
Члан 33.
Функционер, за време вршења јавне функције, не може да оснује привредно друштво, односно јавну службу, нити да започне обављање самосталне делатности, у смислу закона којим се уређује предузетништво.
Функционер не може да врши функције управљања, надзора или заступања у привредном друштву, јавној служби или другом правном лицу, осим када је то прописано законом или другим посебним прописом.
Чланство у удружењу и органима удружења
Члан 34.
Изузетно од члана 33. став 2. овог закона, функционер може да врши функцију у органу струковног удружења. Функционер може, уз сагласност Агенције, да буде члан органа других удружења.
Функционер који је члан удружења не може да прима накнаду или поклоне по основу чланства у удружењу, изузев накнаде путних и других трошкова.
Пренос управљачких права за време вршења јавне функције
Члан 35.
Функционер је дужан да у року од 30 дана од избора, постављења или именовања, пренесе своја управљачка права у привредном друштву на правно или физичко лице које није повезано лице, да их оно, у своје име, а за рачун функционера, врши до престанка јавне функције.
У року од пет дана од дана преноса управљачких права, функционер је дужан да надлежном органу привредног друштва и Агенцији достави податке о лицу на које је пренео управљачка права и доказе о преносу управљачких права. Функционер је дужан да о разлозима преноса управљачких права обавести привредно друштво. Лице на које је функционер пренео управљачка права, постаје повезано лице.
Функционер не сме лицу на које је пренео управљачка права, односно другом лицу које врши управљачка права у привредном друштву, да даје обавештења, упутства и налоге, нити сме на други начин преко њега да утиче на вршење права и обавеза у привредном друштву. Функционер има право да се обавештава о пословању привредног друштва.
Изузетно, функционер који поседује удео у привредном друштву до 3% није дужан да пренесе своја управљачка права на друго правно или физичко лице.
Обавеза обавештавања Агенције у поступку јавне набавке
Члан 36.
Правно лице у којем је функционер власник више од 20% удела или акција, ако учествује у поступку приватизације, јавних набавки или другом поступку чији је исход закључивање уговора са органом Републике, територијалне аутономије, локалне самоуправе, другим корисником буџета, односно другим правним лицем чији је оснивач орган Републике, територијалне аутономије или локалне самоправе или правним лицем у којем је више од 20% капитала у јавној својини, обавезно је да о томе обавести Агенцију у року од три дана од дана предузимања прве радње у поступку, као и о коначном исходу поступка у року од три дана од дана сазнања о његовом окончању.
Агенција води евиденцију правних лица и поступака из става 1. овог члана. Подаци из ове евиденција су јавни.
Недозвољени утицај на функционера
Члан 37.
Функционер је дужан да о недозвољеном утицају коме је изложен у вршењу јавне функције, одмах обавести Агенцију.
Агенција обавештава надлежни орган о наводима функционера из става 1. овог члана, ради покретања дисциплинског, прекршајног и кривичног поступка, у складу са законом.
Орган из става 2. овог члана, дужан је да у року од 30 дана од дана пријема обавештења обавести Агенцију о предузетим мерама.
Забрана заснивања радног односа или пословне сарадње по престанку јавне функције
Члан 38.
Функционер коме је престала јавна функција, две године по престанку функције не може да заснује радни однос, односно пословну сарадњу са правним лицем, предузетником или међународном организацијом која обавља делатности у вези са функцијом коју је функционер вршио, осим по добијеној сагласности Агенције.
Функционер коме је престала јавна функција дужан је да, пре заснивања радног односа, односно пословне сарадње из става 1. овог члана, затражи сагласност Агенције, која је дужна да одлучи по захтеву у року од 15 дана.
У случају да Агенција не одлучи у року из става 2. овог члана, сматра се да је дала сагласност за заснивање радног односа, односно пословну сарадњу.
Забрана из става 1. овог члана не односи се на функционера изабраног на непосредним изборима.
IV. ПОКЛОНИ
[уреди]Члан 39.
Функционер не сме да прими поклон у вези с вршењем јавне функције, изузев протоколарног или пригодног поклона, али ни тада ако је у новцу и хартијама од вредности.
Функционер је дужан да протоколарни поклон преда органу надлежном за поступање са имовином у јавној својини, изузев ако вредност поклона не прелази 5% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији.
