Žorž Danden/21
POJAVA XII
DANDEN:
(Sam). Ne kažem više ni reči, jer mi ne bi ništa vredelo da govorim, i nikad niko nije video ovakav zao udes kao što je moj. Zaista, divim se svojoj nesreći i prepredenom lukavstvu sa kojim moja žena, ta zloća, udesi uvek da ima pravo i da baci krivicu na mene. Zar moram stalno ja da izvučem deblji kraj i da se sve okolnosti okrenu protiv mene? Zar nikad neću moći dokazati nevaljalstvo te moje bestidnice? Oh, Bože, podrži mi namere i, udeli mi milost da pokažem svetu da mi se obraz kalja.
|