Žunić kapetan i lički Mustajbeg
0001 Divan čini care od Stambola,
0002 Sve vezire u divan potego,
0003 Divan čini za nedilju dana,
0004 Ni s kim care da govori ne će,
0005 A niko ga ne smi upitati,
0006 Najstrag vezir u divan izađe.
0007 Kad mu dođe Đezar Mahmutpaša,
0008 Golu sablju o vratu unese,
0009 A carevu skutu poletio,
0010 U kolino cara poljubio,
0011 Prid njeg sablju metno golotrbu.
0012 Njemu care veli u divanu:
0013 „Mahmutpaša, što s’ od tebe radi,
0014 Što te nejma za nedilju dana?
0015 Kaži meni, odsjekoh ti glavu!“
0016 Njemu veli Đezar Mahmutpaša:
0017 „Gospodaru, care Sulejmane!
0018 Bio sam se bolom razbolio.
0019 Molim ti se, care, kod kolina,
0020 Dede nami u divanu kaži,
0021 Što ti ni s kim da govoriš ne ćeš?“
0022 Kada care čuo Sulejmane,
0023 On se knjige fati pod kolinom:
0024 „Gledaj, paša, što s’ u knjizi piše!“
0025 Kada paša knjigu ujagmio,
0026 Pa on knjigu gleda u divanu.
0027 Ta je knjiga od Budima bila,
0028 Od onoga budimskog vezira:
0029 „Daj pomagaj, care u Stambolu!
0030 Na nami je velika nepravda
0031 Od onoga Žunić-kapetana
0032 Sa Brežina od Janjoka bila.
0033 Vrlo nam je Žunić dodijao,
0034 Zgubio nam najboljeg junaka:
0035 Od Ostruga Cifru Hasanagu,
0036 Kakva age u Unđuru nejma,
0037 Odnio mu glavu sa ramena,
0038 A odveo agina dorata,
0039 Dao glavu Bečanin-ćesaru,
0040 Ćesar ga je dobro pomilovo,
0041 Vladaniju njemu poklonio:
0042 Kog posječe Žunić kapetane,
0043 Za njeg niko ne smi upitati,
0044 A dao mu iz begluka vojsku,
0045 Kud god hoće, da upravlja vojskom.
0046 Sad je nami vrlo dodijao,
0047 Često diže silnovitu vojsku,
0048 Često trče u Unđurovinu,
0049 Robi, pali, nami žalost gradi,
0050 Siče momke, odvodi divojke,
0051 Goni voke, a siče težake,
0052 Na gradove nagoni topove,
0053 Pa on naše obara gradove.
0054 Eto tebi knjiga od vezira:
0055 Ustavi nam Žunić-kapetana
0056 Od Budima i Unđura tvoga!
0057 Ako li ga ustaviti ne ćeš,
0058 Dignut će se tvoji Unđurovci,
0059 Eto naske tebi do Stambola
0060 Doniti ti od Budima ključe,
0061 Čuvaj Budim, kako tebi drago!“
0062 Kad mu paša knjigu prigledao,
0063 Pa je natrag caru povratio,
0064 Car izvadi drugu pod kolinom,
0065 I nju paši u divanu dade:
0066 „Gledaj, paša, što se u toj piše!“
0067 Uze paša, knjigu pregledao,
0068 Ta je knjiga od Bosne ponosne,
0069 Sa Kotara od Zadra kamena,
0070 Četiri bana knjigu napravila,
0071 Poslali je caru i Stambolu:
0072 „Eto knjiga, care Sulejmane!
0073 Molimo se tebi u Stambolu:
0074 Što si tako Turkom dopuštio,
0075 A najvećma ličkom Mustajbegu
0076 I njegovim po Lici Ličanom?
0077 Već je nami beže dodijao:
0078 Često diže po Lici Ličane,
0079 A salazi na naše Kotare,
0080 Robi, pali, nami žalost gradi,
0081 S’ječe momke, a vodi divojke,
0082 Goni voke, a s’ječe težake,
0083 Zameće vavik kavgu po Kotaru
0084 A u miru carskom i principskom.
0085 Molimo se tebi u Stambolu:
0086 Ustavi nam bega od Kotara!
0087 Ti ako ga ustaviti ne ćeš,
0088 Dignut ćemo svoje Kotarane,
0089 Mi odosmo u Mletke principu,
0090 Predati mu ključe od Kotara,
0091 Neka Kotar čuva od Turaka!“
0092 I tu paša knjigu pregledao,
0093 Pa je natrag caru povratio,
0094 Njemu care veli u divanu:
0095 „Sad mi, paša, kaži u divanu:
0096 Mi što ćemo sad od ovih knjiga?
0097 Velika mi tužba dodijala.“
0098 Njemu paša veli u divanu:
0099 „Gospodaru, care Sulejmane!
0100 Lako ti je s njima upraviti:
0101 Dede piši dva b’jela fermana,
0102 Jedan piši ličkom Mustajbegu:
0103 „Eto t’ ferman cara čestitoga!
0104 Tebe fale, da si junak pravi,
0105 Dobro služiš cara čestitoga,
0106 A čuvaš mi Liku od Kotara:
0107 Brže mi glavu Žunić-kapetana
0108 Sa Brežina od Janjoka bila,
0109 Ja Žunića živa do Stambola,
0110 Ja Žunića, ja mu mrtvu glavu.
0111 Ja mi svoju šalji za njegovu!“
0112 Drugi piši Žunić-kapetanu:
0113 „O Žuniću, kraljev službeniče!