Функционер не сме да задржи пригодни поклон чија вредност прелази 5% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, односно пригодне поклоне примљене у току календарске године чија укупна вредност прелази износ од једне просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији.
Мерила према којима се одређује који се поклон сматра пригодним и обавезу њиховог пријављивања и евидентирања утврђује Агенција.
У случају потребе Агенција утврђује вредност поклона.
Одбијање пријема поклона
Члан 40.
Функционер коме је понуђен поклон који не сме да прими, дужан је да понуду одбије и да саопшти поклонодавцу да поклон, ако га прими, постаје јавна својина.
Ако функционер није могао да одбије пријем поклона, дужан је да поклон преда органу надлежном за поступање са имовином у јавној својини.
Функционер је дужан да у најкраћем року поднесе писмени извештај о случају из става 1. овог члана непосредно претпостављеном и Агенцији.
Обавеза обавештавања и вођење евиденције о поклону
Члан 41.
Функционер је дужан да о сваком поклону у вези са вршењем јавне функције обавести државни или други орган, организацију, јавну службу у којој врши јавну функцију.
Државни или други орган, организација или јавна служба из става 1. овог члана обавезни су да о поклонима из става 1. овог члана воде посебну евиденцију. Копија евиденције за претходну календарску годину доставља се Агенцији, најкасније до 1. марта текуће године.
Агенција обавештава државни или други орган, организацију или јавну службу из става 1. овог члана о утврђеним повредама закона.
Агенција објављује каталог поклона за претходну календарску годину и обавештења из става 2. овог члана, до 1. јуна текуће године.
Забрана пријема поклона за повезано лице
Члан 42.
Повезано лице не може да прими поклон у вези са вршењем јавне функције функционера с којим је повезано.
Изузетно од става 1. овог члана, повезано лице може да прими протоколарни поклон.
Функционер неће бити одговоран уколико докаже да није могао да утиче на понашање повезаног лица ако је оно поклон примило, односно ако докаже да поклон није био у вези са вршењем његове јавне функције.
На поклон из ст. 1. и 2. овог члана примењују се одредбе чл. 39. до 41. овог закона.
V. ПРИЈАВЉИВАЊЕ ИМОВИНЕ
[уреди]Члан 43.
Орган у коме функционер врши јавну функцију, дужан је да обавести Агенцију да је функционер ступио на функцију, односно да му је функција престала, у року од седам дана од дана ступања на функцију, односно престанка функције. Агенција води Регистар функционера.
Функционер је дужан да у року од 30 дана од дана избора, постављења или именовања поднесе Агенцији извештај о својој имовини и приходима, односно праву коришћења стана за службене потребе и о имовини и приходима супружника или ванбрачног партнера, као и малолетне деце уколико живе у истом породичном домаћинству (у даљем тексту: Извештај), на дан избора, постављења или именовања.
Ако по истеку рока из става 2. овог члана функционер не достави Извештај, Агенција о томе обавештава орган у коме функционер врши јавну функцију.
Извештај се подноси и у року од 30 дана од дана престанка јавне функције, према стању на дан престанка јавне функције.
Ванредно пријављивање имовине
Члан 44.
Функционер је дужан да поднесе Извештај најкасније до 31. јануара текуће године са стањем на дан 31. децембра претходне године, уколико је дошло до битних промена у односу на податке из претходно поднетог Извештаја.
Битном променом из става 1. овог члана сматра се свака промена података из Извештаја, која се односи на имовину чија вредност прелази износ годишње просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији.
Функционер коме је престала јавна функција дужан је да поднесе Извештај о битним променама у односу на податке из претходно поднетог Извештаја једном годишње и у наредне две године по престанку јавне функције.
Функционери који нису дужни да подносе Извештај
Члан 45.
Одредбе члана 43. ст. 2. до 4. и члана 44. овог закона не примењују се на функционера који је одборник, односно члан управног и надзорног одбора јавног предузећа, установе и друге организације чији је оснивач општина или град.
Одредба става 1. овог члана односи се и на функционера који је члан управног и надзорног одбора јавног предузећа, установе и друге организације чији је оснивач Република, аутономна покрајина или град Београд, ако не прима накнаду по основу чланства.
