Жунић капетан и лички Мустајбег
0001 Диван чини царе од Стамбола,
0002 Све везире у диван потего,
0003 Диван чини за недиљу дана,
0004 Ни с ким царе да говори не ће,
0005 А нико га не сми упитати,
0006 Најстраг везир у диван изађе.
0007 Кад му дође Ђезар Махмутпаша,
0008 Голу сабљу о врату унесе,
0009 А цареву скуту полетио,
0010 У колино цара пољубио,
0011 Прид њег сабљу метно голотрбу.
0012 Њему царе вели у дивану:
0013 „Махмутпаша, што с’ од тебе ради,
0014 Што те нејма за недиљу дана?
0015 Кажи мени, одсјекох ти главу!“
0016 Њему вели Ђезар Махмутпаша:
0017 „Господару, царе Сулејмане!
0018 Био сам се болом разболио.
0019 Молим ти се, царе, код колина,
0020 Деде нами у дивану кажи,
0021 Што ти ни с ким да говориш не ћеш?“
0022 Када царе чуо Сулејмане,
0023 Он се књиге фати под колином:
0024 „Гледај, паша, што с’ у књизи пише!“
0025 Када паша књигу ујагмио,
0026 Па он књигу гледа у дивану.
0027 Та је књига од Будима била,
0028 Од онога будимског везира:
0029 „Дај помагај, царе у Стамболу!
0030 На нами је велика неправда
0031 Од онога Жунић-капетана
0032 Са Брежина од Јањока била.
0033 Врло нам је Жунић додијао,
0034 Згубио нам најбољег јунака:
0035 Од Оструга Цифру Хасанагу,
0036 Каква аге у Унђуру нејма,
0037 Однио му главу са рамена,
0038 А одвео агина дората,
0039 Дао главу Бечанин-ћесару,
0040 Ћесар га је добро помилово,
0041 Владанију њему поклонио:
0042 Ког посјече Жунић капетане,
0043 За њег нико не сми упитати,
0044 А дао му из беглука војску,
0045 Куд год хоће, да управља војском.
0046 Сад је нами врло додијао,
0047 Често диже силновиту војску,
0048 Често трче у Унђуровину,
0049 Роби, пали, нами жалост гради,
0050 Сиче момке, одводи дивојке,
0051 Гони воке, а сиче тежаке,
0052 На градове нагони топове,
0053 Па он наше обара градове.
0054 Ето теби књига од везира:
0055 Устави нам Жунић-капетана
0056 Од Будима и Унђура твога!
0057 Ако ли га уставити не ћеш,
0058 Дигнут ће се твоји Унђуровци,
0059 Ето наске теби до Стамбола
0060 Донити ти од Будима кључе,
0061 Чувај Будим, како теби драго!“
0062 Кад му паша књигу пригледао,
0063 Па је натраг цару повратио,
0064 Цар извади другу под колином,
0065 И њу паши у дивану даде:
0066 „Гледај, паша, што се у тој пише!“
0067 Узе паша, књигу прегледао,
0068 Та је књига од Босне поносне,
0069 Са Котара од Задра камена,
0070 Четири бана књигу направила,
0071 Послали је цару и Стамболу:
0072 „Ето књига, царе Сулејмане!
0073 Молимо се теби у Стамболу:
0074 Што си тако Турком допуштио,
0075 А највећма личком Мустајбегу
0076 И његовим по Лици Личаном?
0077 Већ је нами беже додијао:
0078 Често диже по Лици Личане,
0079 А салази на наше Котаре,
0080 Роби, пали, нами жалост гради,
0081 С’јече момке, а води дивојке,
0082 Гони воке, а с’јече тежаке,
0083 Замеће вавик кавгу по Котару
0084 А у миру царском и принципском.
0085 Молимо се теби у Стамболу:
0086 Устави нам бега од Котара!
0087 Ти ако га уставити не ћеш,
0088 Дигнут ћемо своје Котаране,
0089 Ми одосмо у Млетке принципу,
0090 Предати му кључе од Котара,
0091 Нека Котар чува од Турака!“
0092 И ту паша књигу прегледао,
0093 Па је натраг цару повратио,
0094 Њему царе вели у дивану:
0095 „Сад ми, паша, кажи у дивану:
0096 Ми што ћемо сад од ових књига?
0097 Велика ми тужба додијала.“
0098 Њему паша вели у дивану:
0099 „Господару, царе Сулејмане!
0100 Лако ти је с њима управити:
0101 Деде пиши два б’јела фермана,
0102 Један пиши личком Мустајбегу:
0103 „Ето т’ ферман цара честитога!
0104 Тебе фале, да си јунак прави,
0105 Добро служиш цара честитога,
0106 А чуваш ми Лику од Котара:
0107 Брже ми главу Жунић-капетана
0108 Са Брежина од Јањока била,
0109 Ја Жунића жива до Стамбола,
0110 Ја Жунића, ја му мртву главу.
0111 Ја ми своју шаљи за његову!“
0112 Други пиши Жунић-капетану:
0113 „О Жунићу, краљев службениче!
0114 Ето т’ ферман цара стамболскога!
0115 Добро служиш краља Бечанина,
0116 А ти чуваш краљеву границу,
0117 Свак те фали, да си јунак прави:
0118 Брже ми главу личког Мустајбега
0119 Са Удбине, са широке Лике,
0120 Ја ми бега жива до Стамбола,
0121 Ја га жива, ја му мртву главу,
0122 Ја ми своју шаљи за његову!"
