Ženi majka Jovana nejaka
Ženi majka Jovana nejaka,
Baš nejaka od sedam godina,
Pa ga ljuba u postelji noša.
Kada joj se dosadilo beše,
Ona reče Jovanu nejaku: 5
„Oj boga ti, Jovane nejaki,
Tvoja braća odoše na vojsku."
To se Jovi žao učinilo,
Pa besedi svojoj vernoj ljubi:
„Idi, ljubo, gore na čardake, 10
Donesi mi tananu košulju,
Što si meni od majke donela,
Da ja idem u carevu vojsku,
Neću doći za devet godina.“
Opremi se Jovane nejaki, 15
Pa on ode u carevu vojsku,
Nije doš’o za devet godina.
Kad je prošla deveta godina,
Ide Jova dvoru bijelome.
Kad je doš’o bijelome dvoru, 20
Pa on pita svoje verne ljube:
„Oj boga ti, Jovanova ljubo!
Bi l’ me tela na konak primiti?"
Al’ besedi Jovanova ljuba:
„Ne znam, ne znam, delijo neznana 25
Ti ušetaj u dvorove bele,
Pak ti pitaj mile stare majke.“
Kad je Jova saslušao reči,
Brzo ide u bijele dvore,
Pak on pita mile stare majke: 30
„Oj Boga ti, ostarela majko,
Bi l’ me tela na konak primiti?“
„Oću, oću, delijo neznana,
Kako ne bi’ na konak primila.“
Kad je Jova reči saslušao, 35
Ogtpasuje ćemer od dukata,
Pak on daje miloj staroj majci:
„Gotovi mi gospodsku večeru.“
Zgotovila gospodsku večeru,
Seo Jova, pa je večerao, 40
Pa je leg’o sanak boraviti.
Ide brže Jovanova majka,
Pa doziva Jovanovu ljubu;
„Sna’o moja, Jovanova ljubo,
Ti otidi gore na čardake, 45
Donesi mi srebrne noževe,
Da pogubim bogata trgovca.“
Njojzi veli Jovanova ljuba:
„Nemoj, majko, baš kanda je Jova!“
Kad to začu Jovanova majka: 50
„Kurvo, kučko, Jovanova ljubo,
Ta tebi se tuđin omilio!"
Ode ljuba gore na čardake,
Da donese srebrne noževe.
Uze majka, pa odseče glavu. 55
Mrtva glava, ali progovara:
„Bože mili, čuda velikoga,
Toliko sam ja sveta prošao,
Nigdi mene ne zabole glava,
Evo sada na majčinom krilu!“ 60
Ciknu, viknu Jovanova majka:
„Rano moja, Jovane nejaki,
Što se nisi pokazao majci?“
Kad ujutru beo danak svanu,
Dan osvanu, ogranulo sunce. 65
Mlogi idu da vididu Jovu.
Mrtav Jova na postelji leži.
Od svi’ strana svi govore Jovi:
„Ala te je uspavala ljuba!"
Progovara Jovanova ljuba: 70
„Nije njega uspavala ljuba,
Već je njega uspavala majka,
Što se nikad probuditi neće!"
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