Изузетно, Агенција може да затражи и од функционера или категорије функционера из ст. 1. и 2. овог члана да поднесу Извештај.
Садржина Извештаја
Члан 46.
Извештај садржи податке о:
1) праву својине на непокретним стварима у земљи и иностранству;
2) праву својине на покретним стварима које подлежу регистрацији код државних органа;
3) праву својине на покретним стварима веће вредности (драгоцености, збирке, уметнички предмети и сл);
4) депозитима у банкама и другим финансијским организацијама, у земљи и иностранству;
5) акцијама и уделима у правном лицу и другим хартијама од вредности;
6) правима по основу ауторских, патентних и сличних права интелектуалне својине;
7) дуговима (главница, камата и рок отплате) и потраживањима;
8) извору и висини нето прихода од вршења јавне функције, односно јавних функција;
9) праву коришћења стана за службене потребе;
10) извору и висини других нето прихода;
11) другим јавним функцијама, односно пословима и делатностима које обавља у складу са законом и другим посебним прописом;
12) чланству у органима удружења;
13) друге податке и доказе које функционер сматра битним за примену овог закона.
Ближу садржину Извештаја, образац и начин на који се подноси прописује директор Агенције.
Регистар имовине
Члан 47.
Агенција води Регистар имовине, у коме се евидентирају подаци из Извештаја и прати имовинско стање функционера.
Подаци о плати и другим приходима које функционер прима из буџета и других јавних извора и подаци о јавним функцијама које врши су јавни.
Поред података из става 2. овог члана, јавни су и подаци о имовини функционера који се односе на:
- право својине на непокретним стварима у земљи и иностранству, без навођења адресе где се непокретности налазе;
- право својине на превозном средству, без навођења регистарског броја;
- штедне улоге, без навођења банке и броја рачуна;
- право коришћења стана за службене потребе.
Јавни су и подаци о имовини функционера који су јавни у складу са другим прописима, као и други подаци за које функционер, односно супружник или ванбрачни партнер да сагласност да се објаве.
Подаци из ст. 2. до 4. овог члана објављују се на интернет презентацији Агенције.
Подаци из Извештаја који нису јавни не могу да се користе у друге сврхе, осим у поступку у коме се одлучује да ли постоји повреда закона.
Годишњи план провере Извештаја имовине
Члан 48.
Агенција проверава благовременост подношења Извештаја и тачност и потпуност података.
Агенција обавезно проверава тачност података из Извештаја према годишњем плану провере за одређени број функционера и категорије функционера.
Ради обављања провере из ст. 1. и 2. овог члана, Агенција може затражити од надлежних органа да прибаве податке од финансијских организација, привредних друштава и других лица.
Праћење имовинског стања функционера
Члан 49.
Ако се у поступку праћења имовинског стања функционера утврди да постоји несагласност између података поднетих у Извештају и стварног стања или да постоји несагласност између увећане вредности имовине функционера и његових законитих и пријављених прихода, Агенција утврђује разлоге несагласности и о томе обавештава орган у коме функционер врши јавну функцију, односно друге надлежне органе.
Агенција може да захтева од функционера да достави податке о имовини и приходима других повезаних лица, у року од 30 дана, уколико постоји основана сумња да функционер прикрива стварну вредност своје имовине.
У случају из ст. 1. и 2. овог члана, Агенција позива функционера, односно повезано лице, ради прибављања информација о стварној вредности имовине функционера.
Органи из става 1. овог члана дужни су да, у року од три месеца од дана пријема обавештења, упознају Агенцију о предузетим мерама.
VI. ПОСТУПАЊЕ И ОДЛУЧИВАЊЕ У СЛУЧАЈУ ПОВРЕДЕ ЗАКОНА
[уреди]Члан 50.
Поступак у коме се одлучује да ли постоји повреда овог закона и изричу мере у складу са овим законом покреће и води Агенција, по службеној дужности.
Поступак из става 1. овог члана покреће се и на захтев функционера и његовог непосредно претпостављеног, а може се покренути и на основу пријаве правног или физичког лица.
О покретању поступка из става 1. овог члана, Агенција обавештава функционера.
Агенција може да позове функционера, повезано лице, као и лице на основу чије пријаве је покренут поступак ради прибављања информација, као и да тражи да доставе потребне податке, у циљу одлучивања о постојању повреде овог закона.