0123 Тако ће ти једна глава доћи,
0124 По несрићи могу и обидве.“
0125 Направише два била фермана,
0126 Дадоше их Осман-пашалији:
0127 „Ето теби два б’јела фермана,
0128 Ти их носи на Босну поносну:
0129 Један подај личком Мустајбегу,
0130 Други носи Жунић-капетану,
0131 Па га подај Жунић-капетану,
0132 Онда сађи мени до Стамбола.“
0133 Кад их узе Осман пашалија,
0134 Пашалија појаха мензила,
0135 Он отишће на Босну поносну,
0136 Босну приђе, на Лику изиђе,
0137 А уз Лику под Удбину дође,
0138 Пита конак личког Мустајбега,
0139 Казаше му код Црваћа Турци:
0140 „Гони управ прид беглук-механу,
0141 Ти ћеш наћи бега у механи,
0142 Код пенџера сједи у механи,
0143 За главом му дванест челенака,
0144 Око њега сједе Удбињани.“
0145 Гони ата прид беглук-механу,
0146 А погледа прид беглук-механу,
0147 Сам говори, а сам одговара:
0148 „Мили Боже, на свачем ти фала,
0149 Вид’де ових по Лици Личана!
0150 Ови су Турци баш ко мрки вуци.
0151 Вид’де ових ата повезатих,
0152 ’Ваких ата у Стамболу нејма.“
0153 Прид беглуком одјаха хајвана,
0154 Привеза га за току диреку.
0155 Када уђе у беглук-механу,
0156 Ал механа пуна Удбињана,
0157 На шездесет редна чаша хода.
0158 Познаде им личког Мустајбега,
0159 Бега седам двори бајрактара,
0160 Мустајбегу полетио руци,
0161 Дочека га лички Мустајбеже,
0162 Код себе му мисто намистио:
0163 „Је си л’ здраво, момак јабанџија?“
0164 „ „Јесам, беже, милом Богу фала!“ “
0165 Фати с’ беже чаше наливене,
0166 Па је пружи Осман-пашалији.
0167 Ред је пити Осман-пашалији,
0168 Ред је пити, јер не море бити,
0169 Узе чашу личког Мустајбега.
0170 Кад му чашу попи наливену,
0171 А Личани чаше наћераше,
0172 Разложи с њима хладно пити вино,
0173 А све мисли Осман пашалија:
0174 „Вид’де овог личког Мустајбега
0175 И његових младих Удбињана,
0176 Сви су пјани у беглук-механи.
0177 Да би дао ферман Мустајбегу,
0178 Могли би ми глави кидисати;
0179 Сад му не смим ја дати фермана,
0180 Док не оду из механе Турци.“
0181 Све их гледа Осман пашалија,
0182 А бег пије, ни мукает није.
0183 Још не знаду у беглуку Турци,
0184 Још не знаду, ко је и оклен је,
0185 Не пита га лички Мустајбеже.
0186 Када било око икиндије,
0187 На ноге скочи лички Мустајбеже,
0188 Па отишће беже у џамију,
0189 А повика Ђулић-бајрактара:
0190 „Узми тога момка јабариџију,
0191 Ти га води до ахара мога,
0192 Сад ћу и ја из џамије доћи.“
0193 Узе Ђулић Осман-пашалију,
0194 Одведе га бегу до ахара.
0195 Мало сјели у ахар-одаји,
0196 А све мисли Осман пашалија,
0197 Како ће ферман дати Мустајбегу.
0198 Њима дође лички Мустајбеже
0199 И уз бега тријест Удбињана,
0200 Посједаше у ахар-одаји,
0201 Посједише и кахву попише.
0202 Сваки оде до конака свога,
0203 Веш им вакат био од акшама,
0204 Вечераше и акшам клањаше,
0205 Њима дође тријест Удбињана,
0206 Посједише с њима до јације.
0207 Све их гледа Осман пашалија,
0208 А не даје царева фермана.
0209 Удбињани на ноге скочише,
0210 Сваки оде своме билу двору,
0211 Оде беже у кулу камену,
0212 А остаде Осман пашалија
0213 У ахару на мехку јатаку.
0214 Кад поспаше бегове делије,
0215 Подиже се Осман пашалија:
0216 „Боже мили, на свачем ти фала!
0217 Не могу бега дочекати сама,
0218 Да му предам царева фермана,
0219 А не смим га дати пред Личани,
0220 Могли би ми глави кидисати;
0221 Ја га више не ћу ни чекати,
0222 Спремити се у ахар-одаји,
0223 Појахати коња великога,
0224 Да ја бјежим са широке Лике,
0225 Не би л’ како ја изнио главу,
0226 Волим својој на рамену глави,
0227 Нег стотину царевих фермана.“
0228 Док се спреми Осман пашалија,
0229 Док изведе ата у авлију,
0230 Па појаха ата у авлији,
0231 А већ б’јела зора обилила.
0232 Подранио лички Мустајбеже
0233 А у кули у својој одаји.
0234 Кад погледа беже са пенџера,
0235 Он опази момка јабанџију,
0236 Гдје побиже на авлијнска врата.
0237 Стаде вика личког Мустајбега:
0238 „Сеиз-Симо, вирна слуго моја,
0239 Изведи ми под чулом голуба!
0240 Утече ми момак јабанџија,
0241 Ја га не знам, ко је ни оклен је;
0242 Море сердар бити са Котара,
0243 Преварити личког Мустајбега.“
0244 То му рече, у авлију сађе,
0245 Изведе Симо под чулом голуба.
0246 А Мустајбег узјаха голуба,
0247 Па потече на авлијнска врата,
0248 Кад изјаха до воде Црваћа,
0249 Већ је био данак освануо.
0250 Бег опази момка јабанџију,
0251 Гдје побиже уз Крбаву равну.
0252 Стаде вика личког Мустајбега:
0253 „Јабанџија, утицања нејма,
0254 Веш се кажи, ко си и оклен си?“
0255 А кад види Осман пашалија,
0256 Да голубу утећи не море,
0257 Из нидара ферман извадио,
0258 Па он ферман баци на Крбави,
0259 А побиже уз Крбаву равну.