0114 Eto t’ ferman cara stambolskoga!
0115 Dobro služiš kralja Bečanina,
0116 A ti čuvaš kraljevu granicu,
0117 Svak te fali, da si junak pravi:
0118 Brže mi glavu ličkog Mustajbega
0119 Sa Udbine, sa široke Like,
0120 Ja mi bega živa do Stambola,
0121 Ja ga živa, ja mu mrtvu glavu,
0122 Ja mi svoju šalji za njegovu!"
0123 Tako će ti jedna glava doći,
0124 Po nesrići mogu i obidve.“
0125 Napraviše dva bila fermana,
0126 Dadoše ih Osman-pašaliji:
0127 „Eto tebi dva b’jela fermana,
0128 Ti ih nosi na Bosnu ponosnu:
0129 Jedan podaj ličkom Mustajbegu,
0130 Drugi nosi Žunić-kapetanu,
0131 Pa ga podaj Žunić-kapetanu,
0132 Onda sađi meni do Stambola.“
0133 Kad ih uze Osman pašalija,
0134 Pašalija pojaha menzila,
0135 On otišće na Bosnu ponosnu,
0136 Bosnu priđe, na Liku iziđe,
0137 A uz Liku pod Udbinu dođe,
0138 Pita konak ličkog Mustajbega,
0139 Kazaše mu kod Crvaća Turci:
0140 „Goni uprav prid begluk-mehanu,
0141 Ti ćeš naći bega u mehani,
0142 Kod pendžera sjedi u mehani,
0143 Za glavom mu dvanest čelenaka,
0144 Oko njega sjede Udbinjani.“
0145 Goni ata prid begluk-mehanu,
0146 A pogleda prid begluk-mehanu,
0147 Sam govori, a sam odgovara:
0148 „Mili Bože, na svačem ti fala,
0149 Vid’de ovih po Lici Ličana!
0150 Ovi su Turci baš ko mrki vuci.
0151 Vid’de ovih ata povezatih,
0152 ’Vakih ata u Stambolu nejma.“
0153 Prid beglukom odjaha hajvana,
0154 Priveza ga za toku direku.
0155 Kada uđe u begluk-mehanu,
0156 Al mehana puna Udbinjana,
0157 Na šezdeset redna čaša hoda.
0158 Poznade im ličkog Mustajbega,
0159 Bega sedam dvori bajraktara,
0160 Mustajbegu poletio ruci,
0161 Dočeka ga lički Mustajbeže,
0162 Kod sebe mu misto namistio:
0163 „Je si l’ zdravo, momak jabandžija?“
0164 „ „Jesam, beže, milom Bogu fala!“ “
0165 Fati s’ beže čaše nalivene,
0166 Pa je pruži Osman-pašaliji.
0167 Red je piti Osman-pašaliji,
0168 Red je piti, jer ne more biti,
0169 Uze čašu ličkog Mustajbega.
0170 Kad mu čašu popi nalivenu,
0171 A Ličani čaše naćeraše,
0172 Razloži s njima hladno piti vino,
0173 A sve misli Osman pašalija:
0174 „Vid’de ovog ličkog Mustajbega
0175 I njegovih mladih Udbinjana,
0176 Svi su pjani u begluk-mehani.
0177 Da bi dao ferman Mustajbegu,
0178 Mogli bi mi glavi kidisati;
0179 Sad mu ne smim ja dati fermana,
0180 Dok ne odu iz mehane Turci.“
0181 Sve ih gleda Osman pašalija,
0182 A beg pije, ni mukaet nije.
0183 Još ne znadu u begluku Turci,
0184 Još ne znadu, ko je i oklen je,
0185 Ne pita ga lički Mustajbeže.
0186 Kada bilo oko ikindije,
0187 Na noge skoči lički Mustajbeže,
0188 Pa otišće beže u džamiju,
0189 A povika Đulić-bajraktara:
0190 „Uzmi toga momka jabaridžiju,
0191 Ti ga vodi do ahara moga,
0192 Sad ću i ja iz džamije doći.“
0193 Uze Đulić Osman-pašaliju,
0194 Odvede ga begu do ahara.
0195 Malo sjeli u ahar-odaji,
0196 A sve misli Osman pašalija,
0197 Kako će ferman dati Mustajbegu.
0198 Njima dođe lički Mustajbeže
0199 I uz bega trijest Udbinjana,
0200 Posjedaše u ahar-odaji,
0201 Posjediše i kahvu popiše.
0202 Svaki ode do konaka svoga,
0203 Veš im vakat bio od akšama,
0204 Večeraše i akšam klanjaše,
0205 Njima dođe trijest Udbinjana,
0206 Posjediše s njima do jacije.
0207 Sve ih gleda Osman pašalija,
0208 A ne daje careva fermana.
0209 Udbinjani na noge skočiše,
0210 Svaki ode svome bilu dvoru,
0211 Ode beže u kulu kamenu,
0212 A ostade Osman pašalija
0213 U aharu na mehku jataku.
0214 Kad pospaše begove delije,
0215 Podiže se Osman pašalija:
0216 „Bože mili, na svačem ti fala!
