Завојевање Крима

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Потресе се земља од истока,
0002 од истока те до Московије,
0003 сину муња преко Московије,
0004 гром удари у вр’ Крма града
0005 у џамију цара Татарина,
0006 разбио му алем на џамији,
0007 још му здроби чардак од биљура
0008 и уби му два близанца сина.
0009 То Татаром обиљежје прво
0010 љто харају на вјери Москове,
0011 плијен гоне, њи’ за робје воде,
0012 разбијају крсте и олтаре,
0013 до мрве им однијеше благо,
0014 ришћанске им похараше цркве,
0015 мајке старе коњ’ма погазише,
0016 ситну ђецу у огањ бацаше.
0017 То трјало пуно годиница,
0018 док Москов’ма грда додијала,
0019 они оду госпоји царици,
0020 пред њоме су на земљу панули:
0021 "О царице, наша мила мајко"
0022 Мила мајко и сунашце жарко,
0023 ми нипошто живјет не моремо
0024 од Татара рода невјернога,
0025 вет нас брани наша мила мајко!"
0026 Кад је чула то царица млада,
0027 уставши се богу помолила:
0028 "Благи боже, у помоћи буди
0029 мојој хазни и мојој џебхани
0030 и мојијем од боја топовом!"
0031 Па скупила војске три табора,
0032 сакупила пак је даривала:
0033 чаушима балте оковане,
0034 а чистијем златом обљевене,
0035 нек јој диче и веселе војску;
0036 барјактаром бојна копја дала
0037 и на копља свилене барјаке,
0038 на барјаке часне крсте моћне,
0039 а под крсте двојеглаве орле.
0040 Кад иг тако царски опремила,
0041 сва се војска госпи поклонила,
0042 преклонила до земљице црне:
0043 "Остај збогом наша мила мајко,
0044 наша мајко и свјетило јарко!"
0045 "Пођте збогом, драги моји синци!
0046 Дај вам боже Хазак освојити,
0047 око њега Турке придобити."
0048 Кадај ли су до Хазака дошли,
0049 бише града три бијела дана -
0050 ништа клетом учинит не могли
0051 већ се они диље одмакоше
0052 и побоље топе закопаше.
0053 Добро им је срећа прискочила,
0054 мало јоште били су Хазака,
0055 мало вриј’ме три бијела дана,
0056 брзо им се поклонио граде.
0057 Кад су вид’ли од Хазака Турци
0058 да не могу одбранит се живи,
0059 од Москова еман заискаше:
0060 "Аман еман, Москови јунаци!
0061 Ми вет с вама рати не имамо,
0062 сва вам буди земља Татарија,
0063 проћи ћемо испод вашег мача,
0064 остав’те нам на рамена главе,
0065 сви видимо да је воља божја -
0066 каурској се мишци поклонити."