0260 Кад дојаха лички Мустајбеже
0261 И опази књигу на Крбави,
0262 Са голуба књигу ујагмио,
0263 Бег познаде царева фермана:
0264 „Ја га даље ни ћерати не ћу,
0265 Веш ја идем у Удбину билу,
0266 Спремити се у својој одаји,
0267 Ја ћу изаћи у беглук-механу,
0268 А довести Омер-ефендију,
0269 Нек проучи ферман у механи,
0270 Да ја видим, што ми царе пише.“
0271 Кад Мустајбег у Удбину дође,
0272 Оде беже у своју одају,
0273 Царски ферман у сандук метнуо.
0274 Док се беже спреми у одаји
0275 И он оде у беглук-механу,
0276 Заборави ферман у сандуку,
0277 У механи хладно пије пиће.
0278 А отишће Осман пашалија,
0279 Све дан по дан, а конак по конак
0280 Стиже кули Жунић-капетана,
0281 Дочека га Жунић капетане,
0282 Даде њему царева фермана,
0283 А вели му Жунић капетане:
0284 „Капиџија цара стамболскога,
0285 Деде види, што ми царе пише!“
0286 Капиџија ферман проучио.
0287 Када види Жунић капетане:
0288 „Не старај се, царски капиџија!
0289 Хајде тамо цару и Стамболу,
0290 Ја ћу тога бега потражити.“
0291 Капиџија оде до Стамбола.
0292 Вид’де главе личког Мустајбега!
0293 Свако јутро рани у механу,
0294 Он по вас дан хладно пије вино,
0295 А не пази царева фермана,
0296 Све дан по дан за петнаест дана.
0297 Једноч беже сједи у ахару,
0298 А погледа беже са пенџера,
0299 Дојахаше до два коњаника
0300 У авлију личког Мустајбега.
0301 У авлији ате одјахаше,
0302 Па уђоше бегу у одају,
0303 Дочека их лички Мустајбеже,
0304 Бег се с њима за здравље упита,
0305 Кад рекоше, да су здраво били,
0306 Они кахву пију у одаји,
0307 А гледа их лички Мустајбеже,
0308 Он их гледа, познати не море.
0309 Када било око икиндије,
0310 Све погледа момак са пенџера,
0311 Изведе Симо бегова голуба,
0312 Поведе га до воде Црваћа.
0313 Томе момку сузе ударише
0314 Гледајући бегова голуба.
0315 Онда им лички вели Мустајбеже:
0316 „Дви делије, момци јабанџије!
0317 Ја вас не знам, ко сте и оклен сте,
0318 Де се каж’те мени у одаји!“
0319 Један њему вели у одаји:
0320 „Зар ме, беже, познати не мореш?
0321 Ја познадох великог голуба.
0322 Гдје си оног коња набавио?“
0323 Њему вели лички Мустајбеже:
0324 „Ја сам давно коња набавио
0325 Од Оструга, од Унђуровине.
0326 Ја сам имо тамо побратима,
0327 Од Оструга Цифру Хасанагу,
0328 Од њега сам коња набавио.“
0329 Томе момку сузе ударише:
0330 „Добро, лички, знадем, Мустајбеже.
0331 Кад си овог коња набавио
0332 Од мог бабе, Цифре Хасанаге.
0333 Ја сам д’јете Цифре Хасанаге,
0334 А мени је име Омерага.
0335 Ово ми је побро од Будима,
0336 Ако с’ чуо Хердељ-Ибрахима.“
0337 Пригрли га лички Мустајбеже:
0338 „Ти си, сине, побратима мога!
0339 Јесте л’, синко, здраво и весело,
0340 Је л’ ти бабо здраво на оџаку?“
0341 „ „Здраво смо ти, ал весело нисмо,
0342 Давно ми је бабо погинуо:
0343 Ево има три пуне године,
0344 Како ми је бабо погинуо,
0345 Погуби га Жунић капетане
0346 Са Брежина од Јањока била.
0347 Однио му главу одсичену,
0348 А одвео бабина дората.
0349 Однио главу Бечу бијеломе.
0350 Ћесар га је врло помилово,
0351 Владанију њему допуштио,
0352 А дао му из беглука војску:
0353 Кад год хоће Жуниц капетане,
0354 Он подиже силновиту војску,
0355 А излази у Унђуровину,
0356 Роби, пали, нами жалост гради.
0357 У нас, беже, сад нејма јунака,
0358 Да би њему стао на мејдану,
0359 Да погуби Жунић-капетана,
0360 Да окаје родитеља мога.
0361 Ја би њему на мејдан изишо,
0362 Ја б’ окајо родитеља свога,
0363 Ја б’ му дао са рамена главу.
0364 Која фајда, лички Мустајбеже,
0365 У нас ата нејма у Унђуру
0366 Прам доратом родитеља мога,
0367 Да би њему стао на мејдану.
0368 Врло нам је Жунић додијао
0369 Посли бабе родитеља мога,
0370 На њег су се нагонили Турци,
0371 Излазили на мејдан јуначки,
0372 Згубио је дванест мејданџија
0373 На дорату родитеља мога,
0374 А дваест их живих уфатио,
0375 Пушто их је за новце готове.
0376 Врло ми је Жунић додијао,
0377 Па сам теби дошо на Удбину:
0378 Молим ти се, лички Мустајбеже,
0379 Дај ми, беже, великог голуба,
0380 Да на њему на мејдан изађем,
0381 Не би л’ свога окајао бабу,
0382 Повратио бабина дората.“
0383 Њему вели лички Мустајбеже:
0384 „А мој синко, Цифра Омерага!
0385 Ја голуба не би пожалио,
0386 Да би коња никад не видио.
0387 Ето, синко, јада великога!
0388 Сад сам врло коња заморио,
0389 Ево нејма три бијела дана,
0390 Како ми је био на обдуљи,
0391 На обдуљи код Задра бијела.
0392 Три су бана метнула обдуљу,
0393 Сваки метно стотину дуката.
0394 Бан задарски књигу оправио:
0395 Мени посло књигу на Удбину,
0396 Да голуба сведем на обдуљу,
0397 Да кушају ате на обдуљи.
