Žorž Danden/25

TREĆI ČIN

POJAVA IV

POJAVA IV
Danden i Kolen; Anželika, Klitandar i Klodina sede u dnu pozornice.

KOLEN:
Molim, gospodine!
DANDEN:
De, brzo ovamo dole .
KOLEN:
(Skačući kroz prozor). Evo me! Brže se ne može.
DANDEN:
Jesi li tu?
KOLEN:
Tu sam gospodine. (Dok on ide na jednu stranu da govori s nji, Danden odlazi na drugu).
DANDEN:
(Ide da nađe Kolena tamo gde mu je čuo glas,a Kolen od ena drugu stranu i zaspi). Polako, govori tiše. Slušaj me. Idi do mog tasta i punice i reci im da ih usrdno molim da odmah dođu. Čuješ li? Hej, Kolene, Kolene!
KOLEN:
(S druge strane, budeći se). Odmah, gospodine.
DANDEN:
Gde si, do vraga?
KOLEN:
Ovde sam. (Idu obojica jedan prema drugome i prolaze svaki na drugu stranu).
DANDEN:
Bestraga s tim klipanom. Sve beži od mene! (Dok se Danden vraća na onu stranu gde misli da je ostao Kolen, ovaj upola zaspao ide na drugu i zaspi). Kažem ti, idi iz ovih stopa mom tastu i punici, pa im reci da ih preklinjem da odmah dođu. Jesi li me dobo čuo? Odgovaraj. Kolene, Kolene!
KOLEN:
(Na drugoj strani budeći se). Sad, gospodine!
DANDEN:
Ova vucibatina dovešće me do besnila. Ovamo da si došao! (Sudaraju se). Ah, rđo, nogu mi odbi. Pa gde si ti to? Bliže ovamo da te dobro izdevetam. Rekao bih da bežiš od mene.
KOLEN:
Razume se.
DANDEN:
Hoćeš li doći jednom?
KOLEN:
A ja, bome.
DANDEN:
Hodi, kad ti kažem.
KOLEN:
Ne ja: hoćete da me tučete.
DANDEN:
Pa dobro, neću ti ništa.
KOLEN:
Zacelo.
DANDEN:
Zacelo. Bliže. Tako. (Kolenu držeći ga za ruku). Srećan si koliko si dug što si mi potreban. Trči brzo da moliš od moje strane mog tasta i punicu da dođu što pre mogu, i kaži im da je to zbog jedne stvari od najveće važnosti. Ako se oni nešto ustežu što je ovako dockan, a ti svakako navali na njih i objasni im da mi je mnogo stalo do toga da dođu, ma kko se zatekli. Jesli mi se sad dobro razumeo?
KOLEN:
Jesam, gospodine.
DANDEN:
Idi brzo, a tako se i vrati. (Misleći da je sam). A ja ću natrag u kuću dok.... Ali neko dolazi. Da ne bude to moja žena? Treba da prislušnem i iskoristim ovaj mrak. (Danden se pribije uz vrata svoje kuće).

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Žan Baptist Poklen Molijer, umro 1673, pre 351 godina.