Функционеру се мора дати могућност да се изјасни у поступку пред Агенцијом.
У поступку пред Агенцијом искључена је јавност.
Мере
Члан 51.
Мере које се изричу функционеру због повреде овог закона су: мера упозорења и мера јавног објављивања препоруке за разрешење.
Функционеру који је изабран на јавну функцију непосредно од грађана, функционеру коме је престала јавна функција и повезаном лицу може се изрећи мера упозорења и мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона.
Ако лице из ст. 1. и 2. овог члана не поступи по изреченој мери упозорења до истека рока који му је у одлуци одређен, изриче му се мера јавног објављивања препоруке за разрешење, односно мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона.
Ако је функционеру изречена мера јавног објављивања препоруке за разрешење, Агенција подноси иницијативу за разрешење функционера органу који га је изабрао, поставио или именовао. Надлежни орган је дужан да обавести Агенцију о мерама предузетим поводом изречене мере јавног објављивања препоруке за разрешење, односно иницијативе, у року од 60 дана од дана објављивања мере.
Одлука директора
Члан 52.
Одлуку којом се утврђује повреда овог закона и изриче мера из члана 51. овог закона доноси директор.
Против одлуке из става 1. овог члана може се изјавити жалба Одбору Агенције, у року од 15 дана од дана достављања.
Одлука Одбора Агенције
Члан 53.
Одлука Одбора Агенције из члана 52. став 2. овог закона је коначна.
Против ове одлуке може се покренути управни спор.
Објављивање одлуке о мерама
Члан 54.
Агенција јавно објављује меру која је изречена због повреде овог закона, осим мере упозорења.
Изрека и сажето образложење одлуке којом је изречена мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона, односно препоруке за разрешење, објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и у другом средству јавног информисања.
Трошкове објављивања одлуке из става 2. овог члана сноси функционер коме је мера изречена.
Обавеза повраћаја имовинске користи
Члан 55.
Ако се утврди да је функционер, супротно одредбама овог закона, вршио другу јавну функцију, посао или делатност, дужан је да имовинску корист стечену по овом основу, уплати на рачун буџета Републике Србије, односно територијалне аутономије или локалне самоуправе, у року од 15 дана од дана пријема одлуке којом је утврђена повреда овог закона.
Заштита подносиоца пријаве и других лица у поступку
Члан 56.
Лице на основу чије пријаве је покренут поступак, односно друго лице које даје изјаву у поступку из члана 50. овог закона, не може због тога да сноси штетне последице.
Обавештавање надлежних органа о повредама закона
Члан 57.
Када утврди да је функционер прекршио одредбе закона, Агенција обавештава надлежни орган ради покретања дисциплинског, прекршајног и кривичног поступка, у складу са законом.
Одлуке Агенције не могу да прејудицирају кривичну и материјалну одговорност функционера.
Органи из става 1. овог члана дужни су да, у року од 90 дана, по пријему обавештења упознају Агенцију о предузетим мерама.
VII. ПЛАН ИНТЕГРИТЕТА
[уреди]Члан 58.
План интегритета садржи мере правне и практичне природе којима се спречавају и отклањају могућности за настанак и развој корупције, а нарочито:
- оцену изложености институције корупцији;
- податке о лицу одговорном за план интегритета;
- опис процеса рада, начина одлучивања и утврђивање послова који су нарочито подложни корупцији;
- превентивне мере за смањење корупције;
- друге делове плана дефинисане у смерницама.
Обавеза доношења плана интегритета
Члан 59.
План интегритета доносе државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавне службе и јавна предузећа.
Агенција израђује и објављује процене интегритета, односно смернице за израду и спровођење плана интегритета, са роковима.
Државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавне службе и јавна предузећа доносе план интегритета у складу са смерницама из става 2. овог члана и о томе обавештавају Агенцију.
Агенција прати доношење и спровођење плана интегритета.
Одговорно лице за израду и спровођење плана интегритета
Члан 60.
Државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавне службе и јавна предузећа дужни су да одреде лице одговорно за израду и спровођење плана интегритета.
Агенција се стара о обуци лица одговорног за план интегритета.