0398 Ја га слао Задру каменоме,
0399 И ја сам метно стотину дуката,
0400 Утеко ми голуб на обдуљи,
0401 За то ми нико није завидио,
0402 Бан ми посло велику обдуљу,
0403 Па сам свога коња заморио.
0404 Причекај ме за петнаест дана,
0405 Док одморим коња великога,
0406 Ја ћу с тобом до Оструга поћи,
0407 И ја сићи тај мејдан гледати,
0408 Повест ћемо мојега голуба.“
0409 Њему вели Цифра Омерага:
0410 „Не могу, беже, ни ноћи ноћити,
0411 Мени војска лежи код Оструга,
0412 Ја се бојим Жунић-капетана,
0413 Сад це Жунић истирати војску,
0414 Море мени Оструг попалити.“
0415 То му рече, а на ноге скочи.
0416 Њему вели лички Мустајбеже:
0417 „Хајде, синко, Цифра Омерага!
0418 Мени с’ надај у трећој недиљи:
0419 Доћи ће ти лички Мустајбеже
0420 И довести великог голуба,
0421 Ти ш’ Жунића на мејдан зовнути.
0422 Ја ћу најпри на Канижу саћи,
0423 Подигнути Хасанпашу Тиру,
0424 Дигнут ћемо будимског везира,
0425 Нека пође тај мејдан гледати.“
0426 Дигоше се оба побратима,
0427 Омерага оде до Оструга,
0428 Оста беже у конаку своме,
0429 Ноћ ноћио, рано подранио,
0430 Да он иде у беглук-механу,
0431 Па отвори сандук у одаји.
0432 Кад он царски ферман опазио,
0433 А одјекну беже у одаји:
0434 „Вид’де мене, будаласте главе,
0435 Вид’ у мене царскога фермана,
0436 Још фермана ни видио нисам!“
0437 Па добави Омер-ефендију,
0438 Ту му хоџа ферман проучио,
0439 Па му каже, шта с’ у њему пише.
0440 Када чуо лички Мустајбеже,
0441 А одјекну лички Мустајбеже:
0442 „Удбињани, браћо и дружино!
0443 Чујете ли царскога фермана?
0444 Што ми ј’ царе у њему правио:
0445 Од мене ишће Жунић-капетана,
0446 Јали жива, јал му мртву главу,
0447 Ја да своју носим за његову.
0448 И њему је ’ваки отправио:
0449 Сад це њему једна глава доћи,
0450 Сад морете бега пожелити.
0451 Сваки хајте билу двору своме,
0452 Спремајте се код оџака свога,
0453 Да идемо у Унђуровину
0454 Потражити Жунић-капетана.
0455 Да би њега овдје дочекали,
0456 Мого би нам Лику запалити.
0457 Свак се спремај за недиљу дана,
0458 Нами ваља тамо полазити.“
0459 Свак окрену своме билу двору.
0460 Књиге лички пише Мустајбеже,
0461 Књиге шаље на четири стране,
0462 Збија беже на Удбини војску,
0463 А добави пашу Радослију
0464 Од била Хливна и воде Бистрице.
0465 Када сави на Удбини војску,
0466 Све савио беге и ајане,
0467 Опреми се лички Мустајбеже,
0468 Јер он паши вели на Удбини:
0469 „Ето т’, паша, Лика и Удбина!
0470 Чувај мени Лике од Котара,
0471 Мени ваља до Будима сићи.
0472 Ја ти тамо чудо војске не ћу,
0473 Нег хиљаду и триста коњика
0474 Изабратих од боја јунака.“
0475 „ „Хајде, беже, не старај се с тиме!“ “
0476 Опреми се лички Мустајбеже,
0477 Пробра беже по Лици јунаке,
0478 С њим Хрњица од Кладуше пође.
0479 Отискоше са Удбине Турци.
0480 Најпри беже Костајници дође,
0481 И у њојзи конак учинио
0482 У Турчина Ћоре Мустајбега.
0483 Ноћ ноћише, рано подранише,
0484 Оде беже сенту и Канижи.
0485 Кад Мустајбег у Канижу сађе,
0486 Дочека га Хасанпаша Тиро,
0487 И код њега конак учинио.
0488 Хасанпаша диже Канижане,
0489 С њима пође Хасанпаша Тиро,
0490 Отискоше до Будима била.
0491 Све дан по дан, а конак по конак,
0492 Кад стигоше бијелу Будиму,
0493 Код везира конак учинили,
0494 Подигоше будимског везира
0495 По ферману цара стамболскога.
0496 Диже везир царске јењичаре,
0497 Отискоше до Оструга била,
0498 У Остругу конак учинили.
0499 Подигоше од Оструга војску.
0500 Под Бакоњу војску истираше,
0501 Под Бакоњом конак учинише.
0502 Стоји вика личког Мустајбега:
0503 „Личани моји, браћо и дружино!
0504 Није л’ мати родила јунака,
0505 Да обуче каурско одило,
0506 А појаше ата великога,
0507 Да удари у гору Бакоњу,
0508 Ноћом сађе на Брежине равне
0509 Билој кули Жунић-капетана,
0510 Да уходи кулу и авлију:
0511 Је ли Жунић код оџака свога,
0512 Нада ли се личком Мустајбегу,
0513 Да ће њега беже потражити
0514 По ферману цара стамболскога.
0515 Ал је и он подигнуо војску,
0516 Је л’ отишо бега потражити?
0517 Да донесе хабер Мустајбегу,
0518 Кршно ће га беже даровати:
0519 Ево му, дјецо, стотину дуката!“
0520 Личани муче, ништа не говоре.
0521 Њему вели Ђулић бајрактару:
0522 „Лако б’, беже, нашо уходника,
0523 Ми не знамо до Јањока пута
0524 Билој кули Жунић-капетана.“
0525 Стаде вика Цифре Омераге:
0526 „Ја ћу, беже, билој кули сићи.“
0527 То му рече, узјаха ђогата,
0528 Па отишће у гору Бакоњу.