0217 Ne mogu bega dočekati sama,
0218 Da mu predam careva fermana,
0219 A ne smim ga dati pred Ličani,
0220 Mogli bi mi glavi kidisati;
0221 Ja ga više ne ću ni čekati,
0222 Spremiti se u ahar-odaji,
0223 Pojahati konja velikoga,
0224 Da ja bježim sa široke Like,
0225 Ne bi l’ kako ja iznio glavu,
0226 Volim svojoj na ramenu glavi,
0227 Neg stotinu carevih fermana.“
0228 Dok se spremi Osman pašalija,
0229 Dok izvede ata u avliju,
0230 Pa pojaha ata u avliji,
0231 A već b’jela zora obilila.
0232 Podranio lički Mustajbeže
0233 A u kuli u svojoj odaji.
0234 Kad pogleda beže sa pendžera,
0235 On opazi momka jabandžiju,
0236 Gdje pobiže na avlijnska vrata.
0237 Stade vika ličkog Mustajbega:
0238 „Seiz-Simo, virna slugo moja,
0239 Izvedi mi pod čulom goluba!
0240 Uteče mi momak jabandžija,
0241 Ja ga ne znam, ko je ni oklen je;
0242 More serdar biti sa Kotara,
0243 Prevariti ličkog Mustajbega.“
0244 To mu reče, u avliju sađe,
0245 Izvede Simo pod čulom goluba.
0246 A Mustajbeg uzjaha goluba,
0247 Pa poteče na avlijnska vrata,
0248 Kad izjaha do vode Crvaća,
0249 Već je bio danak osvanuo.
0250 Beg opazi momka jabandžiju,
0251 Gdje pobiže uz Krbavu ravnu.
0252 Stade vika ličkog Mustajbega:
0253 „Jabandžija, uticanja nejma,
0254 Veš se kaži, ko si i oklen si?“
0255 A kad vidi Osman pašalija,
0256 Da golubu uteći ne more,
0257 Iz nidara ferman izvadio,
0258 Pa on ferman baci na Krbavi,
0259 A pobiže uz Krbavu ravnu.
0260 Kad dojaha lički Mustajbeže
0261 I opazi knjigu na Krbavi,
0262 Sa goluba knjigu ujagmio,
0263 Beg poznade careva fermana:
0264 „Ja ga dalje ni ćerati ne ću,
0265 Veš ja idem u Udbinu bilu,
0266 Spremiti se u svojoj odaji,
0267 Ja ću izaći u begluk-mehanu,
0268 A dovesti Omer-efendiju,
0269 Nek prouči ferman u mehani,
0270 Da ja vidim, što mi care piše.“
0271 Kad Mustajbeg u Udbinu dođe,
0272 Ode beže u svoju odaju,
0273 Carski ferman u sanduk metnuo.
0274 Dok se beže spremi u odaji
0275 I on ode u begluk-mehanu,
0276 Zaboravi ferman u sanduku,
0277 U mehani hladno pije piće.
0278 A otišće Osman pašalija,
0279 Sve dan po dan, a konak po konak
0280 Stiže kuli Žunić-kapetana,
0281 Dočeka ga Žunić kapetane,
0282 Dade njemu careva fermana,
0283 A veli mu Žunić kapetane:
0284 „Kapidžija cara stambolskoga,
0285 Dede vidi, što mi care piše!“
0286 Kapidžija ferman proučio.
0287 Kada vidi Žunić kapetane:
0288 „Ne staraj se, carski kapidžija!
0289 Hajde tamo caru i Stambolu,
0290 Ja ću toga bega potražiti.“
0291 Kapidžija ode do Stambola.
0292 Vid’de glave ličkog Mustajbega!
0293 Svako jutro rani u mehanu,
0294 On po vas dan hladno pije vino,
0295 A ne pazi careva fermana,
0296 Sve dan po dan za petnaest dana.
0297 Jednoč beže sjedi u aharu,
0298 A pogleda beže sa pendžera,
0299 Dojahaše do dva konjanika
0300 U avliju ličkog Mustajbega.
0301 U avliji ate odjahaše,
0302 Pa uđoše begu u odaju,
0303 Dočeka ih lički Mustajbeže,
0304 Beg se s njima za zdravlje upita,
0305 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0306 Oni kahvu piju u odaji,
0307 A gleda ih lički Mustajbeže,
0308 On ih gleda, poznati ne more.
0309 Kada bilo oko ikindije,
0310 Sve pogleda momak sa pendžera,
0311 Izvede Simo begova goluba,
0312 Povede ga do vode Crvaća.
0313 Tome momku suze udariše
0314 Gledajući begova goluba.
0315 Onda im lički veli Mustajbeže:
0316 „Dvi delije, momci jabandžije!
0317 Ja vas ne znam, ko ste i oklen ste,
0318 De se kaž’te meni u odaji!“
0319 Jedan njemu veli u odaji:
0320 „Zar me, beže, poznati ne moreš?
0321 Ja poznadoh velikog goluba.
0322 Gdje si onog konja nabavio?“
0323 Njemu veli lički Mustajbeže:
0324 „Ja sam davno konja nabavio
0325 Od Ostruga, od Unđurovine.
0326 Ja sam imo tamo pobratima,
0327 Od Ostruga Cifru Hasanagu,
0328 Od njega sam konja nabavio.“
0329 Tome momku suze udariše:
0330 „Dobro, lički, znadem, Mustajbeže.
0331 Kad si ovog konja nabavio
0332 Od mog babe, Cifre Hasanage.
0333 Ja sam d’jete Cifre Hasanage,
0334 A meni je ime Omeraga.
0335 Ovo mi je pobro od Budima,
0336 Ako s’ čuo Herdelj-Ibrahima.“
0337 Prigrli ga lički Mustajbeže:
0338 „Ti si, sine, pobratima moga!
0339 Jeste l’, sinko, zdravo i veselo,
0340 Je l’ ti babo zdravo na odžaku?“
0341 „ „Zdravo smo ti, al veselo nismo,
0342 Davno mi je babo poginuo:
0343 Evo ima tri pune godine,
0344 Kako mi je babo poginuo,
0345 Pogubi ga Žunić kapetane
0346 Sa Brežina od Janjoka bila.
0347 Odnio mu glavu odsičenu,
0348 A odveo babina dorata.
0349 Odnio glavu Beču bijelome.
0350 Ćesar ga je vrlo pomilovo,
0351 Vladaniju njemu dopuštio,
0352 A dao mu iz begluka vojsku:
0353 Kad god hoće Žunic kapetane,
0354 On podiže silnovitu vojsku,
0355 A izlazi u Unđurovinu,
0356 Robi, pali, nami žalost gradi.
0357 U nas, beže, sad nejma junaka,
0358 Da bi njemu stao na mejdanu,
0359 Da pogubi Žunić-kapetana,
0360 Da okaje roditelja moga.
0361 Ja bi njemu na mejdan izišo,
0362 Ja b’ okajo roditelja svoga,
0363 Ja b’ mu dao sa ramena glavu.
0364 Koja fajda, lički Mustajbeže,
0365 U nas ata nejma u Unđuru
0366 Pram doratom roditelja moga,
0367 Da bi njemu stao na mejdanu.
0368 Vrlo nam je Žunić dodijao
0369 Posli babe roditelja moga,
0370 Na njeg su se nagonili Turci,
0371 Izlazili na mejdan junački,
0372 Zgubio je dvanest mejdandžija
0373 Na doratu roditelja moga,
0374 A dvaest ih živih ufatio,
0375 Pušto ih je za novce gotove.
0376 Vrlo mi je Žunić dodijao,
0377 Pa sam tebi došo na Udbinu:
0378 Molim ti se, lički Mustajbeže,
0379 Daj mi, beže, velikog goluba,
0380 Da na njemu na mejdan izađem,
0381 Ne bi l’ svoga okajao babu,
0382 Povratio babina dorata.“
0383 Njemu veli lički Mustajbeže:
0384 „A moj sinko, Cifra Omeraga!
