Pređi na sadržaj

Zavojevanje Krima

Izvor: Викизворник

0001 Potrese se zemlja od istoka,
0002 od istoka te do Moskovije,
0003 sinu munja preko Moskovije,
0004 grom udari u vr’ Krma grada
0005 u džamiju cara Tatarina,
0006 razbio mu alem na džamiji,
0007 još mu zdrobi čardak od biljura
0008 i ubi mu dva blizanca sina.
0009 To Tatarom obilježje prvo
0010 ljto haraju na vjeri Moskove,
0011 plijen gone, nji’ za robje vode,
0012 razbijaju krste i oltare,
0013 do mrve im odniješe blago,
0014 rišćanske im poharaše crkve,
0015 majke stare konj’ma pogaziše,
0016 sitnu đecu u oganj bacaše.
0017 To trjalo puno godinica,
0018 dok Moskov’ma grda dodijala,
0019 oni odu gospoji carici,
0020 pred njome su na zemlju panuli:
0021 "O carice, naša mila majko"
0022 Mila majko i sunašce žarko,
0023 mi nipošto živjet ne moremo
0024 od Tatara roda nevjernoga,
0025 vet nas brani naša mila majko!"
0026 Kad je čula to carica mlada,
0027 ustavši se bogu pomolila:
0028 "Blagi bože, u pomoći budi
0029 mojoj hazni i mojoj džebhani
0030 i mojijem od boja topovom!"
0031 Pa skupila vojske tri tabora,
0032 sakupila pak je darivala:
0033 čaušima balte okovane,
0034 a čistijem zlatom obljevene,
0035 nek joj diče i vesele vojsku;
0036 barjaktarom bojna kopja dala
0037 i na koplja svilene barjake,
0038 na barjake časne krste moćne,
0039 a pod krste dvojeglave orle.
0040 Kad ig tako carski opremila,
0041 sva se vojska gospi poklonila,
0042 preklonila do zemljice crne:
0043 "Ostaj zbogom naša mila majko,
0044 naša majko i svjetilo jarko!"
0045 "Pođte zbogom, dragi moji sinci!
0046 Daj vam bože Hazak osvojiti,
0047 oko njega Turke pridobiti."
0048 Kadaj li su do Hazaka došli,
0049 biše grada tri bijela dana -
0050 ništa kletom učinit ne mogli
0051 već se oni dilje odmakoše
0052 i pobolje tope zakopaše.
0053 Dobro im je sreća priskočila,
0054 malo jošte bili su Hazaka,
0055 malo vrij’me tri bijela dana,
0056 brzo im se poklonio grade.
0057 Kad su vid’li od Hazaka Turci
0058 da ne mogu odbranit se živi,
0059 od Moskova eman zaiskaše:
0060 "Aman eman, Moskovi junaci!
0061 Mi vet s vama rati ne imamo,
0062 sva vam budi zemlja Tatarija,
0063 proći ćemo ispod vašeg mača,
0064 ostav’te nam na ramena glave,
0065 svi vidimo da je volja božja -
0066 kaurskoj se mišci pokloniti."