0529 Док изјаха момак у планину,
0530 Близо ј’ кула под гором Бакоњом.
0531 Кад погледа кули на Брежине,
0532 Све зелено поље засвитлило,
0533 Бабњи бију, а свири свирала,
0534 А одјекну момак на ђогату:
0535 „Оно ј’ Жунић подигнуо војску,
0536 Ето га управ до Оструга мога,
0537 Сад ће ми Оструг био запалити!“
0538 На планини поврати ђогата,
0539 Па побиже бегу под Бакоњу.
0540 Када личком стиже Мустајбегу,
0541 Њега лички пита Мустајбеже:
0542 „Јеси л’ био код куле камене,
0543 Је ли Жунић у кули каменој?“
0544 „ „Прођ’ се, беже, не задаји јада!
0545 Жунић је силну војску покупио:
0546 Ја се бојим, лички Мустајбеже,
0547 Никуд ће Жунић војском окрећати,
0548 Ја ће ићи Лици и Удбини,
0549 Ја ће најпри до Оструга мога.
0550 Ја сам виђо из горе Бакоње,
0551 Па се бојим, лички Мустајбеже,
0552 Да ће најпри до Оструга мога.
0553 Враћај, беже, будимског везира,
0554 Бјеж’мо, беже, до Оструга мога!“ “
0555 Стаде вика Тале Личанина:
0556 „Ја копиле, Цифра Омерага!
0557 Кад ти кули долазио ниси,
0558 То ти лажеш нашем Мустајбегу.
0559 Ништа тамо ни видио ниси,
0560 Не лажи нам личком Мустајбегу,
0561 Није беже ваша прдачина.“
0562 Насмија се Цифра Омерага:
0563 „Побратиме, Тале Личанине!
0564 Јаши, Тале, великог кулаша,
0565 Ја ћу те свести кули од камена,
0566 Па ’ш видити, што видио ниси.“
0567 Талошина појаха кулаша,
0568 Прид њим ага на ђогату пође,
0569 Отискоше уз гору Бакоњу.
0570 Кад погледа Тале Личанине:
0571 „Гдје је кула Жунић-капетана?“
0572 „ „Не види се кула, побратиме,
0573 Шкода се је ноћца пригодила,
0574 Близо ј’ кула Жунић-капетана.“ “
0575 Стаде вика на кулашу Тале,
0576 А потеже наџак са кулаша:
0577 „Стан’ копиле, Цифра Омерага!
0578 Да што кажеш бегу Мустајбегу,
0579 Да је војска око куле биле,
0580 Све зелено поље засвитлило?“
0581 „ „Немој, побро, кидисати глави!
0582 Гони за мном великог кулаша,
0583 Хајмо, брате, кули и авлији!“ “
0584 У планину ате отискоше
0585 И Бакоњу гору прегазише.
0586 Сведе га ага кули и авлији:
0587 Око куле нигди никог нејма,
0588 У авлију ате ујахаше,
0589 Онда вели Цифра Омерага:
0590 „Сјаши, брате, великог кулаша!
0591 Кад су авлијнска отворена врата,
0592 Ми хајдемо кулу уходити!“
0593 Одјахаше ате у авлији,
0594 Није била кула прекључата.
0595 Кад уђоше у кулу камену,
0596 Наприд иде Цифра Омерага.
0597 Кад дођоше одаји на врата,
0598 Погледаше у халват-одају,
0599 Ал дивојка сједи у одаји,
0600 Код дивојке јасна гори свића,
0601 Син Матија на јатаку спава,
0602 Син Матија од петнест година.
0603 А ускочи ага у одају,
0604 А за њиме Тале Личанине.
0605 Сијну ћорда Цифре Омераге,
0606 Он посиче на јатаку д’јете,
0607 А вели му Тале Личанине:
0608 „Што то, побро, од Бога ти тешко!
0609 Што погуби на јатаку д’јете?
0610 Опазит ће Жунић капетане,
0611 Могли б’ лудо посијати главе.“
0612 Онда вели Цифра Омерага:
0613 „Липа Ружо Жунић-капетана!
0614 Је ли овде Жунић капетане,
0615 Је ли Жунић у својој одаји?“
0616 „ „О Турчине, Цифра Омерага,
0617 Немој мени кидисати глави!
0618 Овде нејма Жунић-капетана,
0619 Истом ми је из куле изашо:
0620 Мој је ћаћа подигнуо војску,
0621 Коњаника двадесет хиљада,
0622 А пишаца за десет хиљада,
0623 Да он иде на широку Лику
0624 Потражити личког Мустајбега.
0625 Стиго му је ферман од Стамбола
0626 Пораз главе личког Мустајбега.
0627 Сад је диго испод куле војску,
0628 Оде с војском низ поље зелено.“
0629 Онда вели Цифра Омерага:
0630 „Побратиме Тале Личанине!
0631 Ја сам њему сина погубио,
0632 Ето теби кићена дивојка!“
0633 „ „Не будали, Богом побратиме!
0634 Џаба теби кићена дивојка!
0635 Тале не ће никакве дивојке,
0636 Ти кад си му сина погубио,
0637 Ти понеси кићену дивојку,
0638 А ја ћу му кулу запалити,
0639 Нек огласе даде код Јањока,
0640 Нек се врати Жунић капетане,
0641 Нек не иде на широку Лику.“
0642 На тавану ватру наложио,
0643 Па се натраг низ кулу вратише,
0644 У авлији ате појахаше.
0645 Понесе ага кићену дивојку,
0646 А повика Талу Личанина:
0647 „Бјеж’мо, Тале, низ поље зелено!“
0648 Побигоше низ поље Бакоњи,
0649 На Бакоњу гору изјахаше,
0650 Плану кула Жунић-капетана,
0651 А на кули отрже прангија,
0652 На Јањоку пукоше топови.