0385 Ja goluba ne bi požalio,
0386 Da bi konja nikad ne vidio.
0387 Eto, sinko, jada velikoga!
0388 Sad sam vrlo konja zamorio,
0389 Evo nejma tri bijela dana,
0390 Kako mi je bio na obdulji,
0391 Na obdulji kod Zadra bijela.
0392 Tri su bana metnula obdulju,
0393 Svaki metno stotinu dukata.
0394 Ban zadarski knjigu opravio:
0395 Meni poslo knjigu na Udbinu,
0396 Da goluba svedem na obdulju,
0397 Da kušaju ate na obdulji.
0398 Ja ga slao Zadru kamenome,
0399 I ja sam metno stotinu dukata,
0400 Uteko mi golub na obdulji,
0401 Za to mi niko nije zavidio,
0402 Ban mi poslo veliku obdulju,
0403 Pa sam svoga konja zamorio.
0404 Pričekaj me za petnaest dana,
0405 Dok odmorim konja velikoga,
0406 Ja ću s tobom do Ostruga poći,
0407 I ja sići taj mejdan gledati,
0408 Povest ćemo mojega goluba.“
0409 Njemu veli Cifra Omeraga:
0410 „Ne mogu, beže, ni noći noćiti,
0411 Meni vojska leži kod Ostruga,
0412 Ja se bojim Žunić-kapetana,
0413 Sad ce Žunić istirati vojsku,
0414 More meni Ostrug popaliti.“
0415 To mu reče, a na noge skoči.
0416 Njemu veli lički Mustajbeže:
0417 „Hajde, sinko, Cifra Omeraga!
0418 Meni s’ nadaj u trećoj nedilji:
0419 Doći će ti lički Mustajbeže
0420 I dovesti velikog goluba,
0421 Ti š’ Žunića na mejdan zovnuti.
0422 Ja ću najpri na Kanižu saći,
0423 Podignuti Hasanpašu Tiru,
0424 Dignut ćemo budimskog vezira,
0425 Neka pođe taj mejdan gledati.“
0426 Digoše se oba pobratima,
0427 Omeraga ode do Ostruga,
0428 Osta beže u konaku svome,
0429 Noć noćio, rano podranio,
0430 Da on ide u begluk-mehanu,
0431 Pa otvori sanduk u odaji.
0432 Kad on carski ferman opazio,
0433 A odjeknu beže u odaji:
0434 „Vid’de mene, budalaste glave,
0435 Vid’ u mene carskoga fermana,
0436 Još fermana ni vidio nisam!“
0437 Pa dobavi Omer-efendiju,
0438 Tu mu hodža ferman proučio,
0439 Pa mu kaže, šta s’ u njemu piše.
0440 Kada čuo lički Mustajbeže,
0441 A odjeknu lički Mustajbeže:
0442 „Udbinjani, braćo i družino!
0443 Čujete li carskoga fermana?
0444 Što mi j’ care u njemu pravio:
0445 Od mene išće Žunić-kapetana,
0446 Jali živa, jal mu mrtvu glavu,
0447 Ja da svoju nosim za njegovu.
0448 I njemu je ’vaki otpravio:
0449 Sad ce njemu jedna glava doći,
0450 Sad morete bega poželiti.
0451 Svaki hajte bilu dvoru svome,
0452 Spremajte se kod odžaka svoga,
0453 Da idemo u Unđurovinu
0454 Potražiti Žunić-kapetana.
0455 Da bi njega ovdje dočekali,
0456 Mogo bi nam Liku zapaliti.
0457 Svak se spremaj za nedilju dana,
0458 Nami valja tamo polaziti.“
0459 Svak okrenu svome bilu dvoru.
0460 Knjige lički piše Mustajbeže,
0461 Knjige šalje na četiri strane,
0462 Zbija beže na Udbini vojsku,
0463 A dobavi pašu Radosliju
0464 Od bila Hlivna i vode Bistrice.
0465 Kada savi na Udbini vojsku,
0466 Sve savio bege i ajane,
0467 Opremi se lički Mustajbeže,
0468 Jer on paši veli na Udbini:
0469 „Eto t’, paša, Lika i Udbina!
0470 Čuvaj meni Like od Kotara,
0471 Meni valja do Budima sići.
0472 Ja ti tamo čudo vojske ne ću,
0473 Neg hiljadu i trista konjika
0474 Izabratih od boja junaka.“
0475 „ „Hajde, beže, ne staraj se s time!“ “
0476 Opremi se lički Mustajbeže,
0477 Probra beže po Lici junake,
0478 S njim Hrnjica od Kladuše pođe.
0479 Otiskoše sa Udbine Turci.
0480 Najpri beže Kostajnici dođe,
0481 I u njojzi konak učinio
0482 U Turčina Ćore Mustajbega.
0483 Noć noćiše, rano podraniše,
0484 Ode beže sentu i Kaniži.
0485 Kad Mustajbeg u Kanižu sađe,
0486 Dočeka ga Hasanpaša Tiro,
0487 I kod njega konak učinio.
0488 Hasanpaša diže Kanižane,
0489 S njima pođe Hasanpaša Tiro,
0490 Otiskoše do Budima bila.
0491 Sve dan po dan, a konak po konak,
0492 Kad stigoše bijelu Budimu,
0493 Kod vezira konak učinili,
0494 Podigoše budimskog vezira
0495 Po fermanu cara stambolskoga.
0496 Diže vezir carske jenjičare,
0497 Otiskoše do Ostruga bila,
0498 U Ostrugu konak učinili.
0499 Podigoše od Ostruga vojsku.
0500 Pod Bakonju vojsku istiraše,
0501 Pod Bakonjom konak učiniše.
0502 Stoji vika ličkog Mustajbega:
0503 „Ličani moji, braćo i družino!
