Žorž Danden/3
POJAVA III
DANDEN:
(Sam) E, sad vidiš, Žorže Dandene, kako s tobom postupa tvoja žena. Eto ti kad si hteo da se oženiš devojkom plemićkom: udešavaju te od glave do pete, a ti ne smeš da se svetiš. Drži ti to gospodstvo vezane ruke. Kad je muž istog porekla kao i žena, sme bar da se rasrdi zbog uvređene časti. Da je to neka seljanka, ništa ti ne bi smetalo da se valjano naplatiš batinom. Ali se tebi prohtelo da malo kusneš od plemstva. Dosadilo ti da budeš gospodar u kući. Ah, pući ću od jeda, došlo mi da sam sebi udaram ćuške. Šta, zar da sluša bez stida i srama ljubavne priče jednog gospodskog balavca, pa da mu još obećava i sa svoje strane ljubav? Sto mu gromova, ne smem propustiti ovakvu priliku! Idem iz ovih stopa da podnesem tužbu ocu i majci, da ih pozovem kao svedoke, u slučaju ukazane potrebe, za sve povode srdžbe i osvete koje mi daje njihova kći. Ali, evo i njega i nje baš u zgodan čas.
|