0653 Док стигоше личком Мустајбегу,
0654 Дочека их лички Мустајбеже,
0655 Пита беже кићене дивојке:
0656 „Куд је пошо Жунић капетане?“
0657 „ „Диго је, беже, силновиту војску,
0658 Оде с војском на широку Лику
0659 Потражити тебе, Мустајбеже!
0660 Стиго му је ферман од Стамбола
0661 Пораз твоје главе, Мустајбеже!“ “
0662 Стаде вика личког Мустајбега:
0663 „О Личани, моји соколови!
0664 Добрим атом притеж’те колане,
0665 Хајмо натраг на широку Лику!
0666 Сад ће Жунић под Удбину доћи,
0667 Сву ће моју Лику запалити.“
0668 А вели му Хасанпаша Тиро:
0669 „Стани. беже, ако Бога знадеш!
0670 Мени с’ чини, лички Мустајбеже,
0671 Да ће Жунић војску повратити,
0672 Он видити, што ј’ од куле било.“
0673 Веш дан свану и ограну сунце.
0674 Спремају се под Бакоњом Турци,
0675 А из кланца коњик искочио
0676 На дорату ка на билој вили,
0677 А за њиме из планине војска.
0678 Иде војска на поље зелено,
0679 Стоји вика Хасанпаше Тире:
0680 „Ено, беже, Жунић-капетана!
0681 Оно ј’ Жунић на коњу дорату.“
0682 А и паша војску наређује.
0683 Кад изиђе из планине војска,
0684 А изјаха Жунић на дорату,
0685 Стаде вика Жунић-капетана:
0686 „О везиру од Будима била!
0687 Ко ми кули на Брежине сађе,
0688 Ко ми погуби сина јединога,
0689 А однесе кићену дивојку,
0690 Ко упали моју билу кулу:
0691 Нек излази на мејдан јуначки!“
0692 А свак мучи, ништа не дивани.
0693 Стаде вика Ђулић-бајрактара:
0694 „О Жунићу, краљев службениче!
0695 Ја погубих сина јединога,
0696 А ујагмих кићену дивојку,
0697 Упалих ти кулу од камена.
0698 Јеси л’ чуо Ђулић-бајрактара,
0699 Бајрактара личког Мустајбега?
0700 Ја ду теби на мејдан изаћи.“
0701 Па изјаха Ђулић на ђогату,
0702 А у готов мејдан ујахаше.
0703 У мејдану па се окренуше.
0704 Уфати Жунић Ђулић-бајрактара,
0705 Бајрактара руке савезао,
0706 Удари копље, привеза ђогата,
0707 За ђогата Ђулић-бајрактара,
0708 А узјаха дора великога,
0709 А повика личког Мустајбега:
0710 „Чуј Мустајбег, од све Лике главо!
0711 На те имам ферман од Стамбола,
0712 Ја на живу ја на мртву главу,
0713 Шаљи мени другог мејданџију!
0714 Ако, беже, мејданџије нејмаш,
0715 Ходи мени на мејдан изађи!“
0716 А изјаха Врцић на дорату:
0717 „Ево теби јутрос мејданџије!“
0718 Док у готов мејдан ујахаше,
0719 У мејдану па се окренуше,
0720 Уфати Жунић Врцић-бајрактара
0721 И његова дору великога:
0722 Удари копље, привеза дората.
0723 Код дората Врцић-бајрактара,
0724 А повика бега удбињскога:
0725 „Шаљи, беже, мени мејданџију,
0726 Ја ти мени на мејдан излази!“
0727 Стаде вика Хускан-бајрактара:
0728 „Ево теби јутрос мејданџије!“
0729 И Хускан му на мејдан изађе,
0730 У мејдану па се ударише,
0731 Испуцаше, а не зафатише,
0732 Уфати Жунић Хускан-бајрактара
0733 И његова великог мркана,
0734 Удари копље, привеза мркана,
0735 Уз мркана Хускан-бајрактара,
0736 Жунић виче бега удбињскога:
0737 „Камо, беже, мени мејданџија?“
0738 А изјаха Ћерим на алату,
0739 И Ћерим му на мејдан изађе,
0740 И Ћерима уфатио жива.
0741 А све бегу сузе ударају,
0742 Жао бегу младих бајрактара.
0743 Гонећи се с њима у мејдану
0744 Освоји Жунић седам бајрактара,
0745 Бајрактара личког поглавара,
0746 Свакоме је руке савезао.
0747 Стоји вика Жунић-капетана:
0748 „Ако, беже, жалиш бајрактара,
0749 Шаљи мени, беже, мејданџију!“
0750 Стаде вика Тале Личанина:
0751 „Стан’, причекај Талу Личанина.
0752 Ето теби Тале мејданџије!“
0753 А у готов мејдан ујахаше.
0754 Док с’ сретоше, па се преметнуше,
0755 Освоји Жунић Талу у мејдану,
0756 И Талине руке савезао,
0757 Кулаша му за копље привезо,
0758 А привезо Талу за кулаша.
0759 Опет виче Жунић капетане:
0760 „Ако, беже, мејданџије нејмаш,
0761 Ходи мени на мејдан изиђи,
0762 На наске су цареви фермани!“
0763 А повика мали Радоване:
0764 „Стан’, Жунићу, вридан капетане!
0765 Кад си свезо седам бајрактара
0766 И мог побру Талу Личанина,
0767 Још пречекај малог Радована!
0768 Ако освојиш Раду у мејдану,
0769 Веш у бега мејданџија нејма,
0770 Ето тебе, ето Мустајбега!“
0771 А у готов мејдан ујахаше,
0772 Дуго су се они примећали,
0773 Освоји га Жунић капетане
0774 И уфати Рада и гаврана,
0775 Свеза врана, код њег Радована,
0776 Повикује личког Мустајбега:
0777 „Шаљи, беже, мени мејданџију!“
0778 А погледа беже по Личаних,
0779 Свак прида се очи оборио,
0780 Сваки мучи, ништа не говори.