0504 Nije l’ mati rodila junaka,
0505 Da obuče kaursko odilo,
0506 A pojaše ata velikoga,
0507 Da udari u goru Bakonju,
0508 Noćom sađe na Brežine ravne
0509 Biloj kuli Žunić-kapetana,
0510 Da uhodi kulu i avliju:
0511 Je li Žunić kod odžaka svoga,
0512 Nada li se ličkom Mustajbegu,
0513 Da će njega beže potražiti
0514 Po fermanu cara stambolskoga.
0515 Al je i on podignuo vojsku,
0516 Je l’ otišo bega potražiti?
0517 Da donese haber Mustajbegu,
0518 Kršno će ga beže darovati:
0519 Evo mu, djeco, stotinu dukata!“
0520 Ličani muče, ništa ne govore.
0521 Njemu veli Đulić bajraktaru:
0522 „Lako b’, beže, našo uhodnika,
0523 Mi ne znamo do Janjoka puta
0524 Biloj kuli Žunić-kapetana.“
0525 Stade vika Cifre Omerage:
0526 „Ja ću, beže, biloj kuli sići.“
0527 To mu reče, uzjaha đogata,
0528 Pa otišće u goru Bakonju.
0529 Dok izjaha momak u planinu,
0530 Blizo j’ kula pod gorom Bakonjom.
0531 Kad pogleda kuli na Brežine,
0532 Sve zeleno polje zasvitlilo,
0533 Babnji biju, a sviri svirala,
0534 A odjeknu momak na đogatu:
0535 „Ono j’ Žunić podignuo vojsku,
0536 Eto ga uprav do Ostruga moga,
0537 Sad će mi Ostrug bio zapaliti!“
0538 Na planini povrati đogata,
0539 Pa pobiže begu pod Bakonju.
0540 Kada ličkom stiže Mustajbegu,
0541 Njega lički pita Mustajbeže:
0542 „Jesi l’ bio kod kule kamene,
0543 Je li Žunić u kuli kamenoj?“
0544 „ „Prođ’ se, beže, ne zadaji jada!
0545 Žunić je silnu vojsku pokupio:
0546 Ja se bojim, lički Mustajbeže,
0547 Nikud će Žunić vojskom okrećati,
0548 Ja će ići Lici i Udbini,
0549 Ja će najpri do Ostruga moga.
0550 Ja sam viđo iz gore Bakonje,
0551 Pa se bojim, lički Mustajbeže,
0552 Da će najpri do Ostruga moga.
0553 Vraćaj, beže, budimskog vezira,
0554 Bjež’mo, beže, do Ostruga moga!“ “
0555 Stade vika Tale Ličanina:
0556 „Ja kopile, Cifra Omeraga!
0557 Kad ti kuli dolazio nisi,
0558 To ti lažeš našem Mustajbegu.
0559 Ništa tamo ni vidio nisi,
0560 Ne laži nam ličkom Mustajbegu,
0561 Nije beže vaša prdačina.“
0562 Nasmija se Cifra Omeraga:
0563 „Pobratime, Tale Ličanine!
0564 Jaši, Tale, velikog kulaša,
0565 Ja ću te svesti kuli od kamena,
0566 Pa ’š viditi, što vidio nisi.“
0567 Talošina pojaha kulaša,
0568 Prid njim aga na đogatu pođe,
0569 Otiskoše uz goru Bakonju.
0570 Kad pogleda Tale Ličanine:
0571 „Gdje je kula Žunić-kapetana?“
0572 „ „Ne vidi se kula, pobratime,
0573 Škoda se je noćca prigodila,
0574 Blizo j’ kula Žunić-kapetana.“ “
0575 Stade vika na kulašu Tale,
0576 A poteže nadžak sa kulaša:
0577 „Stan’ kopile, Cifra Omeraga!
0578 Da što kažeš begu Mustajbegu,
0579 Da je vojska oko kule bile,
0580 Sve zeleno polje zasvitlilo?“
0581 „ „Nemoj, pobro, kidisati glavi!
0582 Goni za mnom velikog kulaša,
0583 Hajmo, brate, kuli i avliji!“ “
0584 U planinu ate otiskoše
0585 I Bakonju goru pregaziše.
0586 Svede ga aga kuli i avliji:
0587 Oko kule nigdi nikog nejma,
0588 U avliju ate ujahaše,
0589 Onda veli Cifra Omeraga:
0590 „Sjaši, brate, velikog kulaša!
0591 Kad su avlijnska otvorena vrata,
0592 Mi hajdemo kulu uhoditi!“
0593 Odjahaše ate u avliji,
0594 Nije bila kula preključata.
0595 Kad uđoše u kulu kamenu,
0596 Naprid ide Cifra Omeraga.
0597 Kad dođoše odaji na vrata,
0598 Pogledaše u halvat-odaju,
0599 Al divojka sjedi u odaji,
0600 Kod divojke jasna gori svića,
0601 Sin Matija na jataku spava,
0602 Sin Matija od petnest godina.
0603 A uskoči aga u odaju,
0604 A za njime Tale Ličanine.
0605 Sijnu ćorda Cifre Omerage,
0606 On posiče na jataku d’jete,
0607 A veli mu Tale Ličanine:
0608 „Što to, pobro, od Boga ti teško!
0609 Što pogubi na jataku d’jete?
0610 Opazit će Žunić kapetane,
0611 Mogli b’ ludo posijati glave.“
0612 Onda veli Cifra Omeraga:
0613 „Lipa Ružo Žunić-kapetana!
0614 Je li ovde Žunić kapetane,
0615 Je li Žunić u svojoj odaji?“
0616 „ „O Turčine, Cifra Omeraga,
0617 Nemoj meni kidisati glavi!
0618 Ovde nejma Žunić-kapetana,
0619 Istom mi je iz kule izašo:
0620 Moj je ćaća podignuo vojsku,
0621 Konjanika dvadeset hiljada,
0622 A pišaca za deset hiljada,
0623 Da on ide na široku Liku
0624 Potražiti ličkog Mustajbega.
0625 Stigo mu je ferman od Stambola
0626 Poraz glave ličkog Mustajbega.
0627 Sad je digo ispod kule vojsku,
0628 Ode s vojskom niz polje zeleno.“
0629 Onda veli Cifra Omeraga:
0630 „Pobratime Tale Ličanine!
0631 Ja sam njemu sina pogubio,
0632 Eto tebi kićena divojka!“
0633 „ „Ne budali, Bogom pobratime!
