Зажени се Богден, добар јунак,
писмо даје на војску да иде,
едно стиже а друго претече.
Остави си љубу нељубену,
па га нема за девет године. 5
Верна љуба дома е остала,
чекала га девет годин дана,
а кад стала година десета,
решила е да се преудаде.
А свекрва Богденова мајка, 10
на дан свадбу у лојзе отиде,
па заплаче до неба се чуло.
Таг наиде еден кршан јунак,
па говори уцвељеној мајци:
„Стара бако, Богденова мајко, 15
зашто вичеш у тој старо лојзе.
Ел га вичеш одвише да расте,
ел га вичеш у корен да сане?“
„Што ме питаш, кад ми помоћ не мож?
Не вичем га да одвише расте, 20
већ га вичем у корен да сане.
Имала сам сина единога,
кад е било на јадно венчање,
писмо дојде на војску да иде,
едно стиже, а друто претече. 25
Остаде му љуба не љубена,
па га чека за девет године,
за тој време горће слзе рони,
слзе рони Богдена спомиња:
„Врати ми се, мое мило војно, 30
врати ми се век да векуемо,
векуемо и да стареемо."
Саг је пошла година десета,
његова се љуба преудаје,
преудаје за другог човека. 35
Затој плаче Богденова мајка.“
Кршни јунак тада проговара:
„Стара бако, Богденова мајко,
ел би могла Богдена познати?"
„Познала би, а како да не би, 40
Богден има белегу на главу.
Туј белегу ја сам негувала,
негувала сваћи дан љубила."
Тагај јунак своју капу стури,
а мајка га одеднаг познаде. 45
Таг отоше кући на весеље,
на весеље на женину свадбу,
па седоше за свечану совру.
Туј Богдена никој не познаде.
Кад невеста редом заредила, 50
да сватове у руку пољуби,
пружи Богден своју десну руку,
засја прстен од њино венчање.
Љуба врисну, Богдена познаде,
па му одма у наручје дође. 55
Сватови се тагај узбунише,
али Богден мудро проговара:
„Ечте, пите, кићени сватови,
Богден има своју милу сеју,
њу че Богден место љубе дати." 60
Певач, место записа и напомена
Песму казивала Анка Милановић. Песму записао Јакша Динић.
Референце
Извор
Спрама село зелена ливада (народне песме из Доње Каменице). Песме записао Јакша Динић. 17/1977, бр. 2, стр. 60-61.