Доношење плана интегритета од стране других правних лица
Члан 61.
Друга правна лица могу донети план интегритета у складу са смерницама које доноси Агенција.
На предлог правних лица из става 1. овог члана, Агенција може да изврши процену интегритета и да предложи препоруке за унапређење интегритета.
Процену интегритета за јавна предузећа и правна лица из става 1. овог члана, Агенција врши о њиховом трошку.
VIII. ПРЕВЕНЦИЈА КОРУПЦИЈЕ
[уреди]Члан 62.
Агенција надзире спровођење Стратегије, Акционог плана и секторских акционих планова.
У циљу спровођења Стратегије Агенција може да подноси иницијативе за измену прописа и даје предлоге за спровођење мера из Акционог плана и секторских акционих планова.
Агенција даје мишљења у вези са спровођењем Стратегије, Акционог плана и секторских акционих планова.
Сарадња у борби против корупције
Члан 63.
У обављању послова из свог делокруга Агенција сарађује са научним организацијама, средствима јавног информисања и удружењима.
Сарадња из става 1. овог члана односи се на заједничке активности у спровођењу Стратегије, Акционог плана и секторских акционих планова, програма обуке, анализирању стања корупције, спровођењу медијских кампања и других активности од значаја за превентивну борбу против корупције.
Обука
Члан 64.
Агенција може да учествује у припремању, односно да припрема програме обуке о борби против корупције у државним органима и организацијама, територијалној аутономији и локалној самоуправи, јавним службама и другим правним лицима.
Органи из става 1. овог члана спроводе обуку државних службеника и запослених у сарадњи са Агенцијом.
Агенција може да учествује у програмима обуке о борби против корупције у средствима јавног информисања и приватном сектору.
Представке
Члан 65.
Агенција прима представке правних и физичких лица, у оквиру своје надлежности. Агенција не поступа по анонимним представкама.
Агенција може од подносиоца представке да затражи додатне информације, објашњења и документацију.
Агенција је дужна да одговори подносиоцу представке о исходу поступка по представци.
Истраживање
Члан 66.
Агенција организује истраживања о стању корупције и борби против корупције, прати и анализира статистичке податке, обавља друге анализе и истраживања и предлаже измене начина вођења статистичких података од значаја за праћење стања корупције.
Међународна сарадња
Члан 67.
Агенција у сарадњи са надлежним државним органима прати и у случају потребе учествује у координацији међународне сарадње у борби против корупције коју воде државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе.
Надлежни државни органи дужни су да обавесте Агенцију о свим пословима међународне сарадње у борби против корупције.
IХ. ЕВИДЕНЦИЈЕ И ЗАШТИТА ПОДАТАКА
[уреди]Члан 68.
Агенција води следеће евиденције:
- Регистар функционера;
- Регистар имовине;
- листу правних лица у којем је функционер власник више од 20% удела или акција;
- каталог поклона;
- завршних рачуна политичких странака са извештајима у складу са законом којим се уређује финансирање политичких странака.
Подаци из евиденције из става 1. ал. 1. и 4. овог члана бришу се по службеној дужности, по истеку рока од три године по престанку вршења јавне функције функционера на кога се подаци односе.
Начин вођења и чувања евиденција из става 1. овог члана прописује директор.
Агенција може да води и друге евиденције, у складу са законом.
Заштита података о личности
Члан 69.
Агенција је дужна да у свом раду и приликом обавештавања јавности обезбеди заштиту података о личности, а посебно податке о функционеру и са њим повезаним лицима, поводом ситуација у којима није утврђена повреда овог закона, у складу са посебним прописима.
Изостављање информација
Члан 70.
Агенција ће приликом обавештавања јавности, односно одговарања на представке правних и физичких лица изоставити информације чије би објављивање могло да угрози вођење законом прописаног поступка, приватност лица или другим законом заштићени интерес.
Накнада штете
Члан 71.
За штету коју Агенција учини функционеру, повезаном лицу, односно другом лицу и органу због кршења одредби чл. 69. и 70. овог закона, Агенција одговара у складу са одредбама закона којим се уређују облигациони односи.
Х. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Кривично дело
Непријављивање имовине или давање лажних података о имовини
Члан 72.