0634 Džaba tebi kićena divojka!
0635 Tale ne će nikakve divojke,
0636 Ti kad si mu sina pogubio,
0637 Ti ponesi kićenu divojku,
0638 A ja ću mu kulu zapaliti,
0639 Nek oglase dade kod Janjoka,
0640 Nek se vrati Žunić kapetane,
0641 Nek ne ide na široku Liku.“
0642 Na tavanu vatru naložio,
0643 Pa se natrag niz kulu vratiše,
0644 U avliji ate pojahaše.
0645 Ponese aga kićenu divojku,
0646 A povika Talu Ličanina:
0647 „Bjež’mo, Tale, niz polje zeleno!“
0648 Pobigoše niz polje Bakonji,
0649 Na Bakonju goru izjahaše,
0650 Planu kula Žunić-kapetana,
0651 A na kuli otrže prangija,
0652 Na Janjoku pukoše topovi.
0653 Dok stigoše ličkom Mustajbegu,
0654 Dočeka ih lički Mustajbeže,
0655 Pita beže kićene divojke:
0656 „Kud je pošo Žunić kapetane?“
0657 „ „Digo je, beže, silnovitu vojsku,
0658 Ode s vojskom na široku Liku
0659 Potražiti tebe, Mustajbeže!
0660 Stigo mu je ferman od Stambola
0661 Poraz tvoje glave, Mustajbeže!“ “
0662 Stade vika ličkog Mustajbega:
0663 „O Ličani, moji sokolovi!
0664 Dobrim atom pritež’te kolane,
0665 Hajmo natrag na široku Liku!
0666 Sad će Žunić pod Udbinu doći,
0667 Svu će moju Liku zapaliti.“
0668 A veli mu Hasanpaša Tiro:
0669 „Stani. beže, ako Boga znadeš!
0670 Meni s’ čini, lički Mustajbeže,
0671 Da će Žunić vojsku povratiti,
0672 On viditi, što j’ od kule bilo.“
0673 Veš dan svanu i ogranu sunce.
0674 Spremaju se pod Bakonjom Turci,
0675 A iz klanca konjik iskočio
0676 Na doratu ka na biloj vili,
0677 A za njime iz planine vojska.
0678 Ide vojska na polje zeleno,
0679 Stoji vika Hasanpaše Tire:
0680 „Eno, beže, Žunić-kapetana!
0681 Ono j’ Žunić na konju doratu.“
0682 A i paša vojsku naređuje.
0683 Kad iziđe iz planine vojska,
0684 A izjaha Žunić na doratu,
0685 Stade vika Žunić-kapetana:
0686 „O veziru od Budima bila!
0687 Ko mi kuli na Brežine sađe,
0688 Ko mi pogubi sina jedinoga,
0689 A odnese kićenu divojku,
0690 Ko upali moju bilu kulu:
0691 Nek izlazi na mejdan junački!“
0692 A svak muči, ništa ne divani.
0693 Stade vika Đulić-bajraktara:
0694 „O Žuniću, kraljev službeniče!
0695 Ja pogubih sina jedinoga,
0696 A ujagmih kićenu divojku,
0697 Upalih ti kulu od kamena.
0698 Jesi l’ čuo Đulić-bajraktara,
0699 Bajraktara ličkog Mustajbega?
0700 Ja du tebi na mejdan izaći.“
0701 Pa izjaha Đulić na đogatu,
0702 A u gotov mejdan ujahaše.
0703 U mejdanu pa se okrenuše.
0704 Ufati Žunić Đulić-bajraktara,
0705 Bajraktara ruke savezao,
0706 Udari koplje, priveza đogata,
0707 Za đogata Đulić-bajraktara,
0708 A uzjaha dora velikoga,
0709 A povika ličkog Mustajbega:
0710 „Čuj Mustajbeg, od sve Like glavo!
0711 Na te imam ferman od Stambola,
0712 Ja na živu ja na mrtvu glavu,
0713 Šalji meni drugog mejdandžiju!
0714 Ako, beže, mejdandžije nejmaš,
0715 Hodi meni na mejdan izađi!“
0716 A izjaha Vrcić na doratu:
0717 „Evo tebi jutros mejdandžije!“
0718 Dok u gotov mejdan ujahaše,
0719 U mejdanu pa se okrenuše,
0720 Ufati Žunić Vrcić-bajraktara
0721 I njegova doru velikoga:
0722 Udari koplje, priveza dorata.
0723 Kod dorata Vrcić-bajraktara,
0724 A povika bega udbinjskoga:
0725 „Šalji, beže, meni mejdandžiju,
0726 Ja ti meni na mejdan izlazi!“
0727 Stade vika Huskan-bajraktara:
0728 „Evo tebi jutros mejdandžije!“
0729 I Huskan mu na mejdan izađe,
0730 U mejdanu pa se udariše,
0731 Ispucaše, a ne zafatiše,
0732 Ufati Žunić Huskan-bajraktara
0733 I njegova velikog mrkana,
0734 Udari koplje, priveza mrkana,
0735 Uz mrkana Huskan-bajraktara,
0736 Žunić viče bega udbinjskoga:
0737 „Kamo, beže, meni mejdandžija?“
0738 A izjaha Ćerim na alatu,
0739 I Ćerim mu na mejdan izađe,
0740 I Ćerima ufatio živa.
0741 A sve begu suze udaraju,
0742 Žao begu mladih bajraktara.
0743 Goneći se s njima u mejdanu
0744 Osvoji Žunić sedam bajraktara,
0745 Bajraktara ličkog poglavara,
0746 Svakome je ruke savezao.
0747 Stoji vika Žunić-kapetana:
0748 „Ako, beže, žališ bajraktara,
0749 Šalji meni, beže, mejdandžiju!“
0750 Stade vika Tale Ličanina:
0751 „Stan’, pričekaj Talu Ličanina.
0752 Eto tebi Tale mejdandžije!“
0753 A u gotov mejdan ujahaše.
0754 Dok s’ sretoše, pa se premetnuše,
0755 Osvoji Žunić Talu u mejdanu,
0756 I Taline ruke savezao,
0757 Kulaša mu za koplje privezo,
0758 A privezo Talu za kulaša.
0759 Opet viče Žunić kapetane:
0760 „Ako, beže, mejdandžije nejmaš,
0761 Hodi meni na mejdan iziđi,
0762 Na naske su carevi fermani!“
0763 A povika mali Radovane:
0764 „Stan’, Žuniću, vridan kapetane!
0765 Kad si svezo sedam bajraktara
0766 I mog pobru Talu Ličanina,
0767 Još prečekaj malog Radovana!
0768 Ako osvojiš Radu u mejdanu,
0769 Veš u bega mejdandžija nejma,
0770 Eto tebe, eto Mustajbega!“
0771 A u gotov mejdan ujahaše,
0772 Dugo su se oni primećali,
0773 Osvoji ga Žunić kapetane
0774 I ufati Rada i gavrana,
0775 Sveza vrana, kod njeg Radovana,
0776 Povikuje ličkog Mustajbega:
0777 „Šalji, beže, meni mejdandžiju!“
0778 A pogleda beže po Ličanih,
0779 Svak prida se oči oborio,
0780 Svaki muči, ništa ne govori.
0781 Njima veli lički Mustajbeže:
0782 „O Ličani, sam vas Bog ubio!