0781 Њима вели лички Мустајбеже:
0782 „О Личани, сам вас Бог убио!
0783 Зар у мене већ јунака нејма
0784 Посли мојих седам бајрактара
0785 И нашега Тале Личанина
0786 И бегова малог Радована?“
0787 Па Мустајбег појаха голуба:
0788 „Стан’, Жунићу, краљев службениче,
0789 Ето на те личког Мустајбега!“
0790 Када види Цифра Омерага,
0791 А зацвили Цифра Омерага,
0792 Он уфати пред бегом голуба:
0793 „Стани, беже, ја ти руку љубим!
0794 Поклони мени Жунић-капетана,
0795 А подај ми великог голуба.
0796 Да на њему на мејдан изађем!“
0797 Њему вели лички Мустајбеже:
0798 „Прођ’ се, сине, Цифра Омерага!
0799 Моја је, синко, на мејдан изаћи.“
0800 А повика Хасанпаша Тиро:
0801 „Дај му, беже, великог голуба!“
0802 Бег одјаха великог голуба,
0803 Па га даде Цифри Омераги:
0804 „Немој ми, сине, коња упутити!“
0805 Омерага узјаха голуба,
0806 А повика Жунић-капетана:
0807 „Стан’, Жунићу, краљев службениче!
0808 Ево теби јутрос мејданџије,
0809 Мејданџије Цифре Омераге!
0810 Јутрос ћемо бабу окајати.
0811 Ти си мога бабу погубио,
0812 Јашеш дору родитеља мога.“
0813 Кад у мејдан ате ујахаше,
0814 Стаде цика бегова голуба.
0815 Кад потеже нару у мејдану,
0816 Познаде га дорат у мејдану,
0817 Вавик је јачи био од дората.
0818 Добар дорат помете скокове,
0819 У мејдану па се окренуше,
0820 Уфати ага Жунић-капетана.
0821 Кад освоји Жунић-капетана,
0822 И његове руке савезао,
0823 Стоји вика личког Мустајбега:
0824 „Мој синовче, Цифра Омерага!
0825 Немој њему кидисати глави,
0826 Ти не сици такога јунака,
0827 Доведи га жива до менека!“
0828 Води Цифра Жунић-капетана,
0829 Па га даде личком Мустајбегу:
0830 „Ето т’, беже Жунић-капетана!
0831 Мени ће дорат родитеља мога.“
0832 Опрости му седам бајрактара.
0833 Кад Жунића жива уфатише,
0834 Стоји вика јањочкога бана:
0835 „Чуј, везиру од Будима била!
0836 Ми не ћемо замећати кавге.
0837 Да нам гину цареви војници,
0838 Данас не дај замећати кавге!“
0839 Не даде везир замећати кавге.
0840 Стоји вика Цифре Омераге:
0841 „Господине Јаноклијћу бане!
0842 Ко год жали Жунић-капетана,
0843 Нек изјаше на мејдан јуначки!"
0844 Њему вели Јаноклијћу бане:
0845 „О Турчине Цифра Омерага!
0846 Веш ти другог мејданџије нејма,
0847 Ти с’ окајо родитеља свога.“
0848 Све Личани зуби пошкрипљују:
0849 „Дај нам изун, лички Мустајбеже!
0850 Ми ћемо овде кавгу заметнути
0851 Брез изуна будимског везира.“
0852 А вели им лички Мустајбеже:
0853 „Прођ’те с’, дјецо, моји соколови!
0854 Изгинут ће царски јењичари,
0855 Мени ваља до Стамбола сићи,
0856 Ко ће цару џевап учинити?“
0857 Стаде вика Тале Личанина:
0858 „Ја те, беже, послушати не ћу,
0859 Ја сам за те био на мејдану,
0860 Свезо ме Жунић како женску главу,
0861 Ја ћу данас заметнути кавгу,
0862 Да ћу своје куће не видити.
0863 Ето тебе, а ето Жунића,
0864 Ви ћете тамо цару џевапити!“
0865 Стаде дрека на кулашу Тале,
0866 Упореди на гаврану Раде,
0867 Трже с’ с њима седам бајрактара.
0868 Пореде им личке набодице,
0869 Тргоше се Унђуровци Турци,
0870 А дочека Јаноклијћу бане.
0871 Кад се двије силе ошинуше,
0872 Личани сваком муну ујагмише,
0873 Ујагмише, кавгу заметнуше:
0874 Пушка пуца, никад не патише,
0875 Стоји црне земље гудљевина,
0876 Све Бакоња гора појекује.
0877 Гонише се четири сахата,
0878 Нико никог не помаче туте.
0879 Већ свакоме ватра додијала,
0880 Већ побиже Јаноклијћу бане,
0881 Измаче се будимски везире,
0882 Већ се натраг они узвраћају.
0883 Јењичари док се повратише,
0884 И остали Турци побигоше.
0885 Кад се оби силе раставише,
0886 Оде бане под гору Бакоњу.
0887 Сваког липа хиса допанула,
0888 С оби с’ стране врло изгрдише:
0889 Десет хиљад бану погинуло,
0890 А везиру дванаест хиљада.
0891 Личани се врло изгрдили:
0892 Од бегових хиљаду коњика
0893 Пет стотина бегу погинуло.
0894 Већ мртваце своје раставише,
0895 Раставише, па их покопаше.
0896 Обоји се натраг повратише:
0897 Оде бане до Јањока била,
0898 Оде везир до Будима свога,
0899 Када везир до Будима сиђе
0900 И одведе личког Мустајбега,
0901 У Будиму па се одморише.
0902 Док опреми Лика рањенике.
0903 Бег их посла на широку Лику.