Функционер који не пријави имовину Агенцији или даје лажне податке о имовини, у намери да прикрије податке о имовини, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Правне последице осуде
Члан 73.
Функционеру који је осуђен на казну затвора за кривично дело из члана 72. овог закона, престаје вршење јавне функције, односно престаје радни однос, у складу са законом.
Функционеру који је осуђен на казну затвора за кривично дело из члана 72. овог закона, забрањује се стицање јавне функције у року од десет година од дана правноснажности пресуде.
Члан 74.
Новчаном казном од 10.000 динара до 50.000 динара казниће се за прекршај функционер ако:
1) прихвати другу јавну функцију супротно одредбама члана 28. овог закона;
2) поступа супротно одредбама члана 29. ст. 2. и 4. овог закона;
3) обавља други посао или делатности супротно одредбама чл. 30. и 31. овог закона;
4) приликом ступања на дужност, односно током вршења јавне функције писмено не обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о чињеницама из члана 32. став 1. овог закона;
5) поступа супротно одредбама члана 33. овог закона;
6) постане члан органа удружења без сагласности Агенције (члан 34. став 1);
7) прими накнаду или поклон супротно члану 34. став 2. овог закона;
8) поступа супротно одредбама члана 35. овог закона;
9) поступа супротно одредбама чл. 39. и 40. овог закона;
10) не обавести о пријему поклона (члан 41. став 1);
11) је утицао на повезано лице да прими поклон у вези са вршењем јавне функције (члан 42. став 3);
12) пријави имовину након истека рока предвиђеног у чл. 43. и 44. овог закона;
13) не уплати имовинску корист у року из члана 55. овог закона.
За прекршај из става 1. овог члана функционеру се може изрећи заштитна мера забране одговорном лицу да врши одређене послове у трајању до једне године.
Новчаном казном из става 1. овог члана казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу и организацији, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавној служби и другом правном лицу које врши јавна овлашћења ако:
1) не достави сва документа и информације у прописаном року (члан 25. став 2);
2) не достави копију евиденције за претходну календарску годину у прописаном року (члан 41. став 2);
3) не обавести Агенцију о ступању функционера на функцију, односно престанку функције у прописаном року (члан 43. став 1).
Члан 75.
Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако заснује радни однос, односно обавља пословну сарадњу са функционером коме је престала јавна функција без сагласности Агенције (члан 38. став 1).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 50.000 динара до 500.000 динара предузетник.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 динара до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу и фукционер коме је престала јавна функција.
Члан 76.
Новчаном казном од 50.000 динара до 250.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако не обавести Агенцију у складу са чланом 36. став 1. овог закона.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 5.000 динара до 30.000 динара и одговорно лице у правном лицу.
XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 77.
Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција („Службени гласник РС”, број 43/04).
Члан 78.
Поступци који су започети пред Републичким одбором за решавање о сукобу интереса у којима није донета одлука до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.
Члан 79.
Предлагачи су дужни да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона поднесу листу кандидата за чланове Одбора Агенције Народној скупштини.
До почетка рада Врховног касационог суда, надлежност овог предлагача врши Врховни суд Србије.
Прву седницу Одбора Агенције сазива и њоме руководи најстарији члан Одбора Агенције у року од 15 дана од дана избора седмог члана Одбора Агенције, чиме се сматра да је Одбор Агенције конституисан.
Одбор Агенције доноси Пословник о раду у року од 30 дана од дана сазивања прве седнице.
Одбор Агенције дужан је да у року од 60 дана од дана конституисања изабере директора и заменика директора.
Члан 80.
Директор је дужан да у року од 60 дана од дана избора донесе Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у стручној служби Агенције.
Директор је дужан да у року од 60 од дана избора донесе подзаконске акте предвиђене овим законом.
Члан 81.
Даном почетка примене овог закона Агенција преузима од Републичког одбора за решавање о сукобу интереса запослене, као и права, обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву који су потребни за вршење надлежности у области рада Агенције.
Члан 82.
Функционер који обавља више јавних функција на дан почетка примене овог закона, дужан је да се у року од 90 дана од дана почетка примене овог закона изјасни коју ће јавну функцију вршити и даље.
Изјашњење из става 1. овог члана функционер доставља Агенцији.
Члан 83.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2010. године.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Србије”, број 97/08