Želja ljubovnika

Želja ljubovnika
Pisac: Jovan Subotić

Kad bi mene moćna sila
      Lakim sanom stvorila,
i volšebstva tajna vrata
      Želji mi otvorila,
Pod laku bi' ja se podkrao
      Mile moje zavesu,
Il’ bi’ s grane njoj sletio
      Kad bi legla u lesu.
Na velike trepavice
      Ljuljkajuć se seo bi’
i obraze umiljate
      Iz raja joj sveo bi’
Čas bi' sebe ljubičicom
      Mirisavom stvorio,
i za kosom kovrčavom
      s Laorom se borio;
Čas bi' golub nestašnij joj
      Sladka usta ljubio,
i crvenim purpurne joj
      Ustne kljunom dubio;
Čas slavujak u bela bi'
      Nedra joj se krao,
i po mekim holmiһama
      Malom nogom igrao;
Najposle bi stvorio se
      Silne ljubve malij Bog,
Najoštrijom ranio b' joj
      Srce strelom luka mog.
Kazao bi' joj, čije srce
      U golubu oseća,
Kog slavujem tužećim je
      Pretvorila nesreća;
Kazao bi' joj, čiju dušu
      Ljubičica izliva,
Čije oko reku suza
      Dan noh za njom proliva.
Rekao bi joj da će pređe
      Stub se neba srušiti,
Da će pređe jarost Boga
      Milu dušu skrušiti;
Da һe pređe leto sledit
      Mlake volne Dunava,
Da će pređe vratiti se
      Istočniku svom Sava;
Nego što će srce moje
      Nju želiti prestati,
i plamena silne ljubve
      U grudi mi nestati.
Pa kad ona umoljena
      Oko vrata padne mi,
Kad poljupci goreći joj
      Dne nagrade jadne mi:
Ja һu onda na srcu joj
      Srećne suze plakati,
i kao jagnje oko ovce
      Od radosti skakati;
Sa njenog Һu gledat krila
      Kako sunce ustaje,
Sa njenog һu gledat nedra
      Kako Lune nestaje.
Ah! a zar će ona večno
      Pod drvetom spavati,
Zar će ovo srećno stanje
      Meni večno trajati?
Zato stvor' me, moćna silo,
      njenog tela senčicom,
Da je lakom svuda pratim,
      Kud se makne, nožicom.
Pa kad sija jarko sunce
      Verno ću je pratiti,
i za njom ću sa stidljivim
      Okom svuda slediti:
A kad oblak prijateljski
      Sunca pogled sakrije,
Kad na oko zavidljivca
      Noć mrak crnij prolije;
Onda һu se s derskim srcem
      Stasu joj prikučiti,
i neviđen neprimetno
      Lepij obraz ljubiti!

Izvor

Gavrilović Zoran, Antologija srpskog ljubavnog pesništva, „Rad“ Beograd, 1967, str 40-42

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 139 godina.