Zaženi se Bogden, dobar junak,
pismo daje na vojsku da ide,
edno stiže a drugo preteče.
Ostavi si ljubu neljubenu,
pa ga nema za devet godine. 5
Verna ljuba doma e ostala,
čekala ga devet godin dana,
a kad stala godina deseta,
rešila e da se preudade.
A svekrva Bogdenova majka, 10
na dan svadbu u lojze otide,
pa zaplače do neba se čulo.
Tag naide eden kršan junak,
pa govori ucveljenoj majci:
„Stara bako, Bogdenova majko, 15
zašto vičeš u toj staro lojze.
El ga vičeš odviše da raste,
el ga vičeš u koren da sane?“
„Što me pitaš, kad mi pomoć ne mož?
Ne vičem ga da odviše raste, 20
već ga vičem u koren da sane.
Imala sam sina edinoga,
kad e bilo na jadno venčanje,
pismo dojde na vojsku da ide,
edno stiže, a druto preteče. 25
Ostade mu ljuba ne ljubena,
pa ga čeka za devet godine,
za toj vreme gorće slze roni,
slze roni Bogdena spominja:
„Vrati mi se, moe milo vojno, 30
vrati mi se vek da vekuemo,
vekuemo i da stareemo."
Sag je pošla godina deseta,
njegova se ljuba preudaje,
preudaje za drugog čoveka. 35
Zatoj plače Bogdenova majka.“
Kršni junak tada progovara:
„Stara bako, Bogdenova majko,
el bi mogla Bogdena poznati?"
„Poznala bi, a kako da ne bi, 40
Bogden ima belegu na glavu.
Tuj belegu ja sam neguvala,
neguvala svaći dan ljubila."
Tagaj junak svoju kapu sturi,
a majka ga odednag poznade. 45
Tag otoše kući na veselje,
na veselje na ženinu svadbu,
pa sedoše za svečanu sovru.
Tuj Bogdena nikoj ne poznade.
Kad nevesta redom zaredila, 50
da svatove u ruku poljubi,
pruži Bogden svoju desnu ruku,
zasja prsten od njino venčanje.
Ljuba vrisnu, Bogdena poznade,
pa mu odma u naručje dođe. 55
Svatovi se tagaj uzbuniše,
ali Bogden mudro progovara:
„Ečte, pite, kićeni svatovi,
Bogden ima svoju milu seju,
nju če Bogden mesto ljube dati." 60