0783 Zar u mene već junaka nejma
0784 Posli mojih sedam bajraktara
0785 I našega Tale Ličanina
0786 I begova malog Radovana?“
0787 Pa Mustajbeg pojaha goluba:
0788 „Stan’, Žuniću, kraljev službeniče,
0789 Eto na te ličkog Mustajbega!“
0790 Kada vidi Cifra Omeraga,
0791 A zacvili Cifra Omeraga,
0792 On ufati pred begom goluba:
0793 „Stani, beže, ja ti ruku ljubim!
0794 Pokloni meni Žunić-kapetana,
0795 A podaj mi velikog goluba.
0796 Da na njemu na mejdan izađem!“
0797 Njemu veli lički Mustajbeže:
0798 „Prođ’ se, sine, Cifra Omeraga!
0799 Moja je, sinko, na mejdan izaći.“
0800 A povika Hasanpaša Tiro:
0801 „Daj mu, beže, velikog goluba!“
0802 Beg odjaha velikog goluba,
0803 Pa ga dade Cifri Omeragi:
0804 „Nemoj mi, sine, konja uputiti!“
0805 Omeraga uzjaha goluba,
0806 A povika Žunić-kapetana:
0807 „Stan’, Žuniću, kraljev službeniče!
0808 Evo tebi jutros mejdandžije,
0809 Mejdandžije Cifre Omerage!
0810 Jutros ćemo babu okajati.
0811 Ti si moga babu pogubio,
0812 Jašeš doru roditelja moga.“
0813 Kad u mejdan ate ujahaše,
0814 Stade cika begova goluba.
0815 Kad poteže naru u mejdanu,
0816 Poznade ga dorat u mejdanu,
0817 Vavik je jači bio od dorata.
0818 Dobar dorat pomete skokove,
0819 U mejdanu pa se okrenuše,
0820 Ufati aga Žunić-kapetana.
0821 Kad osvoji Žunić-kapetana,
0822 I njegove ruke savezao,
0823 Stoji vika ličkog Mustajbega:
0824 „Moj sinovče, Cifra Omeraga!
0825 Nemoj njemu kidisati glavi,
0826 Ti ne sici takoga junaka,
0827 Dovedi ga živa do meneka!“
0828 Vodi Cifra Žunić-kapetana,
0829 Pa ga dade ličkom Mustajbegu:
0830 „Eto t’, beže Žunić-kapetana!
0831 Meni će dorat roditelja moga.“
0832 Oprosti mu sedam bajraktara.
0833 Kad Žunića živa ufatiše,
0834 Stoji vika janjočkoga bana:
0835 „Čuj, veziru od Budima bila!
0836 Mi ne ćemo zamećati kavge.
0837 Da nam ginu carevi vojnici,
0838 Danas ne daj zamećati kavge!“
0839 Ne dade vezir zamećati kavge.
0840 Stoji vika Cifre Omerage:
0841 „Gospodine Janoklijću bane!
0842 Ko god žali Žunić-kapetana,
0843 Nek izjaše na mejdan junački!"
0844 Njemu veli Janoklijću bane:
0845 „O Turčine Cifra Omeraga!
0846 Veš ti drugog mejdandžije nejma,
0847 Ti s’ okajo roditelja svoga.“
0848 Sve Ličani zubi poškripljuju:
0849 „Daj nam izun, lički Mustajbeže!
0850 Mi ćemo ovde kavgu zametnuti
0851 Brez izuna budimskog vezira.“
0852 A veli im lički Mustajbeže:
0853 „Prođ’te s’, djeco, moji sokolovi!
0854 Izginut će carski jenjičari,
0855 Meni valja do Stambola sići,
0856 Ko će caru dževap učiniti?“
0857 Stade vika Tale Ličanina:
0858 „Ja te, beže, poslušati ne ću,
0859 Ja sam za te bio na mejdanu,
0860 Svezo me Žunić kako žensku glavu,
0861 Ja ću danas zametnuti kavgu,
0862 Da ću svoje kuće ne viditi.
0863 Eto tebe, a eto Žunića,
0864 Vi ćete tamo caru dževapiti!“
0865 Stade dreka na kulašu Tale,
0866 Uporedi na gavranu Rade,
0867 Trže s’ s njima sedam bajraktara.
0868 Porede im ličke nabodice,
0869 Trgoše se Unđurovci Turci,
0870 A dočeka Janoklijću bane.
0871 Kad se dvije sile ošinuše,
0872 Ličani svakom munu ujagmiše,
0873 Ujagmiše, kavgu zametnuše:
0874 Puška puca, nikad ne patiše,
0875 Stoji crne zemlje gudljevina,
0876 Sve Bakonja gora pojekuje.
0877 Goniše se četiri sahata,
0878 Niko nikog ne pomače tute.
0879 Već svakome vatra dodijala,
0880 Već pobiže Janoklijću bane,
0881 Izmače se budimski vezire,
0882 Već se natrag oni uzvraćaju.
0883 Jenjičari dok se povratiše,
0884 I ostali Turci pobigoše.
0885 Kad se obi sile rastaviše,
0886 Ode bane pod goru Bakonju.
0887 Svakog lipa hisa dopanula,
0888 S obi s’ strane vrlo izgrdiše:
0889 Deset hiljad banu poginulo,
0890 A veziru dvanaest hiljada.
0891 Ličani se vrlo izgrdili:
0892 Od begovih hiljadu konjika
0893 Pet stotina begu poginulo.
0894 Već mrtvace svoje rastaviše,
0895 Rastaviše, pa ih pokopaše.
0896 Oboji se natrag povratiše:
0897 Ode bane do Janjoka bila,
0898 Ode vezir do Budima svoga,
0899 Kada vezir do Budima siđe
0900 I odvede ličkog Mustajbega,
0901 U Budimu pa se odmoriše.
0902 Dok opremi Lika ranjenike.
0903 Beg ih posla na široku Liku.
0904 Svakog vezir dobro darovao,
0905 A najbolje ličkog Mustajbega:
0906 „Ti ćeš, beže, ići do Stambola,
0907 Ti ’š voditi Žunić-kapetana,
0908 Predati ga caru u Stambolu.“
0909 „Hoću", reče lički Mustajbeže,
0910 A povika Talu Ličanina:
0911 „Ti ne ’š, Tale, na široku Liku,
0912 Ti ćeš sa mnom do Stambola poći.“
0913 „ „Ne ću, beže, vjeru ti zadajem!
