Žnjela moba kod dva goslodara,
Kod Đurđa i kod lepog Pavla;
Silna moba, polje prekrilila,
Sto momaka, dvesta devojaka,
I sto mladi skoro dovedenih 5
I međ njima đurđevica mlada.
Čudilo se malo i veliko:
„Mili bože, čuda velikoga!
„Il je moba, il su najmenici,
„Il od kuće silom poterani?“ 10
Sva je moba žeda i pevala,
Đurđevica žela i plakala.
Tud je Đurđe itar lov lovio,
Pa on pita svoju vernu ljubu:
„Šta je tebi, moja verna ljubo? 15
„Jesi li mi danas užinala?“ —
„Ovako ti užinala majka,
„K’o što ti je ljuba užinala!“ —
Ode Đurđe svome belom dvoru,
Pa besedi svojoj staroj majci: 20
„Koje sunce na blizo kod majke,
„Ono sunce vedro i veselo;
„Koje sunce daleko od majke,
„Ono sunce vrlo neveselo."
Tome mu se dosetila majka. 25
„Valjda si se rasrdio, sine,
„Što sam tvoju nakarala ljubu.
„A kako je pokarati ne ću:
„Sela presti, dvore ne pomela,
„Sela jesti, vode ne donela.“ — 30
„I da si je nakarala, majko.
„I da si je stolom udarila!
„Al da si je ručkom ponudila,
„Ponudila ručkom i užinom!“
