Жорж Данден/21
ПОЈАВА XII
ДАНДЕН:
(Сам). Не кажем више ни речи, јер ми не би ништа вредело да говорим, и никад нико није видео овакав зао удес као што је мој. Заиста, дивим се својој несрећи и препреденом лукавству са којим моја жена, та злоћа, удеси увек да има право и да баци кривицу на мене. Зар морам стално ја да извучем дебљи крај и да се све околности окрену против мене? Зар никад нећу моћи доказати неваљалство те моје бестиднице? Ох, Боже, подржи ми намере и, удели ми милост да покажем свету да ми се образ каља.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Жан Баптист Поклен Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|