0914 Ja sam jednoč bio u Stambolu,
0915 Viš sam reko, da u Stambol ne ću.“ “
0916 „Hoćeš, Tale, lička budalino,
0917 Ti si najpri kavga zametnuo.“
0918 Pripade se Tale Ličanine.
0919 Njemu veli budimski veziru:
0920 „Ne boj s’, sine, Tale Ličanine!
0921 Ja ću za to dževap učiniti:
0922 Među se se vojske zavadile.“
0923 Dade knjigu ličkom Mustajbega,
0924 Uz njeg posla Hasanpašu Tiru,
0925 Odvedoše Žunić-kapetana.
0926 Kad dođoše caru i Stambolu,
0927 Kad Mustajbeg pred cara iziđe
0928 I uz njega Hasanpaša Tiro,
0929 Dadoše mu Žunić-kapetana.
0930 Njemu veli care u divanu:
0931 „O Žuniću, kraljev službeniče!
0932 Na te mi je tužba dodijala,
0933 Hoću li ti glavu odrizati?“
0934 „ „Gospodaru, u tvojoj sam ruci!
0935 Moreš meni odrizati glavu.
0936 A svaki su cari milostivi,
0937 I mene je care pomilovo.“ “
0938 Njemu veli care Sulejmane:
0939 „Vidiš moga ličkog Mustajbega!
0940 Vrlo ste se asi učinili,
0941 Na vas mi je tužba dodijala,
0942 Što palite i često robite,
0943 Sirotinja podniti ne more,
0944 To vam cari dopuštili nisu
0945 Na gradove goniti topove.
0946 Ja ti glavi kidisati ne ću,
0947 Poslat ću te Beču bijelome,
0948 Eto tebe, eto cara tvoga,
0949 Nek te pita za svoje soldate!
0950 Dobro služi Bečanin-ćesara,
0951 Na gradove ne goni topova,
0952 Jer ću tebe kralju otpisati,
0953 Obi će ti oči iskopati,
0954 Što u miru nagoniš topove.“
0955 Kad ga opremi Beču bijelome,
0956 Mustajbega care pomilovo,
0957 Pomilovo, pa ga darovao:
0958 „Hajde, beže, na široku Liku,
0959 Ne šali se, lički Mustajbeže!
0960 Sav je na te Kotar zacvilio.
0961 Često, beže, trčeš na Kotare,
0962 Sičeš momke, iznosiš divojke.
0963 A na silu ti turčiš divojke,
0964 To ti nikad dopuštiti ne ću.
0965 Nemoj, beže, vrlo kidisati,
0966 Ti cviliti jadne sirotinje,
0967 A eto ti ferman od meneka:
0968 Ti si ajan na širokoj Lici,
0969 Ne bojiš se paše ni vezira,
0970 Veš da Boga i cara čestitog,
0971 Dobro poznaj cara u Stambolu,
0972 Nemoj na se tužbe dopuštiti!
0973 Ako mi tužba stigne do Stambola.
0974 Da si tamo vrlo kidisao
0975 A na miru mome i principskom,
0976 Ja ću tvoju odrizati glavu.“
0977 „ „Ne ću, care vjera ti zadajem!
0978 Ustavit ću ja svoje Ličane.“ “
0979 Car povrati bega udbinjskoga,
0980 Jope Talu dobro darovao,
0981 Dade njemu hiljadu dukata:
0982 „Eto, Tale, lička budalino!
0983 Ti si pravi junak na mejdanu,
0984 Ti si bolji od svog Mustajbega,
0985 Jer ti ne ćeš nikakve divojke,
0986 Nego samo mala gotovoga,
0987 Nek se za što imaš napojiti!
0988 Ne šali se s Talom, Mustajbeže,
0989 Nek mu pića ima izobila,
0990 Nek ih tamo ima svakojakih,
0991 Nek s’ i ovo, beže, pripovida!“
0992 Beg se tada natrag povratio,
0993 Viš on ne ći sentu ni Budimu.
0994 Navrati se s pašom u Kanižu,
0995 Noć noćio, rano podranio,
0996 Ode beže na široku Liku.
0997 Kad Mustajbeg na Udbinu dođe,
0998 Sazva bež’e po Lici Ličane,
0999 Pa im carski ferman proučio:
1000 „Ne šal’te se, moji sokolovi!
1001 Ko iznese Kotarku divojku,
1002 Ne turčite silom divojaka,
1003 Vraćajte ih za novce gotove!
1004 Ako čuje lički Mustajbeže:
1005 Ko iznese Kotarku divojku,
1006 Na sramotu poturči divojku,
1007 Mrtvom ću mu govoriti glavom.
1008 Dosta j’ meni u Stambolu bilo
1009 Dževapeći cara u Stambolu.“
1010 Nasmija se Tale Ličanine:
1011 „O Ličani, braćo i družino:
1012 Vidite li našeg Mustajbega,
1013 Kako nam je beže osidio
1014 A od straha cara čestitoga!“
1015 „ „Muči, Tale, lička budalino!
1016 Nij’ od straha, veće od godina.“ “
1017 „Ne budali, lički Mustajbeže!
1018 I moja je glava pobilila,
1019 Ali nije od moga zemana,
1020 Već od straha i boja junačkog.
1021 Sad eto ti kule u Udbini!
1022 A ja odoh na obalu Lici,
1023 Na Trnovac svomu bilu dvoru.
1024 Dok mi teče carevih dukata,
1025 Ne nadaj se Tali Ličaninu,
1026 Krčmar će mi piće donositi.“
1027 „ „Hajde, Tale, kud je tebi drago!“ “
1028 Dok su im glave u životu bile,
1029 I kašnje je beže vojevao,
1030 A bojo se cara stambolskoga,
1031 Da ga ne će caru optužiti.