0904 Сваког везир добро даровао,
0905 А најбоље личког Мустајбега:
0906 „Ти ћеш, беже, ићи до Стамбола,
0907 Ти ’ш водити Жунић-капетана,
0908 Предати га цару у Стамболу.“
0909 „Хоћу", рече лички Мустајбеже,
0910 А повика Талу Личанина:
0911 „Ти не ’ш, Тале, на широку Лику,
0912 Ти ћеш са мном до Стамбола поћи.“
0913 „ „Не ћу, беже, вјеру ти задајем!
0914 Ја сам једноч био у Стамболу,
0915 Виш сам реко, да у Стамбол не ћу.“ “
0916 „Хоћеш, Тале, личка будалино,
0917 Ти си најпри кавга заметнуо.“
0918 Припаде се Тале Личанине.
0919 Њему вели будимски везиру:
0920 „Не бој с’, сине, Тале Личанине!
0921 Ја ћу за то џевап учинити:
0922 Међу се се војске завадиле.“
0923 Даде књигу личком Мустајбега,
0924 Уз њег посла Хасанпашу Тиру,
0925 Одведоше Жунић-капетана.
0926 Кад дођоше цару и Стамболу,
0927 Кад Мустајбег пред цара изиђе
0928 И уз њега Хасанпаша Тиро,
0929 Дадоше му Жунић-капетана.
0930 Њему вели царе у дивану:
0931 „О Жунићу, краљев службениче!
0932 На те ми је тужба додијала,
0933 Хоћу ли ти главу одризати?“
0934 „ „Господару, у твојој сам руци!
0935 Мореш мени одризати главу.
0936 А сваки су цари милостиви,
0937 И мене је царе помилово.“ “
0938 Њему вели царе Сулејмане:
0939 „Видиш мога личког Мустајбега!
0940 Врло сте се аси учинили,
0941 На вас ми је тужба додијала,
0942 Што палите и често робите,
0943 Сиротиња поднити не море,
0944 То вам цари допуштили нису
0945 На градове гонити топове.
0946 Ја ти глави кидисати не ћу,
0947 Послат ћу те Бечу бијеломе,
0948 Ето тебе, ето цара твога,
0949 Нек те пита за своје солдате!
0950 Добро служи Бечанин-ћесара,
0951 На градове не гони топова,
0952 Јер ћу тебе краљу отписати,
0953 Оби ће ти очи ископати,
0954 Што у миру нагониш топове.“
0955 Кад га опреми Бечу бијеломе,
0956 Мустајбега царе помилово,
0957 Помилово, па га даровао:
0958 „Хајде, беже, на широку Лику,
0959 Не шали се, лички Мустајбеже!
0960 Сав је на те Котар зацвилио.
0961 Често, беже, трчеш на Котаре,
0962 Сичеш момке, износиш дивојке.
0963 А на силу ти турчиш дивојке,
0964 То ти никад допуштити не ћу.
0965 Немој, беже, врло кидисати,
0966 Ти цвилити јадне сиротиње,
0967 А ето ти ферман од менека:
0968 Ти си ајан на широкој Лици,
0969 Не бојиш се паше ни везира,
0970 Веш да Бога и цара честитог,
0971 Добро познај цара у Стамболу,
0972 Немој на се тужбе допуштити!
0973 Ако ми тужба стигне до Стамбола.
0974 Да си тамо врло кидисао
0975 А на миру моме и принципском,
0976 Ја ћу твоју одризати главу.“
0977 „ „Не ћу, царе вјера ти задајем!
0978 Уставит ћу ја своје Личане.“ “
0979 Цар поврати бега удбињскога,
0980 Јопе Талу добро даровао,
0981 Даде њему хиљаду дуката:
0982 „Ето, Тале, личка будалино!
0983 Ти си прави јунак на мејдану,
0984 Ти си бољи од свог Мустајбега,
0985 Јер ти не ћеш никакве дивојке,
0986 Него само мала готовога,
0987 Нек се за што имаш напојити!
0988 Не шали се с Талом, Мустајбеже,
0989 Нек му пића има изобила,
0990 Нек их тамо има свакојаких,
0991 Нек с’ и ово, беже, приповида!“
0992 Бег се тада натраг повратио,
0993 Виш он не ћи сенту ни Будиму.
0994 Наврати се с пашом у Канижу,
0995 Ноћ ноћио, рано подранио,
0996 Оде беже на широку Лику.
0997 Кад Мустајбег на Удбину дође,
0998 Сазва беж’е по Лици Личане,
0999 Па им царски ферман проучио:
1000 „Не шал’те се, моји соколови!
1001 Ко изнесе Котарку дивојку,
1002 Не турчите силом дивојака,
1003 Враћајте их за новце готове!
1004 Ако чује лички Мустајбеже:
1005 Ко изнесе Котарку дивојку,
1006 На срамоту потурчи дивојку,
1007 Мртвом ћу му говорити главом.
1008 Доста ј’ мени у Стамболу било
1009 Џевапећи цара у Стамболу.“
1010 Насмија се Тале Личанине:
1011 „О Личани, браћо и дружино:
1012 Видите ли нашег Мустајбега,
1013 Како нам је беже осидио
1014 А од страха цара честитога!“
1015 „ „Мучи, Тале, личка будалино!
1016 Ниј’ од страха, веће од година.“ “
1017 „Не будали, лички Мустајбеже!
1018 И моја је глава побилила,
1019 Али није од мога земана,
1020 Већ од страха и боја јуначког.
1021 Сад ето ти куле у Удбини!
1022 А ја одох на обалу Лици,
1023 На Трновац свому билу двору.
1024 Док ми тече царевих дуката,
1025 Не надај се Тали Личанину,
1026 Крчмар ће ми пиће доносити.“
1027 „ „Хајде, Тале, куд је теби драго!“ “
1028 Док су им главе у животу биле,
1029 И кашње је беже војевао,
1030 А бојо се цара стамболскога,
1031 Да га не ће цару оптужити.
